Двије стилизоване урезане рибе заувијек спојене и њихови репови окренути једни према другима, које се данас могу видјети на многим сувенирима, искључиви су симбол града Будве. Иза овог симбола стоји древна легенда о оснивању града. Легенда каже да је Будву основао Кадмо, један од три синова феничанског краља Агенора. Пошто није успео да у дом свога оца врати своју одбеглу сестру Европу, коју је отео Зевс, Кадмо у изгнанству оснива град Тебу. Из Тебе је са својом женом Хармонијом дошао у ове крајеве и основао Будву (Бутуа, Будое). Бојећи се древне клетве да се не претвори у змаја, Кадмо се са Хармонијом баца у море. Претворени у двије рибе, они и данас постоје у туристичком предању. Будва је најстарији непрекидно насељен град на Јадранском мору, који сваке године привлачи све већи број туриста. Будва се први пут помиње у 4. вијеку прије нове ере.

Некада се на мјесту Старог града налазило полуострво. Временом је то полуострво потпуно срасло са копном. Камене куће и цркве, као и уске улице и мали зелени вртови са свих страна окружени бедемима — чине Будву типичним средњовјековним приморским градом. Пружа поглед на плаво отворено море, километре плажа и оближње острво Свети Никола, највеће острво на црногорској обали. Полуострво Свети Стефан јединствено је у свијету као луксузни град-хотел и неодвојиво од слике Будве, којој припада и чини дио њеног амбијента. Будва има много различитих атракција за обилазак, па вам осим њених лијепих пјешчаних плажа које можете изабрати за себе, предлажемо и неколико културних знаменитости које не смијете пропустити.

1. Црква Свете Тројице Било да сте планирали да је посјетите или не, велике су шансе да ћете се наћи на највећем тргу у Будви, испред храма посвећеног Светој Тројици. То је једно од мјеста која се најчешће појављују када на интернету тражите информације о Будви, и то с добрим разлогом. Прије свега, црква се налази у самом центру града, окружена ресторанима, кафанама, баровима, сувенирницама, бутицима и продавницама. Трг на коме се црква налази изузетно је посјећен од стране домаћих и страних посјетилаца, али то није увијек било тако. Након пропасти Венецијанске републике 1797. и доласка Аустрије, захваљујући напорима црногорског владике Петра I и на захтјев православних грађана Будве, 1798. је започета градња цркве посвећене Светој Тројици. Црква је изграђена по угледу на цркву Успења Пресвете Богородице манастира. Изграђена је од тесаног бијелог и црвенкастог камена распоређеног у појасеве, а унутрашњост је украшена иконостасом велике умјетничке вриједности из 1833, који је израдио грчки сликар са острва Милос, Наум Зетири. Храм је украшен звоником „на коњски реп” са три звона, док је мјесто око цркве лијепо поплочано и ту се налази гроб познатог црногорског писца и политичара Стефана Митрова Љубише, рођеног у Будви.

2. Велико звоно Старог града Звоно прати прича о снимању једног од најпопуларнијих филмова из шездесетих година. Ријеч је о филму „Дуги бродови” аутора Франса Г. Бенгтсона, у режији Џека Кардифа, који је сниман на локацијама осим Будве и у Петровцу и Улцињу. Буџет филма је у то вријеме износио невјероватних 16 милиона долара, а у Црној Гори су боравили најчувенији глумци тог времена: Ричард Видмарк, Сидни Поатје, Рас Темблин, као и једна од најљепших југословенских жена, Беба Лончар. Радња филма врти се око два брата викинга који краду брод краља Скандинаваца и крећу у потрагу за драгоцјеним, великим звоном које је било познато као „мати гласова”, а касније у сукоб између Маура и Викинга око истог златног звона. Филм је донио историјске промјене у Будви. Позната плажа Ричардов рт, раније позната као Бријег од Будве, добила је име захваљујући главном глумцу филма, Ричарду Видмарку. За потребе филма и на захтјев глумца, испред хотела Авала изграђен је дрвени мол који се протезао педесет метара у море, са бетонском платформом и врхом на самом крају, који је по Видмарку назван „Ричардов рт”. На тај начин је цијела пјешчана плажа, која се протеже од самих зидина Старог града до дијела испред хотела Авала, добила исто име. Велико звоно из филма данас заузима почасно мјесто на тргу испред улаза у Стари град. Иако је направљено од пластике, звоно са свим дрветом из филма откупила је породица Маровић, потом породица Дијелеће, док Никола Палунко постаје власник звона. Велико звоно, ријеквизит из познатог филма, данас представља занимљиву атракцију и окупља велики број туриста и пролазника на путу до Старог града Будве.

3. Музеј града Музеј града је основан 1962, након открића древних некропола (хеленске и римске) откривених 1957–1958. у близини Старог града. Током тог раздобља, збирка археолошких предмета била је изложена у нестандардним просторијама које нису задовољавале музејске стандарде. Тек касније, након земљотреса 1979, када су откривене хиљаде музејских предмета из будванске некрополе, формирана је концепција музеја у одговарајућем простору. Модерни музејски објекат отворен је 2003, у центру старог града, и од изузетне је важности за Будву, Црну Гору и шире. Изложбени простор обухвата преко 400 m2, гдје је на четири нивоа приказана историја града Будве која траје више од 2500 година. Временски период почиње првим становницима, припадницима илирског племена, преко Грка, Римљана и културе словенских племена, све до новије историје, када су у Будви живјели богати трговци, занатлије, морнари и рибари. Будвански музеј града је 2005. у Лондону примио награду „Зелена јабука” за очување и развој аутентичних архитектонских и других културних и историјских вриједности.

4. Цитадела Најмонументалнија средњовјековна грађевина унутар будванских градских зидина јесте тврђава Цитадела. Комплекс одликује чињеница да је потпуно самосталан и представља једну од најважнијих фортификација средњег вијека на црногорској обали. Унутар комплекса налазе се бедеми, остаци средњовјековне цркве Свете Марије, капије, неколико платоа и грађевине некадашње касарне. Унутар Цитаделе налази се и поморски музеј са једном од највриједнијих збирки књига и карата посвећених Балкану, која је у приватном власништву. Међу експонатима се издваја значајан број јединствених књига и врло ријетких примјерака ручно бојених историјских карата. На првом спрату Цитаделе налази се ресторан гдје можете уживати у врхунским кулинарским специјалитетима и одличној услузи у интимној атмосфери. Са терасе овог ресторана, на источној кули, пружа се фантастичан поглед на острво Свети Никола и отворено море Јадрана. У југозападном дијелу комплекса налази се и видиковац са кога се пружа један од најљепших погледа на читаву Будву, а с друге стране, на будванске плаже.

5. Језгро Старог града Узбудљиво је шетати кроз уске пролазе поплочане старим каменом у центру Будве и замишљати како су људи овдје живјели кроз вјекове. Бићете одушевљени док шетате улицама Старог града, каменим зидинама са кулама и утврђеним градским вратима. Пожелећете да направите што више фотографија Старог града који открива остатке венецијанске власти, док археолошки докази показују трагове илирских, старогрчких и римских фортификација. Градске зидине нуде поглед на море и острво Свети Никола. У јужном дијелу се бедеми шире, формирајући Цитаделу, која је била велика фортификација, а сада је простор за културне догађаје. Зато нека будвански Стари град буде дио вашег плана током посјете овом шармантном граду.

6. Традиционални десерт рустула У једној од улица Старог града Будве налази се занатска радња која служи традиционалне слатке посластице. Једно од многих јела у Црној Гори јесу рустуле — укусне погачице које се могу послужити са слатким или сланим преливима. Рустула је прастара медитеранска дијелиција која се припрема дуж цијелог Јадрана. Био би грех посјетити обалу Црне Горе а не пробати је. Будвани, односно Паштровци, тврде да је њихова верзија рустуле најбоља. Све што треба да урадите јесте да је пробате и просудите да ли вам се ова традиционална дијелиција свиђа.

7. Могренска тврђава На падини брда Спас, које се налази изнад чувене Могренске плаже у Будви, налази се Могренска тврђава. Овај дио Будве чине зелене шумовите површине и видиковац са панорамским погледом на околне планинске врхове и бескрајно море. Лијеп поглед одозго ставља ствари у другачију перспективу и нуди бољи начин да сагледате гдје се заиста налазите. Смјештено између планина, брдо Спас, на коме се тврђава налази, заштићени је природни споменик III категорије. Док сте на врху, можете истражити флору и фауну области, као и фортификацију Могренску тврђаву. Само будите опрезни, лети можете налетети на змију, јер је у остатку године то њихово станиште. Тврђава је изграђена 1860. и била је некадашња касарна и војно утврђење Аустроугарске армије. У околини има неколико платоа и видиковаца са којих можете уживати у фантастичном погледу, а који су одлична мјеста за фотографију и медитацију.

8. Црква Светог Ивана На највећем тргу у Старом граду Будве, изнад зидина и кровова, диже се звоник висине 36 m, изграђен 1867. уз Католичку цркву Светог Јована, коју је пројектовао архитекта Луканин из Тирола. У непосредној близини су и друге цркве старог града: Санта Марија ин Пунта, Свети Сава Освећени, Света Тројица, као и остаци ранохришћанске базилике из петог вијека и остаци цркве Свете Марије у Цитадели. Црква Светог Ивана сматра се једном од најстаријих цркава на црногорској обали. Према неким подацима, изграђена је око 1200, и од тада је много пута ријеконструисана и побољшавана. Црква је обновљена након погубног земљотреса 1667. Сматра се да је своју непромењену појаву задржала од 17. вијека. Унутрашњост цркве украшена је иконом Богородице са Христом, односно Мадоном у Пунти, која је направљена од дрвета и једна је од најстаријих икона у овој регији. Као највећа свијетиња Старог града, ова икона је позната и као „Наша Госпа од Будве”. Сматра се да је настала у 12. вијеку и да је донијета у ову цркву у вријеме доласка Наполеонове армије 1807. Бискупска палата, која се налази на јужној страни и гледа на Цитаделу, била је сједиште Будванске бискупије до 1828, до њеног укидања. Велики мозаик на стаклу, са ликом Светог Јована Крститеља, рад хрватског сликара Иве Дулчића, налази се иза главног олтара у цркви.

9. Подмаински манастир Ако тражите атракције изван центра града, зашто не бисте истражили Подмаински манастир, смјештен на благој падини изнад Будванског поља, око 2 km сјеверно од Старог града? Други назив за манастир је Подострог, и то је лијепо мјесто за обилазак мањег храма Успења Пресвете Богородице из 15. вијека, задужбине Црнојевића, цркве Свете Петке из 1747. и задужбине митрополита Саве Петровића. Ова црква је била војна тврђава у вријеме Аустрије, а затим ју је откупио поп Филип Тановић. Конак је дуго времена био приватно власништво породице Тановић, до 1953. Након што је 1953. национализован, храм је обновљен 1995. Изграђени су нови смјештајни и други објекти, тако да се у манастиру данас организују црквени и културни догађаји. У прошлости је манастир био мјесто окупљања племена Маине. Владика Петар II Петровић Његош често је проводио вријеме у овом манастиру. Бурна историја чини ово мјесто привлачним за посјетиоце које фасцинирају поријекло, култура и историја овог региона.