Као што је познато, емигранти из свих дијелова Црне Горе, као и они из непосредне околине, почетком прошлог вијека масовно су отишли у САД и населили се у потрази за бољим животним условима.
Као што је познато, исељеници из свих дијелова Црне Горе, и они из непосредне близине, почетком прошлог вијека масовно су се одселили у САД и, у потрази за бољим животним условима, населили се по цијелој „обећаној земљи”.
Већина њих је радила у рудницима у Монтани, Пенсилванији, Вајомингу, Калифорнији, Невади, Колораду итд. Највеће колоније наших исељеника биле су у Монтани. Једна таква колонија, која је као и већина њих постојала близу рудника, била је смјештена на Бер Крику недалеко од Ред Лоџа. Током година њеног процвата, рударска компанија је тамо запошљавала велики број наших исељеника, углавном из подручја око Никшића, Кривошија, Подловћена у Црној Гори и источне Херцеговине. Многа од тих насеља, попут Бер Крика, била су напуштена одмах након што су рудна богатства исцрпљена, тако да је данас присуство црногорских исељеника у тим далеким крајевима углавном посведочено само усамљеним гробовима и натписима на њима. Они нам говоре о невјероватној суровости живота у тим удаљеним дијеловима новог свијета током времена имиграције, о чежњи, о усамљености... Животни вијек рудара био је веома кратак. Многи су умирали током рада, други су умирали од туберкулозе или познате рударске болести силикозе, а смртност међу дјецом рођеном у привременим рударским насељима била је још и виша. Међу припадницима друге генерације црногорских исељеника рођених у таквим насељима био је и недавно преминули познати амерички издавач Вилијам Јовановић, власник издавачке куће Брејс Јовановић. Припадници друге генерације мукотрпно су крчили пут до успјеха у земљи далеко од дома својих родитеља, о коме су ријетко имали времена чак и да сањају. У стара времена, они које није уплашио комунистички систем који је у међувремену преузео дом њихових родитеља, упутили су се ка Црној Гори, тој малој и предивној земљи коју су познавали само из прича и успаванки из свог најранијег детињства. [уклонити] Године 1988. Бил и Корки Кнебел сакупили су податке пронађене на страници која приказује слике из гробља Бер Крик Мајнинг (Гробље рудника Бер Крик). Слике су биле прикупљене за књигу Маргарет Рид Рејнолдс „„Карбон Каунти–Монтана: Гробљански записи”, која је објављена на више од 200 страница у спомен на Црногорце и све остале пионире који се никада нису вратили кућама.
Гордан Стојовић Montenegro.com
Црногорци на америчком Западу
Зашто Монтана. Рудници бакра у Буту привукли су на прелазу у 20. вијек десетине хиљада радника из јужне Европе, а међу њима су били и Црногорци — углавном млади људи из сиромашнијих крајева унутрашњости. Посао је био опасан и сразмјерно добро плаћен, а то је управо спој који одвлачи људе далеко од куће.
Шта гробља бијележе. Надгробни споменици често су најпотпунији сачувани запис о тим животима: родно село, датум, понекад године које саме откривају узрок. Свједоче о заједници довољно великој да сахрањује своје и довољно организованој да гробове обележи на сопственом језику.
Шира дијаспора. Монтана је била једно од више чворишта. Црногорци су се насељавали у рударским окрузима америчког запада, на Аљасци и у Јужној Америци — прије свега у Аргентини и Чилеу — при чему су приморска села слала људе на море, а унутрашњост под земљу.
