
Име Зеленика значи отприлике „она зелена”, и место то оправдава — суптропске баште, агаве и палме, густ олеандар уз зидове, углавном засађени у аустроугарским деценијама, кад је ово била лука од извесног значаја. Средиште тог доба је железничка станица из 1901, крајња тачка узаног колосека који је водио до Херцег Новог и даље ка Босни и Дубровнику, све док линија 1968. није укинута. Потези старог трупа пруге и данас чине равну, засењену шетњу изнад кућа, а камене виле уз њу лепо су остариле.
Са балкона на трећем спрату поглед иде преко улаза у залив, који је живљи него што изгледа: трајекти, рибарски чамци и бродови који се пробијају ка Котору, са хрватским ртом Превлака на хоризонту ка северозападу. Плажа је око двеста педесет метара низбрдо, а ресторани, кафићи и супермаркети расути су у истом кратком кругу. Херцег Нови, са старим градом, тврђавама и дугим шеталиштем уз море, неколико је минута аутобусом, за вечери које траже више него што село нуди.
Још нема рецензија. Будите први гост!
Бићете преусмерени на Booking.com за завршетак резервације