
Улица Марка Војновића провлачи се кроз горњи део Старог града, кроз појас камених кућа између тврђава, где је Херцег Нови најзатворенији у себе. У приземљима дуж ових уличица су мале галерије и занатске радионице, а на кратком одстојању стоје две цркве — православна црква Светог Архангела Михаила на тргу Белависта и католичка црква Светог Јеронима крај старе пијаце — подсећање на то колико је владара и заједница прошло овуда за шест векова.
Бити унутар зидина значи да вас бука саобраћаја не досеже и да се све обавља пешке, углавном степеницама. Канли кула, османска тврђава изнад, целог лета служи као сцена на отвореном; Форте Маре испод стоји директно над морем. До луке се силази неколико минута низ степенице, а из ње бродови полазе за Жањице, Плаву шпиљу и дуже вожње уз залив до Пераста и Котора. Зима је време када старо језгро покаже друго лице: празне уличице, дим из димњака, кафићи који живе од сталних гостију и конобе окренуте споро куваном месу и рибљој чорби уместо летњем роштиљу.
Још нема рецензија. Будите први гост!
Бићете преусмерени на Booking.com за завршетак резервације