На пола сата изнад обале, на падинама које се пењу од Херцег Новог ка масиву Орјена, пут стиже до села које изгледа као да је израсло из стене, а не да је на њој саграђено. Злијеби су направљени од камена и готово ни од чега другог. Захваљујући давнашњем локалном налазишту квалитетних камених плоча, цело село је камено: зидови и кровови кућа, корита, гумно, међни зидови, чак и кућице за живину. Његово сивило оштро се издваја од зеленила терасастих њива и воћњака унаоколо.
Зашто камен и зашто баш овде
Ово је крајолик кречњака, а брда иза Херцег Новог спадају међу најкишовитија места у Европи. Кривошијска висораван изнад села бележи неке од највећих годишњих количина падавина на континенту, а највећи део долази у силовитим јесењим и зимским олујама које надиру са Јадрана. Дрвена шиндра и глинени цреп не трају дуго под тим. Плоче локалног кречњака, расцепљене по природним слојевима и положене у преклапајућим редовима — трају, а породицу не коштају ништа осим рада, кад је каменолом одмах у суседној њиви.
Иста логика провлачи се кроз све остало овде. Вода се у кршу не задржава на површини, па су куће грађене око чатрња које скупљају кишницу са кровова. Земље има мало, па се сакупљала иза сувозидних потпорних зидова у терасе довољно мале да се обрађују ручно. Гумно је поплочани круг. Торови за стоку, корита и међе долазе из истог каменолома као и кровови. Оно што споља изгледа живописно заправо је читава економија оскудице, разрађивана кроз генерације.
Сеоски војвода и црквени плато
Село има свог сеоског војводу: високо на литици изнад кућа, огромна стена која подсећа на људску главу бди над крововима. На ивици насеља стоји црква Светог Николе, а плато испред ње познат је као један од најлепших видиковаца на улаз у Боку Которску. Одатле се цела геометрија залива објасни у једном погледу — полуострво Оштро и Превлака преко пута, теснац, град испод и отворени Јадран иза њега. Дођите у касно поподне, кад је светлост на води, а литице иза вас још топле.
Термика, птице грабљивице и параглајдери
Иако је само село саграђено на равном терену, околне литице окренуте су ка југу, а та геометрија ствара снажне узлазне струје прегрејаног ваздуха. Ту термику редовно користе птице грабљивице, а последњих година и параглајдери, па изнад села сада постоји полетиште. Лепог летњег дана видећете крила како круже у истом ваздушном стубу који користи и мишар, добијајући висину изнад села пре него што одјуре дуж гребена и низ падину ка мору.
Услови због којих све то функционише исти су они због којих се планинско време брзо мења. Облак може да се спусти на падину за неколико минута, а ветар који на црквеном платоу делује пријатно може бити сасвим друга ствар на висини полетишта. Летење овде је за пилоте који познају терен или који иду с неким ко га познаје.
Како се стиже горе и када
До Злијеба се долази путем који се пење у унутрашњост од Херцег Новог ка селима под Орјеном. На мапи је то кратко растојање, а у пракси споро: оштре кривине, деонице широке тек за једно возило и провалије са спољне стране. Возите по дневном светлу и све радите полако. И сам успон део је посете, јер сваки серпентин отвара поглед на залив мало више.
Пролеће и јесен су најбоље време, кад су терасе зелене или се преливају у боје, а обала испод још није у пуној врелини. Лето је у реду ако кренете рано или касно у дану. Зима овде горе уме да буде заиста хладна и влажна, а олује које ударају у ову падину разлог су за сваки камени кров у селу. Понесите обућу у којој можете ходати каменим стазама, узмите воду и запамтите да овде живе људи: путељци пролазе између кућа и башти у којима се ради, а не између експоната.
