Širenjem Herceg Novog, ne samo da su Meljine postale prigradsko mesto, nego su to postala gotovo sva naselja duž HN Rivijere, sve do Kamenara. Meljine se ipak, fizički dodiruju sa Herceg Novim pa se tim više o njima danas može već govoriti kao o organskom delu Grada pod Orjenom.
Naselje se prvi put pominje u jednom dubrovačkom dokumentu iz 1371. g., dakle devet godina pre osnivanja Herceg Novog (1382), kao jedna od luka župe Dračevice.
Pet kilometara dugo šetalište „Pet Danica" – najduže i najlepše u Boki i Crnoj Gori – počinje u Igalu i završava u Meljinama. Šetalište je svakim svojim metrom obalno, nigde ne skreće, prati liniju kopna, ili liniju poslednjih kilometara nekadašnje trase uskotračne pruge na relaciji Sarajevo-Zelenika. Stalno između mora i zelenila, šetači mogu da opaze bogatu samoniklu ili parkovsku zbirku egzotičnog drveća, ukrasnog žbunja, južnih i retkih voćaka, te neke manje poznate cvetnice. Do koje su mere pomorci vekovima donosili razno seme, postaje jasno u bilo koje doba godine, svakom šetaču zagledanom u veličanstvene varijete hercegnovskog zelenila.
Približavajući se Meljinama, šetalištem se prolazi ispod manastira Savina, kompleksa Vojne bolnice (smeštene u mediteranskom parku punom palmi, borova, čempresa, eukaliptusa i oleandera), da bi se, na samom kraju, već u Meljinama, moglo da opazi zdanje nekadašnjeg Lazareta. Od tog mesta, pa sve do jedne od najlepših zalivskih plaža, plaže Lalovina, u dužini od oko kilometar, prostiru se pešćane plaže.
Priča o Lazaretu zaslužuje dodatnih reč-dve... Posle pada u to doba turskog Herceg Novog u mletačke ruke (1687-1797), nova uprava vrši razne reforme, u oblasti ekonomije, kulture..., pa i u oblasti zdravstva. Mlečani grade Lazaret – karantin za bolesne pomorce i one putnike pristigle iz okuženih sredina, godine 1700, na Toploj, tadašnjem prigradskom naselju sa samostalnom upravom (Topaljska komuna), a danas sastavnim delom Herceg Novog. No, zbog malog kapaciteta tog Lazareta, Mlečani grade novi, na obali u Meljinama, 1732. Zdanje Lazareta, na samom kraju (ili početku!) šetališta „Pet Danica" pljeni pažnju i dalje, jer se radi o jednoj od najvećih građevina u Boki Kotorskoj (Crna Gora) u 18. v. Do Lazareta je dovedena pitka voda 1741. iz obližnjeg manastira Savina. U krugu ove impozantne građevine sagrađena je 1730. godine crkva Sv. Roka. Da je mletačka vlast ovom Lazaretu davala izuzetan značaj vidi se po tome što je bilo zabranjeno davati karantin bilo gde van Splita i Meljina. Nakon smene vlasti, Lazaret i pod austrijskom upravom radi, zatvara se (1830) i ponovo otvara (1837), sve do 1934. kada je njegovo postojanje postalo izlišno.
Sa gotovo svake pozicije u Meljinama može da se vidi manastir Savina, smešten u Savinskoj dubravi, delu grada sa statusom zaštićenog parka. Kupači željni samoće svoje peškire rasprostiru već po kamenim gromadama duž Šetališta, dok na centralnim pešćanim plažama vlada razumljivo veći sezonski šareniš, potekao od sunčobrana, ležaljki i kostima. Na granici Meljina i Zelenike, iza poslednje pešćane plaže, uskom betonskom stazom dolazi se do jedne od najlepših i u pravom smislu te reči – najidiličnijih plaža Herceg-novske rivijere. Plaža Lalovina ušuškana je i uramljena liticama listastog kamena, te otud posve odvojena, posebna, jedinstveno čista, poželjna i podatna. U prošlosti bila je znana i kao Ljubavna.
Od Lazareta do Lalovine šetač opaža tipičnu primorsku arhitekturu, brojne vile i katkada raspusne mediteranske parkove.
Do samog centra Meljina danas vodi moderna saobraćajnica koja Herceg Novi povezuje sa Trebinjem i Republikom Srpskom (BIH). Upravo tim putem stiže se do planinskih mesta i ruralnih izletišta u Herceg-novskom zaleđu (v. tekst: Herceg-novsko zaleđe), do Kamenog, Žlijeba, Ubala, Mokrina, Bajkovih Kruševica, od kojih bi se pod pojmom izletišta moglo na nazove samo uspon do Planinarskog doma na Subri – i dalje (do visinskih kota Kabao, Dobroštica, Subra) uz pratnju iskusnog planinara. Informacije o ovom vidu izletništva najbolje je potražiti u najbližem Turističkom društvu.
