Када би требало да дамо само две речи да опишемо Црну Гору, то би сигурно биле ове речи: Планине и Море.

Али шта заиста чини Црну Гору јединственом земљом? Осим што је готово најмлађа независна држава у Европи, Бог јој је подарио и огромну природну лепоту: кањоне са питком водом, пашњаке, реке, јединствена језера и бескрајне нетакнуте шуме. Овде древни градови живе у симбиози са савременим потребама 21. века. Древне цркве су и даље у функцији и сваког дана дочекују вернике свих вероисповести, који траже мир и духовност, са својим отвореним вратима. Тражећи место на Средоземљу које би се могло упоредити са данашњом Црном Гором, присетили смо се Крима, полуострва које може послужити као примерена основа за поређење сваком Русу и као замена за изгубљени рај. Као што је Крим данас одређен не само географски (деловањем мора, земљотресима и вулканским ерупцијама) — политички немири су у великој мери одредили данашње границе. Такође, Црна Гора има своје приче о подели и формирању својих садашњих граница. Залив близу града Севастопоља донекле подсећа на Боку Которску, најјужнији фјорд Европе.

Садашњи изглед Боке је последица топљења ледника са планина Орјена и Ловћена. Древна река је исклесала кањонске јаруге на свом путу. Због свог географског положаја, Кримско полуострво је историјски било место сукоба између царстава и цивилизација (Западног и Источног римског царства, Турског царства, Келта и Грка), а Црна Гора је имала сличну судбину, будући смештена на раскршћу Истока и Запада. Град Јалта подсећа на црногорске приморске градове Будву и Херцег Нови. Први град који видиш када уђеш у Боку Которску и најсевернији на црногорској обали — Херцег Нови,

прави је медитерански врт. Заштићен Орјенским масивом са севера и двама полуострвима са мора, овај град има идеалну микроклиму за раст најразноврснијих медитеранских биљака. Будва — приморски град на отвореном мору, најстарији је град на обалама Јадрана.

Наспрам овог древног града налази се острво Св. Никола, највеће на црногорској обали. Будванска ривијера — главна туристичка дестинација (300.000 посетилаца у сезони 2007) — пружа се око града Будве и наставља се километрима. Позната је не само по својим бескрајним пешчаним плажама, већ и по најбољој понуди свих облика ноћног живота на обали. Плажа Јаз налази се само 2,5 km од Будве (на путу према Тивту). Тај природни залив је светски познат по концертима Ролинг стонса (у јулу 2007) и Мадоне (у септембру 2008).

Статистика бележи да је на концерту познате певачице Мадоне било око 60 хиљада њених обожавалаца на плажи Јаз! Стари град Феодосија подсећа на Луку Бар.

Бар, главна царинска лука за трговачке бродове у Црној Гори, може се достићи и путничким бродом из Барија (италијанског лучког града на западној обали Јадрана). Црногорска обала се састоји од приморја и залива Боке Которске. Котор, главни град Боке и средиште поморске традиције, развио се под утицајем западне културе.

Од 1420. до 1797. Котор је био под влашћу Републике Венеције. Присуство млетачке управе видљиво је на сваком кораку, међу палатама и уским калдрмисаним улицама Старог града. Поред Котора, и град Пераст је одиграо значајну улогу у поморској историји.

Овај град је највише допринео развоју руског бродарства. Године 1698. Петар Велики послао је 17 својих најбољих официра у Пераст да уче код поморског педагога Марка Мартиновића. Традиција школовања помораца остала је до данас, иако више није у Перасту, већ Поморски факултет у Котору пружа одлично образовање. Туристе у Боку и Котор не привлачи само култура. Которски карневал и Бокељска ноћ врхунац су сваке летње сезоне. Те манифестације посећују хиљаде туриста жељних медитеранске атмосфере. Острва Св. Ђорђа и Госпе од Шкрпјела, неколико корака од Пераста, неизбежне су дестинације за туристе који посете Боку Которску. Улцињ, град на крајњем југу црногорске обале, ослобођен је од Турака пре око 130 година. У поређењу са другим градовима на обали, у највећој мери је задржао оријентални дух Средоземља. Као туристичка дестинација, Улцињ је познат по својој Великој плажи и 13 km финог песка. Написао: Игор Косич