Познато је да су седамдесетих година прошлог века Херцег Нови називали градом сликара и писаца, а град оправдава те епитете и данас. Од 1948. до 1966. године био је седиште једне од најпознатијих и најуспешнијих ликовних школа на простору бивше Југославије. Њен оснивач, Петар Лубарда, био је међународно признат и чувен сликар који је део свог живота провео у Херцег Новом. Професори, а касније и ученици тих ликовних школа постали су најпознатији и најуспешнији сликари и вајари бивше Југославије и данашње Црне Горе. Зато није чудно што је Херцег Нови, који је био инспирација највећим ствараоцима, имао пола века дугу традицију одржавања „Зимске ликовне изложбе”, као и бројних изложби које су се истакле и од посебног су значаја. Изложбе се традиционално одржавају током зимског периода и дају нову димензију туристичкој понуди града.
„Херцеговачка уметничка сцена” од 1996. године представља уметнике који стварају слике везане за Херцег Нови. Оно што ову групу, тј. „Херцеговачку уметничку сцену”, очигледно чини посебном, према речима историчара уметности Богдана В. Мусовића, јесте свеприсутност ове климе, са свим њеним богатством визуелних осећаја, боја и облика, где човек, уметник, има обавезу да сноси пуну одговорност за њену уметничку трансформацију и вишеслојне интерпретације.
Како је 1997. године „Херцеговачка уметничка сцена” окарактерисана као логична последица новог уметничког (и не само уметничког) стања, знатно удаљена од уобичајене мотивске предетерминације, наглашених боја и опште сликовитости херцеговачке климе, она и данас опстаје захваљујући истим начелима. Чак и данас нагласак је на веома личном стваралачком односу уметника који живе и раде у Херцег Новом. Посебан значај сцени дају млади уметници, са својом ослобођеном флуктуацијом, са продорима у простор новог уметничког искуства, новог разумевања, потребе и уметничке поруке, а све то у забринутости и доминацији лошег укуса и у времену у којем се уметност не цени.
Ове године „Херцеговачка уметничка сцена” почиње 14. децембра у 19:00 у галерији Јосип – Бепо Бенковић, Марка Војновића број 4, Стари град Херцег Нови, а у фебруару следи „Херцеговачки зимски салон”, који је, како слободно можемо рећи, најстарија и најважнија уметничка манифестација у Црној Гори и привлачи велики број посетилаца.
Почеци култног „Херцеговачког зимског салона” повезани су са локалним културним окружењем, али, како је и очекивано, он превазилази херцеговачки па чак и црногорски контекст и окупља уметнике и селекторе из региона, тј. бивших југословенских република. Управо чињеница да се након пола века постојања „Херцеговачког зимског ликовног салона” може континуирано пратити пресек уметничког живота локалних подручја јесте довољан разлог за поштовање и подстицај његовом јачању и унапређењу, објашњава др Анастазија Мирановић – историчарка уметности и ликовна критичарка.
„Херцеговачки зимски ликовни салон увек су реализовали, подржавали и отварали најистакнутији уметници, стручњаци и интелектуалци свог времена, са садашњег и бившег југословенског простора, почевши од првог салона, још 1968. године, који је отворио тадашњи председник Удружења ликовних уметника Републике Црне Горе, уметник Александар Ацо Пријић, кроз констелацију истакнутих који су уследили – уметници који су излагали на салону, историчари уметности – селектори/чланови жирија, писци (Михаило Лалић, Блаже Конески, Зуко Џумхур...) и друштвени радници”...
