Да бисмо ценили црногорску уметничку културу, не можемо обраћати пажњу само на неколико познатих споменика, већ морамо узети у обзир сву уметност овог региона и околности у којима су она настала и касније откривена, како бисмо могли исправно да ценимо историју овог места.
Када говоримо о уметности овог малог региона, такође је важно размотрити алегоријску документацију коју су стари Грци радије користили.
Црна Гора је мала земља, али то место има „старе кости“ и једно је од најстаријих региона познатих најранијим цивилизацијама. Ако размислите о њеној историји, веома је тешко дефинисати географски положај Црне Горе у различитим историјским периодима, јер је ово мало подручје вековима било од интереса многим империјалистичким силама.
Између многих ратова, Црну Гору су погађале и природне катастрофе. Као и у суседној Грчкој, земљотреси су кроз време уништавали многе важне грађевине од историјског значаја, али су се многе од њих сачувале и вредне су помена.
На пример, локалитет Мали Розе, који датира од 6. до 10. века и представља почетак хришћанства. Од цркве Св. Томе у селу Кути до цркве у селу Сушћепан, сачувани су камени декоративни елементи из 9. до 11. века и камени олтар.
Већина црногорског подручја састоји се од кречњачких формација, али је богата и белим мермером, посебно подручје у близини старе Дукље. Овде је откривен други римски град-тврђава, што показује оданост и уметнички дух народа који је ту некада живео. Такође, црногорски мермер није фин и компактан, и био је веома тежак за обраду због своје тврдоће, далеко тежи него пентелски или карарски мермер, који су много мекши и економичнији материјали.
.webp)
Вековима је Црна Гора сматрана местом лишеним руда и богатства, неприступачним путницима, са веома стрмим тереном и веома дивљом и нетакнутом природом. Њена једноставност датира из античких времена и сачувана је кроз генерације и векове. То се доказује чистим облицима неколико предмета (које људи који живе у северним крајевима још увек користе), као што су, на пример, антички бокали са дршком и високим цилиндричним вратом од печене глине, украшени врпцама, који су изложени у музеју. То ме је подсетило на бакин креденац пун веома старе керамике. Међутим, овај специфичан уметнички предмет пронађен у музеју датира из периода 2100–1900. п. н. е.
Две зделе, које су откривене у региону, имају мале комаде метала који нас уводе у следећи период – рану фазу античких времена. Предмети попут малог металног оштрог харпуна и преломљеног копља могли су се видети на прашњавим полицама овог малог музеја, а изнад њих је био мали избледели натпис на ћирилици. Сама азбука је стара, иако се у овом крају обично користи латинично писмо, многе школе подучавају ћирилицу као друго писмо како би охрабриле нове генерације да остану верне својим прецима и коренима.
У Црној Гори, неолитско доба са све три своје фазе, односно ниском, средњом и високом фазом, представљено је керамичким предметима коришћеним у свакодневном животу.
Међутим, има много више остатака енеолитске него неолитске културе, што процену стила и уметничког тренда чини још тежом. Познаваоци верују да се декорација на енеолитским посудама састоји од неке врсте праисторијских знакова који служе за препознавање одређене расе, од којих свака има своју посебну групу симбола. С друге стране, неки верују да те декорације чине део фигуративног и естетског језика. Једна од најважнијих чињеница јесте то што, упркос малој величини наше земље, не можемо а да не поменемо огромну разноликост фолклорних традиција.
Етнолошко проучавање плеса, плетења, декоративне уметности, ношње, накита, гравуре, слика на керамичким посудама, као и локалне фолклорне уметности скоро сваког места, објашњава велику миграцију са северне обале Црног мора (индоевропска миграција) која је имала огроман утицај на ово подручје. Иако је научни доказ многих миграција очигледан, научници нису у стању да идентификују једну енеолитску расу у Црној Гори. На основу различитих чињеница и доказа пронађених у региону, постојало је неколико раса. То је разлог због кога историчари још увек називају Црну Гору енеолитским народом, због генеричког имена „индоевропски“. Имајући то на уму, можемо се позвати на следеће уметничке радове који сведоче о првим траговима људских заједничких настамби:
Једна од тих настамби откривена је у пећини Врањај, на падинама Радостака близу Херцег Новог. Потичу из неолитског периода (5000–4000. п. н. е.). Интензивније насељавање било је у енеолиту (2000–1700. п. н. е.), а такође и током бронзаног доба. Пехар са постољем из бронзаног доба са орнаментима потиче из пећине Врањај. Током бронзаног и металног доба, сахране испод земљаних хумки биле су интензивне.
Кућа Мирка Комненовића претворена је у Народни музеј Херцег Новог 1953. То је прелепа грађевина пројектована у стилу позног барока, изграђена крајем 18. века. Псеудобарокно проширење и додати делови променили су оригинални изглед музеја, чинећи га величанственим.
Урезана имена бајонетима руских војника, из 1807. године током рата са Наполеоном, красе аутентична врата на стану у приземљу. Касније је овај објекат стекао званичан назив завичајни музеј Херцег Новог. Делимична рестаурација музеја извршена је 1979, 1994, 1996. и 2001. године.
Испред овог завичајног музеја налази се прелепа медитеранска и суптропска ботаничка башта, са више од стотину одабраних биљака, које украшавају парк од 1000 квадратних метара. Многе веома егзотичне и екстравагантне јединствене биљке пронашле су своје место овде, у овој прелепој башти. Многе врсте палми, агава, кактуса, алоја и многе друге биљке расту овде, са веома необичним облицима и бојама. Током сезоне цветања, цвеће испуњава простор. Овде можемо пронаћи различите врсте пузавица, али и питоспоруме, као и приобалне четинаре, стабла мимозе, камелије, магнолије и ароматичне и лековите медитеранске биљке.
Мирко Комненовић је био активни учесник у Балканском рату, радећи са обавештајном службом против Аустроугара. Такође је био заточеник на острву Мамула током Првог светског рата. Изабран је за посланика Боке Которске у Народном парламенту Монархије Срба, Хрвата и Словенаца 1923. и 1925. године. Био је и председник општине Херцег Нови 1930. Постао је министар социјалне политике и народног здравља 1935. Одликован је многим медаљама. Ево неких од многих: Бели орао са мачевима, Орден Св. Саве првог и трећег степена, руска медаља: Св. Владимир 4. степена, Св. Станислав петог степена, Св. Ана другог степена, француска Легија части и Чехословачки ратни крст официра револуције. Такође, једна од занимљивих чињеница која показује колико је овај човек био озбиљан јесте његова жеља да донира целу своју плату локалном дечјем дому како би помогао запуштеној деци Херцег Новог, без обзира на њихову националност или етничку припадност. Овај музеј садржи историјску, археолошку, етнографску и уметничку збирку икона.
