Херцег Нови је град подигнут на падини тако стрмој да су му главне улице степенице, а на врху и на дну свих тих степеница стоје две тврђаве. Изнад старог града, масивна и без прозора, уздиже се Канли кула — на турском „крвава кула”, име које је поштено заслужила. Испод, на стени коју запљускује отворено море, налази се Forte Mare, „морска тврђава”, чије најстарије камење сеже до самог оснивања града. Између њих лежи пет и по векова опсада, окупација и смена застава какве мало који град на Медитерану може да понуди.
Град основан као тврђава
Херцег Нови није настао као рибарско село које је полако расло, већ као намеран државни потез. Године 1382. босански краљ Твртко I Котроманић, притешњен млетачком и дубровачком контролом трговине сољу и неспособан да заузме Котор, основао је нову утврђену луку на улазу у Боку которску како би своме краљевству обезбедио сопствени излаз на море. Тврђава која је чувала пристаниште била је предак данашњег Forte Mare. Насеље се испрва звало Свети Стефан, потом једноставно Нови — „нови град”. Трајно име добило је средином петнаестог века по херцегу Стјепану Вукчићу Косачи, моћном босанском великашу чија титула живи и у имену Херцеговине: Херцег Нови је, буквално, „херцегов нови град”.
Десет застава за пет стотина година
Уследила је поворка владара необична чак и по балканским мерилима. После једног века босанске власти, Османлије су заузеле град почетком 1482. Године 1538. флота Свете лиге освојила га је и уселила шпански гарнизон — а у лето 1539. османски адмирал Хајрудин Барбароса стигао је с огромном флотом да га поврати. Шпански терцио од отприлике 3.500 људи под командом Франсиска де Сармијента одбио је услове предаје и био је збрисан готово до последњег човека; опсада Кастелнуова, како је град био познат на Западу, постала је легендарна у књижевности шпанског златног доба као оличење храбрости осуђене на пропаст. Османлије су потом држале Нови век и по, све док га војска предвођена Млечанима није коначно заузела 1687. Венеција је владала све до пада саме Републике 1797, након чега је град прешао у збуњујућем низу под Аустрију (1797), Русију (1806), Наполеонову Француску (1807), кратку заједничку црногорску управу (1813), па затим поново под хабзбуршку Аустрију од 1814. до 1918, када је ушао у Југославију. Пребројте заставе — босанска, османска, шпанска, поново османска, млетачка, аустријска, руска, француска, црногорска, аустроугарска, југословенска — и постаје јасно зашто мештани воле да кажу да је Херцег Нови град десет господара.
Канли кула: Крвава кула
Велика тврђава на врху старог града најупадљивије је османско наслеђе на овом делу обале. Канли кулу су Османлије саградиле око 1539, након Барбаросине опсаде, као упориште копнене одбране града; Млечани су је поправили и проширили после 1687. Мрачно име дугује својој другој улози: за време османске власти кула је служила као затвор, место мучења и погубљења чији се глас пронео далеко изван Боке. Заточеници су оставили изузетан траг — цртеже урезане у зидове тамница, многе од њих са бродовима. Пошто приказани бродови припадају типовима који су пловили у шеснаестом и седамнаестом веку, историчари су на основу графита људи који су ту били затворени успели да датирају затворске године.
Преображај овог мрачног места једна је од ведријих прича приморја. Године 1966. унутрашњост је претворена у амфитеатар на отвореном са више од хиљаду седишта, а море и обронци Орјена служе као позадина. Летње вечери сада доносе филмске пројекције, концерте и оперу у двориште у којем су некада држани осуђеници: Филмски фестивал у Херцег Новом, Guitar Art Summer Fest и оперски фестивал Operosa сви су се одиграли међу његовим зидинама.
Forte Mare: тврђава мора
Доле уз саму воду, Forte Mare је старија и тиша од њих двеју. Њено језгро припада Твртковој задужбини из 1382, а елементи из босанског периода сачувани су око Морских врата на горњој страни, где су чамци некада приставали под заштитом њених топова. Тврђава је више пута обнављана између четрнаестог и седамнаестог века; Млечани су је рестаурирали после 1687. и дали јој италијанско име које и данас носи, а Аустроугари су је у деветнаестом веку преобликовали мање-више у облик који данас видите. У двадесетом веку и она је стављена у службу културе, а њена тераса и данас угошћује пројекције и догађаје на отвореном за летњих ноћи — мало је атмосферичнијих места за гледање филма од крова тврђаве изнад отвореног мора.
Између две тврђаве, ограђени стари град се каскадно спушта низ падину кроз трг Белависта и поред сатне куле из седамнаестог века, тако да вас шетња од Канли куле до Forte Mare проведе кроз све слојеве градске историје за десетак минута — под условом да вам колена опросте степенице.
Посета
Обе тврђаве стоје непосредно изнад шеталишта Пет Даница, које се пружа уз обалу у подножју старог града: са шеталишта испод Шквера попните се степеницама у стари град и за два-три минута стижете до Forte Mare, а Канли кула је још десетак минута успона изнад. Обе наплаћују малу улазницу од неколико евра и отворене су свакодневно у топлијим месецима; зими се радно време скраћује, а Канли кула понекад дању затвара када се увече припрема неки програм. Дођите касно поподне, када камен блиста, а светлост над улазом у Боку је најлепша — и проверите летњи програм, јер је концерт у Крвавој кули најбољи начин да је упознате.
