Из архивеОбјављено 1. јануар 2003.Ажурирано 16. август 2026.2 мин читањааутор: Gordan Stojović
Аргентински председник Хуан Перон и Едуардо Вулетић (слика је објављена уз одобрење породице Вулетић — сва права су задржана) Један од Аргентинаца црногорског порекла који су о
Аргентински председник Хуан Перон и Едуардо Вулетић
(слика је објављена уз одобрење породице Вулетић — сва права су
задржана)
Један од Аргентинаца црногорског порекла који су оставили најдубљи печат
у новијој историји те јужноамеричке земље свакако је Едуардо Вулетић.
Рођен је 29. септембра 1909. у месту Долорес, провинција Буенос Ајрес.
Едуардо је син Душана Вулетића, црногорског исељеника, из брака са
Уругвајком Хуаном Паредес. Имао је свега пет година када га је задесила
очева смрт, након које се са мајком сели у Буенос Ајрес. Завршио је
престижне школе у Амегину, где је и дипломирао фармакологију. Веома рано
почиње да се бави и радијским новинарством, где постиже значајне успехе.
Почетком педесетих година, као познати синдикални активиста, бива изабран
за генералног секретара федералног синдиката фармацеута. Тих година долази
у контакт са породицом Перон, са којом убрзо постаје веома присан.
Након смрти Еве Перон, са којом је био близак пријатељ, 28. октобра 1952. именован је на функцију генералног секретара свих радничких унија Аргентине,
коју покрива све до октобра 1955. године. У исто време постао је и
председник извршног одбора перонистичког покрета и председник фондације
Ева Перон, фондације која је била настављач дела Еве Перон, по чијим је
хуманитарним акцијама перонизам постао препознатљив. 1955. године избија
револуција са којом долази крај перонистичке епохе; Хуан Перон одлази у
егзил у Шпанију, а Едуардо, који му је био одан до самога краја, одбија
сарадњу са пучистима, који га смештају у затвор, где је у веома тешким
условима, без икакве пресуде или оптужбе, провео 30 месеци. Напокон бива
пуштен само захваљујући договору између Хуана Перона и др Артура Фрондизија,
по којем Перон из егзила пружа подршку Фрондизију као председничком
кандидату. Измучен затвором и свакаквим малтретирањима, Едуардо се заувек
повлачи из политичког живота, што је било супротно од очекивања његових
политичких истомишљеника. Умире у дубокој старости 1983. године од
Паркинсонове болести.
Породица Едуарда Вулетића данас живи у Буенос Ајресу, потомци Душановог
брата, који је заједно са њим стигао на тло Јужне Америке, углавном живе у
Монтевидеу у Републици Уругвај.
Захваљујемо се његовом сину др Хорхеу Данијелу Вулетићу на помоћи у изради биографије о Едуарду.
Гордан Стојовић
www.montenegro.com
Црногорско-аргентинска заједница
Одакле је дошла. Већина Црногораца који су стигли у Аргентину дошла је у деценијама око 1900, у склопу масовног кретања из јужне Европе према Рио де ла Плати. Несразмерно су долазили с приморја и из сиромашнијих крајева унутрашњости, и то без самосталне државе иза себе која би их евидентирала или представљала.
Како се организовала. Као и код других малих заједница, удружења, цркве и друштва узајамне помоћи радила су оно што су за веће нације радили конзулати — водила евиденције, организовала сахране, учила језику децу рођену у Аргентини. Тим телима се дугује што се појединачне судбине из тог периода уопште још могу пратити.
Зашто су појединци важни. У оваквој малој заједници једна особа која доспе у јавни живот оставља несразмерно велик документарни траг — а тај траг је често једини пут назад до обичних исељеника око ње, који сами нису оставили никакве папире.
Можемо зарадити провизију путем партнерских линкова. То нам помаже да задржимо Montenegro.com бесплатним за путнике.
Написао
Gordan Stojović
Gordan Stojović is a Montenegrin politician, writer and publicist, and a member of the Parliament of Montenegro (Skupština). A specialist in the history of Montenegrin emigration, he is the author of several books on the diaspora in South America — among them "Crnogorci u Argentini" and "Crnogorci u Južnoj Americi" — and served as Montenegro's ambassador to Argentina, Brazil, Chile and Uruguay (2014–2019). For Montenegro.com he writes about Montenegrins across the Americas and the stories of the old diaspora.