Желите ли да се купате у чистом, топлом мору, на лепим песковитим плажама, да заборавите еуфорију индустријског начина живота, да заборавите како изгледају смог и загађен ваздух, једном речју – да се одморите? Не морате да идете у неки од пацифичких архипелага, све то можете пронаћи усред Европе, у Црној Гори. Такав егзотизам вас чека у срцу Средоземља, на југу Европе, у једној од земаља које чине унију Србије и Црне Горе, у земљи коју од Италије дели Јадранско море. Због свог положаја, Црна Гора припада централном Средоземљу и налази се само сат времена лета од Рима или Будимпеште, односно сат и по од Цириха. Дели јужну морску границу са Италијом; на истоку и северу граничи се са Србијом и Албанијом, а на западу са Босном и Херцеговином и Хрватском.

Осим преко својих међународних аеродрома у Подгорици и Тивту, до Црне Горе се авионом може стићи и преко дубровачког аеродрома Ћилипи, који је 22 км од Херцег Новог. Национална компанија одржава редовне летове са аеродрома у Тивту и Подгорици до Београда, Будимпеште, Беча, Цириха, Франкфурта, Љубљане и Рима. „Montenegro airlines“ има летове од Подгорице до Београда (сваког дана у 7.50 и 17.30), Цириха (средом, петком и недељом у 10.50), Франкфурта (средом у 11.35, петком у 15.30 и недељом у 10.45), Будимпеште (понедељком и четвртком у 7.30), Љубљане (средом и суботом у 10:20) и Рима (понедељком и петком у 10:20), а са аеродрома у Тивту сваког дана до Београда у 8:30 и 16:30. Аеродром Голубовци (Подгорица) – до града Подгорице 12 km, Колашина 80 km, Жабљака 170 km, Будве 62 km, Бара 65 km.

Због свог положаја, Црна Гора припада централном Средоземљу и налази се само сат времена лета од Рима или Будимпеште, односно сат и по од Цириха. Дели јужну морску границу са Италијом; на истоку и северу граничи се са Србијом и Албанијом, а на западу са Босном и Херцеговином и Хрватском. Осим преко својих међународних аеродрома у Подгорици и Тивту, до Црне Горе се авионом може стићи и преко дубровачког аеродрома Ћилипи, који је 22 км од Херцег Новог.

Национална компанија одржава редовне летове са аеродрома у Тивту и Подгорици до Београда, Будимпеште, Беча, Цириха, Франкфурта, Љубљане и Рима. „Montenegro airlines“ има летове од Подгорице до Београда (сваког дана у 7.50 и 17.30), Цириха (средом, петком и недељом у 10.50), Франкфурта (средом у 11.35, петком у 15.30 и недељом у 10.45), Будимпеште (понедељком и четвртком у 7.30), Љубљане (средом и суботом у 10:20) и Рима (понедељком и петком у 10:20), а са аеродрома у Тивту сваког дана до Београда у 8:30 и 16:30. Аеродром Голубовци (Подгорица) – до града Подгорице 12 km, Колашина 80 km, Жабљака 170 km, Будве 62 km, Бара 65 km.

Аеродром Тиват – до града Тивта 3 km, Будве 20 km, Херцег Новог 20 km, Котора 4 km, Бара 60 km, Улциња 84 km. Осим граничних прелаза на међународним аеродромима, постоје и друмски прелази, са Хрватском код Дебелог Бријега, са Босном и Херцеговином код Ситнице, Вилуса, Враћеновића, Шћепан Поља и Метаљке, и са Албанијом код Божаја и Сукобина. Земље са којима Црна Гора има посебан споразум ослобођене су обавезног осигурања возила на овим прелазима, па зелена карта важи за: Албанију, Андору, Аустрију, Белгију, Босну и Херцеговину, Бугарску, Хрватску, Кипар, Чешку Републику, Данску, Естонију, Финску, Француску, Мађарску, Мароко, Малту, Немачку, Грчку, Исланд, Ирску, Италију, Летонију, Луксембург, Македонију, Молдавију, Норвешку, Португал, Пољску, Румунију, Словачку, Словенију, Шпанију, Шведску, Швајцарску, Холандију, Велику Британију, Тунис, Турску, Украјину, Израел и Иран.

У Црну Гору се може ући и на граничним прелазима у лукама Бар, Будва, Котор и Херцег Нови, које су поморске везе са светом, а редован путнички и теретни поморски саобраћај одвија се на линијама Бар–Бари и Бар–Анкона. Можете доћи и морем преко Дубровника, чија је лука удаљена око педесет километара од Херцег Новог. „Прекоокеанска пловидба Бар“ трајектима ЈАВОР, АЛБА и СТЕФАН плови из Барија (Италија) до Бара сваког дана осим недеље, са поласцима у 21:00 и 22:00, и из Бара до Барија истим трајектима, сваког дана осим суботе, са поласцима у 21:00 – 22:00. Италијанска компанија трајектом ВЕНЕЦИЈА плови из Анконе до Бара средом у 18:00, и из Бара до Анконе четвртком у 18:00. Само пасош је довољан грађанима следећих земаља да уђу у нашу земљу: Албаније, Аустралије, Аустрије, Босне и Херцеговине, Белорусије, Бугарске, Белгије, Данске, Француске, Холандије, Италије, Канаде, Луксембурга, Летоније, Литваније, Мађарске, Монака, Малте, Македоније, Молдавије, Немачке, Норвешке, Велике Британије, Ирске, Шпаније, Португала, Грчке, Шведске, Финске, Швајцарске, Исланда, Кипра, Лихтенштајна, Сан Марина, Ватикана, Андоре, Естоније, Чешке Републике, Словачке, Пољске, Русије, Украјине, Румуније, Словеније, Хрватске, САД, Новог Зеланда, Јапана и Израела. Грађанима осталих земаља потребна је виза за улазак у Црну Гору. Званична валута у Црној Гори је евро (EUR;€) – заједничка европска валута, а остале валуте могу се мењати у мењачницама свих комерцијалних банака. Приликом уласка у Црну Гору странци немају ограничења у погледу износа новца који могу понети са собом, а из земље се не може изнети више од 500 евра који нису пријављени приликом уласка.

Најперспективнија, а вероватно и најисплативија привредна грана у Црној Гори јесте туризам. Како морски, тако и сви други облици туризма, од планинског и ловног до здравственог, у којем се посебно истиче изузетна сарадња Медитеранског здравственог центра у Игалу са државом Норвешком и здравственим установама те нордијске земље чији су грађани стални посетиоци Игала. Између осталог, слику Црне Горе употпуњује чињеница да је у Уједињеним нацијама регистрована као прва еколошка држава. Четири национална парка улазе у тај мозаик: „ДУРМИТОР“ – површина од 39.000 хектара, „БИОГРАДСКА ГОРА“ – површина: 5.400 хектара, „СКАДАРСКО ЈЕЗЕРО“ – површина: 40.000 хектара и „ЛОВЋЕН“ – површина: 6.400 хектара. Укупно 599.430 гостију боравило је у Црној Гори 2003. године (10,7% више него 2002), од којих је било укупно 141.787 страних гостију.

Укупно је остварено 3.976.266 ноћења (7,8% више него 2002), од чега су 915.738 ноћења остварили страни гости. Приморски центри: Улцињ (Велика плажа, Ада Бојана), Бар (Сутоморе, Чањ), Будва (Петровац, Милочер, Свети Стефан, Бечићи), Тиват (Доња Ластва, Радовићи), Котор (Рисан, Пераст, Прчањ) и Херцег Нови (Бијела, Игало). Планински центри: Жабљак (Дурмитор), Аеродром Тиват – до града Тивта 3 km, Будве 20 km, Херцег Новог 20 km, Котора 4 km, Бара 60 km, Улциња 84 km. Осим граничних прелаза на међународним аеродромима, постоје и друмски прелази, са Хрватском код Дебелог Бријега, са Босном и Херцеговином код Ситнице, Вилуса, Враћеновића, Шћепан Поља и Метаљке, и са Албанијом код Божаја и Сукобина. Земље са којима Црна Гора има посебан споразум ослобођене су обавезног осигурања возила на овим прелазима, па зелена карта важи за: Албанију, Андору, Аустрију, Белгију, Босну и Херцеговину, Бугарску, Хрватску, Кипар, Чешку Републику, Данску, Естонију, Финску, Француску, Мађарску, Мароко, Малту, Немачку, Грчку, Исланд, Ирску, Италију, Летонију, Луксембург, Македонију, Молдавију, Норвешку, Португал, Пољску, Румунију, Словачку, Словенију, Шпанију, Шведску, Швајцарску, Холандију, Велику Британију, Тунис, Турску, Украјину, Израел и Иран. У Црну Гору се може ући и на граничним прелазима у лукама Бар, Будва, Котор и Херцег Нови, које су поморске везе са светом, а редован путнички и теретни поморски саобраћај одвија се на линијама Бар–Бари и Бар–Анкона. Можете доћи и морем преко Дубровника, чија је лука удаљена око педесет километара од Херцег Новог. „Прекоокеанска пловидба Бар“ трајектима ЈАВОР, АЛБА и СТЕФАН плови из Барија (Италија) до Бара сваког дана осим недеље, са поласцима у 21:00 и 22:00, и из Бара до Барија истим трајектима, сваког дана осим суботе, са поласцима у 21:00 – 22:00. Италијанска компанија трајектом ВЕНЕЦИЈА плови из Анконе до Бара средом у 18:00, и из Бара до Анконе четвртком у 18:00. Само пасош је довољан грађанима следећих земаља да уђу у нашу земљу: Албаније, Аустралије, Аустрије, Босне и Херцеговине, Белорусије, Бугарске, Белгије, Данске, Француске, Холандије, Италије, Канаде, Луксембурга, Летоније, Литваније, Мађарске, Монака, Малте, Македоније, Молдавије, Немачке, Норвешке, Велике Британије, Ирске, Шпаније, Португала, Грчке, Шведске, Финске, Швајцарске, Исланда, Кипра, Лихтенштајна, Сан Марина, Ватикана, Андоре, Естоније, Чешке Републике, Словачке, Пољске, Русије, Украјине, Румуније, Словеније, Хрватске, САД, Новог Зеланда, Јапана и Израела. Грађанима осталих земаља потребна је виза за улазак у Црну Гору. Званична валута у Црној Гори је евро (EUR;€) – заједничка европска валута, а остале валуте могу се мењати у мењачницама свих комерцијалних банака. Приликом уласка у Црну Гору странци немају ограничења у погледу износа новца који могу понети са собом, а из земље се не може изнети више од 500 евра који нису пријављени приликом уласка. Најперспективнија, а вероватно и најисплативија привредна грана у Црној Гори јесте туризам. Како морски, тако и сви други облици туризма, од планинског и ловног до здравственог, у којем се посебно истиче изузетна сарадња Медитеранског здравственог центра у Игалу са државом Норвешком и здравственим установама те нордијске земље чији су грађани стални посетиоци Игала. Између осталог, слику Црне Горе употпуњује чињеница да је у Уједињеним нацијама регистрована као прва еколошка држава. Четири национална парка улазе у тај мозаик: „ДУРМИТОР“ – површина од 39.000 хектара, „БИОГРАДСКА ГОРА“ – површина: 5.400 хектара, „СКАДАРСКО ЈЕЗЕРО“ – површина: 40.000 хектара и „ЛОВЋЕН“ – површина: 6.400 хектара. Укупно 599.430 гостију боравило је у Црној Гори 2003. године (10,7% више него 2002, од чега је 141.787 страних гостију). Укупно је остварено 3.976.266 ноћења (7,8% више него 2002), од чега су 915.738 остварили страни гости.Приморски центри: Улцињ (Велика плажа, Ада Бојана), Бар (Сутоморе, Чањ), Будва (Петровац, Милочер, Свети Стефан, Бечићи), Тиват (Доња Ластва, Радовићи), Котор (Рисан, Пераст, Прчањ) и Херцег Нови (Бијела, Игало). Планински центри: Жабљак (Дурмитор), Колашин (Бјеласица), Беране (Локве), Рожаје (Турјак). Здравствени туризам: Институт за рехабилитацију – Врмац. Ловни туризам: Ловишта су: Скадарско језеро, Дурмитор, Бјелопавлићка равница, Црмница. Информације преузете од Туристичке организације Црне Горе