
У Бијелој се прво гледа вода. Село лежи на спољашњем краку Боке Которске, тамо где се канал шири, па се с обале поглед пружа преко тиватског залива до ниске зелене линије Крашића на луштичкој страни и пошумљеног острва Свети Марко. Плажа је мешавина насутог песка и шљунка, залив је већину летњих дана миран, а како је реч о затвореној а не отвореној води, море се рано загрева и остаје топло дубоко у октобру.
Бродови су природан начин да се види остатак. С ове обале полазе целодневни излети до Жањица и заклоњених увала на улазу у залив, до Роса на врху Луштице, и ка унутрашњости до Пераста, испред кога леже два острвца — Свети Ђорђе с чемпресима и Госпа од Шкрпјела, подигнута на насутом гребену и сваког јула прослављена фашинадом, када мештани веслају до ње и око ње бацају камење. Котор, чије се зидине пењу уз планину до тврђаве Светог Ивана, удаљен је око пола сата колима. Ближе, обална стаза повезује Бијелу с Ђеновићима, Кумбором и остатком херцегновске ривијере; шета се равно, местимично у хладу, и пуна је малих места за купање.
Још нема рецензија. Будите први гост!
Бићете преусмерени на Booking.com за завршетак резервације