Св. Недеља и Катић Пејзаж Петровца обележавају два идилична острва, заправо две веће литице. Испред Петровца с леве стране, гледано са обале, налази се острво Катић, а десно од њега Св. Недеља, на којој је црква истога имена смештена на самој литици. Према традицији, цркву Св. Недеље саградили су морнари у част Св. Богородице, заштитнице морнара.

Према другом веровању, један грчки морнар, који се спасио на овом острву након бродолома, изградио је ову цркву. Црква Св. Недеље има карактеристичну сеоску, једноставну архитектонску конструкцију и симбол је Петровца и овог дела залива.

Црвена комуна Културни центар „Црвена комуна” назван је по победи комуниста на локалним изборима 1919. године. Меморијална кућа налази се на самој шетници, између камених кућа и палата. У склопу институције налази се Музеј револуције, који излаже архивску грађу: документе, фотографије, кореспонденцију и штампу из времена формирања прве комуналне општине на Јадранском мору, основане 1920. године.

Петровачка Црвена комуна, са својим богатим садржајима: биоскопом, музејом, две галерије, библиотеком и драмском, уметничком и музичком групом, унапређује духовност и стално ради на организацији креативних потенцијала. Центар „Црвена комуна” је институција од изузетне важности за културу, а његов галеријски простор користи се за представљање класичних уметничких дисциплина: сликарства, скулптуре, графике, као и новијих уметничких медија: инсталација, перформанса, хепенинга и видео радова.

Манастир Режевићи Манастир Режевићи налази се на периферији Петровца, узвишено и између зеленила, медитеранске вегетације и маслињака, са погледом на отворено море и литице. У прошлости је забележено постојање паганских храмова и старих гробаља грчких и римских породица на овом подручју. Према легенди, манастир је добио име по имену извора који се налази близу њега, али постоји могућност да је назив настао и од припадника старог паштровачког племена Режевићи, где се налази. Овај средњовековни манастир има три мање цркве. Историјске чињенице показују да је српски краљ Стефан Првовенчани боравио у Режевићима и да је 1220. године саградио Цркву Узнесења Блажене Девице.

Црква Архиђакона Стефана саграђена је у Режевићима 1351. године, и том приликом је цар Душан дао Паштровцима свој чувени Законик. Манастир Режевићи био је место где су се чланови паштровачког племена састајали и доносили важне одлуке или бирали вођу. У црквама Узнесења Блажене Девице и Св. Архиђакона Стефана чувају се фреске с почетка 17. века и остаци слојева из 13. века, међу којима можемо истаћи: икону Блажене Девице из 1693. године, Четири јеванђеља из 1835. године, велики камени крст из 1850. године и Ризариј из половине 19. века, који су од изузетне уметничке и културно-историјске вредности.

Трећа црква у манастиру Режевићи је Црква Свете Тројице, која је уједно и најбоље очувана грађевина. Црква је саграђена 1770. године и има облик крста са апсидом олтара и десном квадратном апсидом за хор. Квадратни звоник висине 20 метара украшава цркву, а сачуван је нови иконостас са иконама. Манастирски комплекс Режевићи законски је заштићен и налази се на листи културних и историјских споменика Црне Горе.

Историјско место касноантичког мозаика У Петровцу, у маслињаку Марка Греговића, 1902. године, пронађен је фрагмент очуване мозаичке подлоге, а близу мозаика пронађена је и гробница са старим кованим новцем и зеленом стакленом вазом. Међутим, ни новац ни ваза нису сачувани. Остаци мозаичке архитектуре сасвим су скромни, представљена је једна правоугаона соба. Према М. Греговићу, на северном зиду било је остатака фресака, које нису сачуване. Централни мотиви петровачког, геометријско-вегетативног мозаика, израђени су на белој основи и доминирају декоративни и орнаментални радови, како у цртежу тако и у боји. Крстаста розета је главни доминантни мотив, док се централни део састоји од четири концентрична круга. Фрагмент са ликовима три рибе од велике је важности за датирање овог мозаика, јер многи сматрају да је то симбол раног хришћанства. Оба мозаика потичу из истог временског раздобља и део су исте архитектонске целине, па се може претпоставити да су зидови и мозаици у Миришти остаци касноримске виле (villae rusticae), али без трагова постојања већег насеља.