Орнитолошка стаза са два опсерваторијума за посматрање птица отворена је у посебном резервату за посматрање птица Тиватска Солила.
Непосредна близина мора и релативно добро очувана геоморфологија ове лагуне чине је посебно занимљивом за птице. Плитка слана вода богата морским организмима и муљевита дна богата бентосом привлаче водене птице на исхрану, зимовање, јесењу и пролећну миграцију. До сада су на Солили забележене 47 врста водених птица, од којих су 4 врсте стално присутне, око 35 њих зимује, док 6 врста вероватно гнезди. Заједно са другим групама птица, певачицама, грабљивицама итд., до сада је на Солили регистровано 111 врста. Међутим, списак ни приближно није потпун, јер се сваке године неколико нових врста региструје за ово станиште.
Узимајући у обзир да је до сада у Европи регистровано 526 врста птица, број птица присутних на овој лагуни чини више од 20% од укупног броја врста европске орнитофауне, што није занемарљиво.
Нарочито се истиче значај најмање 11 врста из Прилога I ЕУ Директиве о птицама, као и неколико у свету угрожених врста птица, као што је мали вранац, Phalacrocorax pygmeus.
Посебан флористички и фаунистички резерват. Због њеног значаја за опстанак флоре која се данас ретко може наћи негде на 800 км дугачкој источној обали Јадрана, као и чињенице да је станиште за бројне угрожене врсте водоземаца, гмизаваца и птица, Солила је 2007. године заштићена као посебан флористички и фаунистички резерват, прва на црногорској обали и прво заштићено подручје на обали након 1968. године, када је заштићен велики број плажа.
Солила је Смарагдно станиште Бернске конвенције и Подручје међународног значаја за птице у Црној Гори - IBA.
Помозите птицама
Вештачка гнезда (куће за гнездење) првенствено насељавају птице које се гнезде у рупама, на стаблима или у пукотинама стене. Најбољи начин заштите ових птица је очување што више природних рупа колико је могуће, а ако то није могуће, приступамо стварању вештачких. На овај начин привући ћемо много птица у наше воћњаке и баште и моћи ћемо лако да посматрамо њихове дневне активности.
Зима је време селекције, када преживе само најотпорније птице. Све птице које зимују у нашем региону прилагођене су мразу и зими. Мишљења о храњењу птица зими се разликују. У очуваном, природном окружењу, где птице лако могу саме да пронађу храну, додатно храњење није потребно са биолошког и конзерваторског становишта. У окружењу где су природни извори хране уништени (на пример у вештачки уређеним подручјима, у насељеним местима), храњење птица није искључено. Хранилице користимо само за време трајања снежног покривача. Семенке морају остати суве, подручје са семенкама мора бити чисто. Не додавати воду, хлеб и слану храну. Најприкладнија храна су семенке сунцокрета, овас, кукуруз и друга жита.
Током сушних раздобља године, боље је птицама обезбедити појилицу него било какав извор хране. Зато је потребно обезбедити воду у посудама намењеним за то или било којим другим плитким зделама. Требало би водити рачуна да посуде не буду дубоке.Орнитолошка стаза са два опсерваторијума за посматрање птица отворена је у посебном резервату за посматрање птица Тиватска Солила.
Непосредна близина мора и релативно добро очувана геоморфологија ове лагуне чине је посебно занимљивом за птице. Плитка слана вода богата морским организмима и муљевита дна богата бентосом привлаче водене птице на исхрану, зимовање, јесењу и пролећну миграцију. До сада су на Солили забележене 47 врста водених птица, од којих су 4 врсте стално присутне, око 35 њих зимује, док 6 врста вероватно гнезди. Заједно са другим групама птица, певачицама, грабљивицама итд., до сада је на Солили регистровано 111 врста. Међутим, списак ни приближно није потпун, јер се сваке године неколико нових врста региструје за ово станиште.
Узимајући у обзир да је до сада у Европи регистровано 526 врста птица, број птица присутних на овој лагуни чини више од 20% од укупног броја врста европске орнитофауне, што није занемарљиво.
Нарочито се истиче значај најмање 11 врста из Прилога I ЕУ Директиве о птицама, као и неколико у свету угрожених врста птица, као што је мали вранац, Phalacrocorax pygmeus.
Посебан флористички и фаунистички резерват. Због њеног значаја за опстанак флоре која се данас ретко може наћи негде на 800 км дугачкој источној обали Јадрана, као и чињенице да је станиште за бројне угрожене врсте водоземаца, гмизаваца и птица, Солила је 2007. године заштићена као посебан флористички и фаунистички резерват, прва на црногорској обали и прво заштићено подручје на обали након 1968. године, када је заштићен велики број плажа.
Солила је Смарагдно станиште Бернске конвенције и Подручје међународног значаја за птице у Црној Гори - IBA.
Помозите птицама
Вештачка гнезда (куће за гнездење) првенствено насељавају птице које се гнезде у рупама, на стаблима или у пукотинама стене. Најбољи начин заштите ових птица је очување што више природних рупа колико је могуће, а ако то није могуће, приступамо стварању вештачких. На овај начин привући ћемо много птица у наше воћњаке и баште и моћи ћемо лако да посматрамо њихове дневне активности.
Зима је време селекције, када преживе само најотпорније птице. Све птице које зимују у нашем региону прилагођене су мразу и зими. Мишљења о храњењу птица зими се разликују. У очуваном, природном окружењу, где птице лако могу саме да пронађу храну, додатно храњење није потребно са биолошког и конзерваторског становишта. У окружењу где су природни извори хране уништени (на пример у вештачки уређеним подручјима, у насељеним местима), храњење птица није искључено. Хранилице користимо само за време трајања снежног покривача. Семенке морају остати суве, подручје са семенкама мора бити чисто. Не додавати воду, хлеб и слану храну. Најприкладнија храна су семенке сунцокрета, овас, кукуруз и друга жита.
Током сушних раздобља године, боље је птицама обезбедити појилицу него било какав извор хране. Зато је потребно обезбедити воду у посудама намењеним за то или било којим другим плитким зделама. Требало би водити рачуна да посуде не буду дубоке.
