У посебном резервату за посматрање птица Тиватска Солила отворена је орнитолошка стаза са два осматрачка заклона. Близина мора и добро очувана геолошка обележја ове лагуне чине је нарочито привлачном за птице. Плитка слана вода, богата морским организмима, и њено муљевито дно богато бентосом, привлаче водене птице да се хране, презимљавају и заустављају током јесењих и пролећних сеоба. На Солилима је забележено 47 врста водених птица, од којих су 4 врсте стално присутне, око 35 ту презимљава, а 6 врста ту вероватно гнезди. Укључујући и друге групе птица – певачице, грабљивице и остале – на Солилима је до данас забележено 111 врста. Међутим, овај списак никако није коначан, будући да се сваке године региструје неколико врста нових за то станиште. До данас је у Европи забележено 526 врста птица, што значи да број врста птица присутних у овој лагуни чини више од 20% укупног европског броја, што није мало. Од посебног значаја је најмање 11 врста из Анекса I Директиве ЕУ о птицама, као и низ међународно угрожених врста птица, попут на пример малог вранца (Phalacrocorax pygmeus). Специјални резерват биљног и животињског света Због свог значаја за опстанак биљног света који се иначе ретко среће дуж 800 km дуге источне јадранске обале, и као станиште за бројне угрожене врсте водоземаца, гмизаваца и птица, Солила су 2007. године стављена под заштиту као специјални резерват биљног и животињског света, први такве врсте на црногорском приморју и прво заштићено подручје било које врсте на приморју од 1968. године, када је велики број плажа стављен на списак. Солила су Емералд подручје према Бернској конвенцији и ИБА (Подручје важно за птице) у Црној Гори. Помозите птицама Вештачка гнезда (кућице за птице) насељавају првенствено птице које се гнезде у дупљама, у дрвећу или пукотинама стена. Најбољи начин да се ове птице заштите јесте очување што већег броја природних дупљи – а ако то није могуће, можемо им обезбедити оне које је направио човек. То је добар начин да привучемо велики број птица у наше воћњаке и баште, где можемо лако посматрати њихову свакодневну активност. Зима је време селекције, када преживљавају само најотпорнији. Све птице које презимљавају у нашем крају прилагођене су мразу и хладноћи. Мишљења су подељена око тога да ли птице треба хранити зими или не. У очуваном, природном окружењу, у коме птице лако могу саме да нађу храну, додатно храњење није потребно са биолошког и заштитарског становишта. У окружењима у којима недостају природни извори хране (на пример у вештачким срединама, насељеним подручјима итд.), додатно храњење птица вреди размотрити. Хранилишта треба користити само док има снега на земљи. Семе треба држати сувим, а посуде за зрневље чистим. Воду, хлеб и слану храну не треба давати. Најпогодније намирнице су семенке сунцокрета, овас, кукуруз и друге житарице. Током сувих делова године важније је птицама обезбедити појилишта него храну. Вода се може ставити у наменски направљене посуде или било какву другу плитку посуду. Треба водити рачуна да посуде са водом не буду превише дубоке. Сачувај