Св. Недјеља и Катић Пејзаж Петровца обележавају два идилична острва, заправо двије веће литице. Испред Петровца с лијеве стране, гледано са обале, налази се острво Катић, а десно од њега Св. Недјеља, на којој је црква истога имена смјештена на самој литици. Према традицији, цркву Св. Недјеље саградили су морнари у част Св. Богородице, заштитнице морнара.

Према другом вјеровању, један грчки морнар, који се спасио на овом острву након бродолома, изградио је ову цркву. Црква Св. Недјеље има карактеристичну сеоску, једноставну архитектонску конструкцију и симбол је Петровца и овог дијела залива.

Црвена комуна Културни центар „Црвена комуна” назван је по победи комуниста на локалним изборима 1919. године. Меморијална кућа налази се на самој шетници, између камених кућа и палата. У склопу институције налази се Музеј револуције, који излаже архивску грађу: документе, фотографије, кореспонденцију и штампу из времена формирања прве комуналне општине на Јадранском мору, основане 1920. године.

Петровачка Црвена комуна, са својим богатим садржајима: биоскопом, музејом, двије галерије, библиотеком и драмском, умјетничком и музичком групом, унапређује духовност и стално ради на организацији креативних потенцијала. Центар „Црвена комуна” је институција од изузетне важности за културу, а његов галеријски простор користи се за представљање класичних умјетничких дисциплина: сликарства, скулптуре, графике, као и новијих умјетничких медија: инсталација, перформанса, хепенинга и видео радова.

Манастир Режевићи Манастир Режевићи налази се на периферији Петровца, узвишено и између зеленила, медитеранске вегетације и маслињака, са погледом на отворено море и литице. У прошлости је забележено постојање паганских храмова и старих гробаља грчких и римских породица на овом подручју. Према легенди, манастир је добио име по имену извора који се налази близу њега, али постоји могућност да је назив настао и од припадника старог паштровачког племена Режевићи, гдје се налази. Овај средњовјековни манастир има три мање цркве. Историјске чињенице показују да је српски краљ Стефан Првовенчани боравио у Режевићима и да је 1220. године саградио Цркву Узнесења Блажене Дјевице.

Црква Архиђакона Стефана саграђена је у Режевићима 1351. године, и том приликом је цар Душан дао Паштровцима свој чувени Законик. Манастир Режевићи био је мјесто гдје су се чланови паштровачког племена састајали и доносили важне одлуке или бирали вођу. У црквама Узнесења Блажене Дјевице и Св. Архиђакона Стефана чувају се фреске с почетка 17. вијека и остаци слојева из 13. вијека, међу којима можемо истаћи: икону Блажене Дјевице из 1693. године, Четири јеванђеља из 1835. године, велики камени крст из 1850. године и Ризариј из половине 19. вијека, који су од изузетне умјетничке и културно-историјске вриједности.

Трећа црква у манастиру Режевићи је Црква Свете Тројице, која је уједно и најбоље очувана грађевина. Црква је саграђена 1770. године и има облик крста са апсидом олтара и десном квадратном апсидом за хор. Квадратни звоник висине 20 метара украшава цркву, а сачуван је нови иконостас са иконама. Манастирски комплекс Режевићи законски је заштићен и налази се на листи културних и историјских споменика Црне Горе.

Историјско мјесто касноантичког мозаика У Петровцу, у маслињаку Марка Греговића, 1902. године, пронађен је фрагмент очуване мозаичке подлоге, а близу мозаика пронађена је и гробница са старим кованим новцем и зеленом стакленом вазом. Међутим, ни новац ни ваза нису сачувани. Остаци мозаичке архитектуре сасвим су скромни, представљена је једна правоугаона соба. Према М. Греговићу, на сјеверном зиду било је остатака фресака, које нису сачуване. Централни мотиви петровачког, геометријско-вегетативног мозаика, израђени су на бијелој основи и доминирају декоративни и орнаментални радови, како у цртежу тако и у боји. Крстаста розета је главни доминантни мотив, док се централни дио састоји од четири концентрична круга. Фрагмент са ликовима три рибе од велике је важности за датирање овог мозаика, јер многи сматрају да је то симбол раног хришћанства. Оба мозаика потичу из истог временског раздобља и дио су исте архитектонске цјелине, па се може претпоставити да су зидови и мозаици у Миришти остаци касноримске виле (villae rusticae), али без трагова постојања већег насеља.