Као и свуда, у овој области постоје дестинације које су једноставно јединствене. Цетиње је једна таква дестинација. Град је изграђен на малом равном платоу, недалеко од Бококоторског залива с једне стране, и потпуно у кршу мора с друге стране. На отприлике 1,5 km надморске висине, изнад Цетиња, налази се врх планине Ловћен са маузолејем владара Црне Горе, Петра II Петровића Његоша.

Мало је личности у светској историји као Петар II Петровић Његош. Био је песник, филозоф, дипломата, визионарски вођа, државник и владика Црне Горе. Његош је поставио темеље целе црногорске уметничке креативности. Својим уметничким даром за рафинирано песништво, привукао је многе европске и међународне уметнике у Црну Гору. А за многе од њих, управо је била Његошева поезија која је показала душу овог планинског народа у непрекидној борби за свој посед. За разлику од обале, овде посетилац мора уложити одређени напор како би осетио строге изазове и видео лепоту старе Црне Горе. Пењање на врх планине Ловћен значи наградити се након физичког напора. Поглед са врха на бескрајно пространство мора и планина буди у сваком човеку жељу да заувек ужива у тој лепоти. Његош заслужено почива на најлепшем врху Црне Горе.

Са врха ове планине можете видети град Цетиње, Бококоторски залив, Национални парк Скадарско језеро и Зету. Постоји легенда да се обала Италије може видети са врха ове планине за ведрог дана. Ево разлога да се попнете на Ловћен и проверите истинитост те легенде. Пошто смо већ поменули стару Црну Гору, потребно је објаснити шта је она представљала у историји. Стара Црна Гора (Цетиње и његова околина) била је једина слободна територија у Османском царству дуго времена. Док су друга племена пропадала под турским јармом, у Његушима и на Цетињу ковали су се ратни планови како би се ослободио православни црногорски народ. Векови ратова, прво за слободу, затим за територију, проузроковали су да се економија занемари. Било је доступно само најнеопходније за живот, али није било производње у већој мери.

Рељеф Црне Горе (изложен у музеју на Цетињу) оставља многе без речи, јер осим Зете и малог Грбаљског поља, Црна Гора нема ни педаљ плодне равнице. Али управо зато природна лепота кањона, планинских врхова, језера, шума и обала — данас оне чине основу главне економске гране Црне Горе, туризма. Постоји пуно шала о величини Црне Горе. Према једној, цела држава се може обићи за недељу дана, а према другој, ако би се брежуљци испеглали, тада би то била највећа држава на свету!

Ако оставимо по страни бесмислице, Бог није шкртарио на природним даровима! Можете живети цео живот и не видети све лепоте ове мале државе. Пошто негде морате почети у откривању лепота Црне Горе, рафтинг кроз кањон реке Таре је на врху листе. Заштићена планинама Дурмитором, Сињајевином, Бјеласицом, Љубишњом... тече најдужа река у Црној Гори. Због неприступачног терена, река је избегла људски утицај на свој ток и квалитет воде. Зато је Тара добила епитет „Сузе Европе“ јер без бриге од болести или инфекције, из ње се може пити све време! Кањон Таре је најдубљи у Европи!

Планински туризам Планина Дурмитор и град Жабљак (главни град овог краја) су центар црногорског планинског и зимског туризма. Постоје скијашке стазе, скијашке трке и екстремни зимски спортови. А лети, ова идилична планина је спас од врућине! Рекреативне шетње, планинарење, рафтинг и пецање су само неке од активности које нуди Национални парк Дурмитор. Осим реке Таре и саме планине Дурмитора, овај крај је обогаћен са 18 језера. Најпознатије је свакако Црно језеро. Најстарији национални парк у Црној Гори је Биоградска гора, близу Колашина. Није претеривање рећи да је овај крај јединствена ботаничка башта Европе са 26 ендемских врста биљака, 150 врста птица, 10 врста животиња, 86 врста дрвећа и чак 3 врсте пастрмке. Уз све то, на надморској висини од 1094 m, налази се Биоградско језеро, што је највиша надморска висина језера у Европи.

Скадарско језеро је највеће језеро на Балкану и представља једно од најатрактивнијих места у целокупној туристичкој понуди. Некад је било потпуно део Црне Горе (сада Албанија поседује трећину). Скадарско језеро је најпознатији резерват птица у Европи. Овде се налази станиште изузетно ретких врста птица, укључујући пеликана — Pelecanus crispus. Црногорска историја је прожета легендама, митовима и херојским делима стварних хероја. Свако ко жели да разуме начин размишљања и живота просечног Црногорца мора као сигурну чињеницу прихватити да је овај народ на себе преузео одговорност за чување словенства и православља, и то не само на Балкану. Најочигледнији пример самопожртвовања и лојалности Црногораца према Русији показан је током руско-јапанског рата, када су се хиљаде црногорских добровољаца бориле на страни Русије. Тада је Црна Гора објавила рат Јапану, а примирје је склопљено након проглашења црногорске независности.

Нераскидива веза између Црне Горе и Русије може се објаснити познатом реченицом поп певача Рамба Амадеуса: Ми и Русија 300 милиона! Шала на страну, Црногорци су у Русији имали привилегован статус од времена Петра Великог. Били су команданти у руској пешадији, градоначелници, власници фабрика и рудника. У двадесетом веку, ова унија моћне и мале државе крунисана је родбинском везом. Наиме, две кћери црногорског краља Николе I удате су за руске кнезове из познате династије Романов. За своје заслуге црногорском народу, краљ Никола је 1910. добио церемонијалну, али важну титулу маршала копнених јединица руске армије. Недуго након Октобарске револуције и бруталног убиства царске породице Романов, краљ Никола се одрекао круне и Црна Гора је постала део Краљевине Југославије са династијом Карађорђевић на челу. У периоду када је Црна Гора сама била краљевство, након Берлинског конгреса (1878), Цетиње је било престоница. Виле изграђене тада за потребе дипломатског збора за земље с којима је Црна Гора имала дипломатске односе сада користе студенти Факултета уметности. Ректорат Факултета ликовних уметности налази се у некадашњој резиденцији амбасадора Руског царства, баш у центру Цетиња, близу Краљевског двора. Данас је град Цетиње музеј, а Подгорица је престоница обновљене независне државе.

А у фолклору, црногорско коло је слично руској „кружној игри“. Такозвано коло Оро је посебно сликовито, када се момци пењу један другом на рамена, тако градећи планину својим телима! Овај плес показује херојски дух овог народа на најбољи начин. Одважност и херојство су основа фолклорних обичаја у Црној Гори, као што показују десетине епских песама. У потрази за аутентичним елементима црногорског фолклора, присетили смо се гусала. То је дрвени гудачки инструмент са само једном жицом направљеном од коњске длаке. Превлачењем гудала по жици ствара се посебан звук, што је више рецитовање него певање.

Када је у питању традиционална кухиња, планинска Црна Гора нема такву разноврсност укуса као Бока Которска. Међутим, љубитељи меса ће посебно уживати у томе. Специјалитети од козјег меса, јагњетине и овчетине, са куваним зелењем и палентом, са локалним грожђем и вином, представљају гастрономско чудо. Ако сте у Црној Гори током поста, или још боље на Никољдан (19. децембар), тада би требало да одете у Боку на ризото, бродет, паста фрути ди маре, рибу, ракове и шкољке. Свака кућа у Црној Гори ће вас топло дочекати домаћим посластицама, медом или сувим смоквама, без обзира да ли је на обали или у планинама. Ово је наш одговор на питање: Шта је Црна Гора! Написао: Игор Косич