Најстарији град Боке Которске. Карактеристичан по археолошким налазиштима, најдужим палморедима на Приморју и по олеандеру, аутохтоној биљци. У Рисну је столовала Теута, последња илирска королица.
Рисан је најстарији град Боке Которске (Црна Гора). Смештен је у дубини Залива, готово подједнако удаљен и од Котора и од Херцег Новог (20-ак км). Град у чије фотографије данас гледамо, и где радо одлазимо на одмор – у најмању је руку Трећи Рисан. Прва два су временом потонула у море, услед бројних земљотреса.
Некада се цели Бококоторски залив звао Синус Ризоникус (Рисански залив), што најбоље сведочи о некадашњем значају овог урбаног и локалног цивилизацијског центра.
Дуж рисанске Риве шепури се убеђљиво најдужи палморедови на целом Приморју! Током шетње стално смо под крошњама поодраслих палми, Феникс канариенсиса, по чему знамо да смо на изабраном медитеранском месту. Нигде канарских датуља нема толико на малом простору. Ипак је олеандер та, а не палма, биљка која је извorno расла с Рисном: ботаничари кажу како је Олеандер неритум никао баш овде, те како је управо аутохтон! Чак и овлашан поглед из аутомобила с Јадранске магистрале може да опази како на окомитим Рисанским странама (Црна Гора), из крша налик камену карфиолу – ниче и цвета ендем: розе олеандер. У Рисну их има и црвених, и белих и жутих, и све су те боје изведене из оне првобитне, розе. Олеандер је цветни украс; улепšава сваку сезонску фотографију јер га има свуда. Цвета од краја пролећа до почетка јесени. Уколико привучени лепотом почнете да га берите, већ ће се наћи неки мештанин који ће вам казати: „Боље не. Отрован је." Као и свака екстремна лепота...
Првобитно грчка колонија, Рисан у 3. в. пр. н. е. постаје утврђени илирски град. Илирско племе Ардијеја, склоно гусарењу, овде гради своје брзе пиратске бродове либурне, и куje новац. У то доба, у Ризинијуму (којега описују Полибије и Ливије), живи 10 000 становника, скоро 5 пута више него данас. Под најездом Римљана, ту се склонила илирска королица Теута, а по чијој смрти Римско царство влада Боком.
Из римског периода потичу чувени Рисански мозаици из 2. в.н.е, од којих је најпознатији и најочуванији подни мозаик бога сна Хипноса – једина слична фигура на источним обалама Јадрана. Нatkривени комплекс с подним мозаицима из некадашњих римских вила налази се 100-ак метара од обале и место је бројних летњих културних дешавања. Најиздашнији археолошки локалитет налази се недалеко, на Каринама, преко истоимене плаже, једне од првих с епитетом плажног квалитета и с означом Плава застава.
Даље кроз историју – Римљане су смeнили Сарацени, 865. г. У 10. в. Рисан припада Травунији, у 14. и 15. в. босанским краљевима, а од 1539. Турцима, потом Млечанима од 1687, све до пада Републике.
Православни словенски житељи учествовали су у устанцима у 19. в, и г. 1941- 1945. Рисан је дао неколико изузетних имена: коп. Лазар Ђурковић помагао је Греке у ослобођењу од Турака; Марко Ивелић био је руски генерал и дипломата; Вук Врчевић помагао је Вуку Караџићу у сакупљању narodnih умотворина; коп. Владо Ивелић био је један од последњих бокељских капетана који су плoвили на јeдрењачима; Васо Ћуковић био је задужбинар и добротвор (по њему носи име позната рисанска Болница за траумaтологију, неурологију и неурохирургију)...
Старо урбано језгро зове се Габела, и шири се око истоимене улице попловане каљдрмом на oријентални начин. Дуж Габеле, око опаза низове палата подигнутих у периоду 17-19. в. од свих се по лепоти, иако нерeновирана, истиче палата Ивелић.
Недеља је у Рисну паразни дан. Тада Пјаца, удаљена свега коју десетину метара од Луке и Риве oживи – од шаренила народа, акцената (страних и домаћих) и понуде. Шта је Бог дао и природа, све је на продају: и боје, и укуси, и мирисі, планински сир и млечне прерађевине, сушено месо, екологско поврће свих врста и облика, вино и ракија... Током целе године. На Рисански пазар недељом се, не без разлога, скупља цела Бока... Старосељаци доживљавају рисанску недељу и као своју баш собствену излетe!
Стотињак метара од мирисне Пјаце, у градском парку, готово скровита бујношћу зеленила, налази се православна црква Св. Петра и Павла из 18. в.
На пола сата хода према Перасту, или на неколико минута вожње, налази се манастир Бања, сaграђен у 18. в. на темељима старијег из 13. в. Поседује богату ризницу икона икoнописачке школе Рafaiловић-Димитријевић, чији су зографи пореклом из Рисна.
На свега 15-ак минута хода према Херцег Новом налази се велико гротло извoришта Сопот, тик уз Јадранску магистралу. Током лета, готово да нема тренутка када на проширењу преко Сопота нема паркираних аутомобила и зинатиљних. Само ретки улазе у ово дубоко гротло. Углавном се сви само фотографишу. Из гротла извира хладноћа чак и кад не извира вода. Па и то се, понекад, догоди као куриозитет: да усред августа – питка слатка вода водопадом тече као усред зиме! Феномен се дешава ретко, и то само када у планинском залеђу падну обилне кише. Водопад зими тече с висине од 30 м.
Из Рисна се лако може до обближњег Перaста, и до тамошњег вештачког острва Госпа од Скрпјела. До Котора и Херцег Новог. И до обближњих Липаца – на 5 минута вожње, па пешке узбрдо, до јединих залисских пећинских црtежа из доба неолита. Изнад Рисна протеже се, на 1000 м надморске висине, планинска висoраван Кривошије. Изазов за излетнике и планинаре.
