Проф. др Милан Вукчевић (четврти слева) са члановима фолклорног одељења клуба „Морача“ из Крања на Сабору током Духовног светковања у Ријеци 2004. године ПОСТЕПЕНИ РАЗВОЈ И ЈАЧАЊЕ ВЕЗА СА ДИЈАСПОРОМ ЦРНЕ ГОРЕ Montenegro.com: Поштовани професоре Вукчевићу, пре свега желим да изразим велико задовољство што имамо могућност да разговарамо. Овај разговор са наше стране не схватамо као обичан разговор. Мислимо да он на неки начин симболизује тренутак у којем сви заједно долазимо себи, као и време које је иза нас. Нарочито када размотримо активност ваше институције и montenegro.com који је основан 1996. године и који, од момента отварања врата Црне Горе ка глобалној мрежи, посвећује велику пажњу нашем исељеништву. Те године када је наш веб-сајт основан, нажалост, веома мало људи у Црној Гори могло је чак и да разуме важност интернета и представљања Црне Горе и њених потенцијала кроз глобалну мрежу. Али сви смо имали среће јер, као што то увек бива, слични људи са сличним уверењима налазе се готово свуда где год се нашли, па је тако било и у овом случају. Колико сте упознати са радом montenegro.com током деведесетих година? Нарочито мислимо на: наше учешће у конгресима дијаспоре, подршку првим окупљањима црногорског исељеништва у САД-у, израду првих веб-страница дијаспоре, подршку оснивању организација на светском нивоу, издавачку делатност, процес националне свести, као и многе друге процесе којима смо дали значајан допринос? др Милан Вукчевић: Као што је познато, у деведесетим годинама прошлог века, за разлику од осталих република бивше Југославије, Регистар исељеника Црне Горе је практично престао са радом, што је представљало организован начин комуникације са црногорским исељеништвом, примерен времену његовог функционисања. Након тога, пуних дванаест година, сарадња са нашим исељеништвом била је занемарена. Контакти са њима одвијали су се углавном захваљујући ентузијазму и упорности појединаца. То значи да је овај сегмент активности Црне Горе био препознатљив на добро познат начин: изванредни појединци, али без успостављеног система. Овај период ће бити упамћен и као пионирски период, испред свога времена, са активностима групе младих људи окупљених око веба Montenegro.com. Тај визионарски напор испољио се на начин примерен младости и створио је дубоко позитивну енергију која је покренула многе потоње процесе. Montenegro.com: Данас сте на челу веома значајне институције. Имате сву нашу похвалу и сву подршку у раду. Признајемо да је у почетку код нас било дозе скептицизма, иако смо нажалост, због познатих догађаја, у том времену били неактивни. У кратком року успели сте да институционализујете и каналишете многе процесе који су, због дугог непостојања и без адекватне подршке државе, веома лако могли заувек да нестану. То је нешто што и сами веома интензивно осећамо на својој кожи. Реците нам колико сте задовољни достигнућима, односом исељеника према вашим напорима и свакако самом државом према ономе што сте досад постигли? др Милан Вукчевић: Након неколико неуспешних покушаја да се институционализује однос са исељеницима, тек је средином 2002. године основан Центар за дијаспору Црне Горе. Од самог почетка предузели смо мере да обновимо прекинуте везе са нашим исељеништвом и да организујемо сарадњу са њима. У том смеру поставили смо принципе да улазимо у пројекте које можемо објективно завршити, без мегаломанских идеја које у том времену не можемо реализовати. При том смо користили позитивна искуства других, попут сличних организација у Хрватској и Словенији, чије су активности издржале пробу времена. Документујемо све наше активности на модеран начин и тако обезбеђујемо стабилност и темељитост рада и за људе који ће касније радити у Центру. На исти начин смо поштовали и поштујемо позитивне резултате наших претходника из Регистра исељеника Црне Горе. То даје дубину и континуитет процесу од суштинске важности за државност Црне Горе у организовању њене дијаспоре. Постојимо на овим основама и полако постајемо јачи. Већ смо остварили приметну и обострано корисну сарадњу са готово свим клубовима и асоцијацијама црногорских исељеника и грађана који бораве у иностранству, како у домену остваривања њихових права тако и у пословним релацијама са субјектима у Црној Гори. Наше активности и пројекти јачања сарадње са црногорским исељеништвом имају релативно добру подршку државе Црне Горе, мада су финансијски ресурси недовољни, што представља ограничавајући фактор за већи замах. Montenegro.com: Реците нам више о приоритетима Центра за дијаспору у наредној години, активностима, планираним пројектима? др Милан Вукчевић: Према Уставној повељи СЦГ, дијаспора је такође формално у надлежности чланица заједнице. Србија има своје Министарство за дијаспору, а Црна Гора има свој Центар за дијаспору. Дакле, ово је један од сегмената где је формално постигнута потпуна независност. У складу са програмским обавезама и објективном ситуацијом, у Центру је предузето више активности које су резултирале реализованим пројектима, а један број њих је у фази реализације. За ову прилику издвојићемо тек два која су пред нама: а) У складу са захтевом великог броја наших удружења дијаспоре, због појачаног страног дипломатског интереса конзуларних мисија и стварне потребе да се на објективан, модеран и доступан начин светској јавности представе Црна Гора и њена прошлост, Центар је започео реализацију пројекта израде књиге „Историја Црне Горе од најстаријих времена до 2003. године“. Ова књига има посебну важност и значај у моменту када се светска и домаћа јавност залажу за признање Црне Горе као суверене и независне државе. Књига ће бити штампана на нашем и енглеском језику и дистрибуираће се појединцима и библиотекама по свету. Аутори су већ потврђени историчари др Живко Андријашевић и др Шербо Растодер. б) У мају ће се одржати избори за Сабор Уније црногорских удружења Европе (СЦАЕ) која окупља преко 10 црногорских удружења и асоцијација исељеника из европских земаља. Припреме за одржавање овог сабора су већ почеле. Организатор и координатор свих активности је Центар за дијаспору Црне Горе. Montenegro.com: По вашем мишљењу, где се данас налази наша дијаспора? Колико је добро организована? Шта је то на чему је најпотребније да сви заједно радимо (и са једне и са друге стране) како бисмо однос Црне Горе и нашег исељеништва, где год оно било, подигли на још виши ниво? др Милан Вукчевић: Често кажемо да је то друга Црна Гора ван Црне Горе. Ја бих рекао – црногорска елита. Наши исељеници живе и раде по законима развијених земаља света и нико не може да сумња у њихово знање и искуство. Зато Црна Гора рачуна на своју дијаспору: напредак се може постићи само заједничким напорима са исељеницима. Водећи рачуна о томе да је Црна Гора релативно мала земља, са малим бројем становника, она пропорционално нема велики број исељеника, што несумњиво чини њихову организацију тежом. Међутим, занимљиво је што су црногорски исељеници током периода постојања заједничке државе СФРЈ (када су постојали заједнички клубови за све бивше исељенике СФРЈ) и даље имали своје националне тачке састајања и окупљања у којима су задовољавали своје националне и културне потребе, као и комуникацију са домовином. Зато је свака од република бивше СФРЈ имала своје посебне центре исељеника. О томе је детаљније писано у нашој причи у часопису „Дијаспора Црне Горе“ средином прошле године. То значи да црногорска исељеничка удружења нису скорашња појава. Међутим, наше време карактерише растући тренд глобализације утемељен на технолошким променама које стварају повољне услове за постизање потпуног јединства са дијаспором. Будућност сарадње са дијаспором видим као примерену времену, у односима у којима су интерес и емоције испреплетени, заснованим на рационалан начин. Црногорска дијаспора треба да постане важан фактор сарадње између старе и нове домовине. Наши исељеници могу помоћи својој домовини у овом времену не само својим материјалним улагањима и угледом у средини у којој делују, већ и интелектуалним капиталом, нарочито млађих генерација исељеника. Знање стечено на светској сцени, заједно са интелектуалним капиталом у Црној Гори, који углавном живи под крововима универзитетских институција, представља основу сваке – посебно мале – државе. На држави је да пронађе облике организације, користећи на рационалан начин успостављену дипломатску мрежу и своју економију како би била захтеван корисник новог знања. Присетимо се само колико је младих стручњака напустило Црну Гору у последњих петнаест година, изградивши успешне каријере у развијеним срединама, док домовина још није пронашла механизме да их укључи у своје развојне планове. Међутим, у новије време има позитивних помака који су последица приватизације, тржишних услова и потребе прихватања светских стандарда. Montenegro.com: Реците нам више о структури Центра, начину рада, о вашем часопису, веб-страници. Такође бих желео да питам и да нашим посетиоцима објасните у којим стварима Центар може да пружи помоћ и подршку нашим људима који живе у другим земљама? др Милан Вукчевић: Центар за исељенике ради у оквиру Министарства иностраних послова Црне Горе. На седницама Управног одбора Центра одређују се стратешке смернице, а извршна тела их спроводе. Кратко ћемо споменути само неколико од тих активности: – Веб-страница центра је постављена и редовно се ажурира и унапређује у складу са предлозима исељеника. – У сталној смо комуникацији са великим бројем наших исељеничких клубова, као и са појединцима. Настојимо да од органа власти и од појединаца добијемо одговоре на сва питања која постављају исељеници, а која су обично од шире важности, и која редовно објављујемо у посебној секцији на нашој страници. – Кроз анкете и сталну комуникацију ажурирамо базу података и тако стичемо информације о броју и интересима наших исељеника, што је потребно за стратешке и осмишљене активности. – Покренули смо и часопис ЦГ Дијаспора који излази на нашем и енглеском језику. Часопис се бави питањима од суштинске важности за дијаспору, а његов садржај се прилагођава жељама читалаца. – Покренули смо и библиотеку Дијаспоре Црне Горе, у којој се чувају значајна дела из ове тематике како се не би заборавила. – Посетили смо многе исељеничке заједнице и настојимо да досегнемо и изразимо културну, националну и верску разноликост Црне Горе, која се као наше велико цивилизацијско достигнуће изражава и у дијаспори. Ово ствара јачу црногорску дијаспору као снажну подршку Црној Гори и њеној државности. – Преко наших исељеника из различитих делова света доводимо веома компетентне делегације из иностранства, економске, универзитетске и друге, путем којих наши људи на индиректан начин помажу својој домовини у повезивању образованих и пословних људи из иностранства са Црном Гором. – Радимо на пројекту улагања дијаспоре у економију Црне Горе на принципима међусобног интереса, кроз сарадњу са органима власти. Montenegro.com: Данас многе земље улажу велика средства у развој и неговање односа са дијаспором. Постоји много примера изузетне важности и улоге дијаспоре у догађајима и процесима у земљама порекла. Сигурно су Израел и Јерменија најбољи узор за све. А у нашем окружењу (Словенија, Хрватска итд.) постоји много позитивних примера где је потенцијал који дијаспора нуди искоришћен на прави начин. Каква је сарадња Центра са сличним институцијама у окружењу и свету? др Милан Вукчевић: Постоји много позитивних примера сарадње наших исељеника са домовином у европским и ваневропским земљама. За наше активности, као што сам већ назначио, користимо искуства земаља у окружењу, посебно нових држава насталих из бивше Југославије. Те институције које се баве овом проблематиком смо посетили и настојимо да применимо њихова искуства, која су, с обзиром на њихову дугу традицију, веома значајна. Montenegro.com: Следећи нека од наших процена, као и процена наших сарадника, настојимо да дођемо до што прецизнијег броја свих наших исељеника свих генерација у свету. У Латинској Америци мислим да имамо прилично тачне податке, од 20.000 до 22.000 укупно, од којих 70% до 75% отпада на Аргентину. У Северној Америци неке процене говоре да има око 50.000 старих исељеника, без процене прилива у последњих 30 година. У бившим југословенским републикама постоје тачни спискови, итд. Којим подацима Црна Гора располаже када је у питању број наших исељеника свих генерација у свету? др Милан Вукчевић: Када се говори о исељеништву, требало би имати на уму да оно има дугу историју. Први писани трагови датирају с краја 15. века. Ситуација у црногорској дијаспори уско је повезана са стањем у домовини. Када је Црна Гора изгубила своју државност, њени исељеници су се стапали у југословенске, а касније у српске дијаспоре. Тек недавно, са јачањем идеја о изградњи државе, појављује се организована црногорска дијаспора, са црногорским клубовима и удружењима. У Центру је формирана база података која се стално ажурира, али због наслеђеног неповерења још увек је тешко стећи тачне информације о броју наших исељеника. Ограничавајући фактор је и неуједначен национални идентитет дуж временске линије наше историје. Значајан број наших исељеника, кроз дуг период без одржавања веза са својом домовином, изгубио је осећај националне припадности. Према резултатима последњег пописа, већина исељеника долази из општина на северу и југу Црне Горе: Плав (57,4%); Рожаје (22,2%); Беране (16,9%); Улцињ (30,5%); Жабљак (13,8%). Чини се да је наша дијаспора најбоље очувала свој идентитет и да је најбоље организована у земљама Западне Европе и Северне Америке. За потпуније разумевање питања црногорског исељеништва и активности наших грађана у иностранству требало би у разматрање укључити чињеницу да је Црна Гора стара, али не и велика земља чији највећи потенцијал представљају њени генетски јаки људи, навикли на борбу и стварање позиција чак и у најтежим условима. Зато је рад на уједињењу људског потенцијала Црне Горе од посебне важности и представља један од приоритета државне политике Црне Горе. У том великом послу резултате ћемо имати само ако радимо заједно, односно интензивно сарађујући са нашим исељеницима. Montenegro.com: Желимо вам много успеха у вашем раду. Надам се да ћемо у наредном периоду имати могућност да сарађујемо интензивније. Као што знате, покренули смо низ нових услуга на нашој веб-страници. Број људи из дијаспоре који нам се обраћају поводом многих ствари из дана у дан расте, што показује потребу да пружимо адекватну помоћ и подршку. Хвала вам на разговору. Гордан Стојовић Montenegro.com