Свака туристичка индустрија има своје родно место, а црногорско је неупадљива тачка на обали спољашњег дела Боке которске: остарела зграда поред плаже у Зеленики, неколико километара источно од града Herceg Novi. Реч је о хотелу Plaža, отвореном 1902. године — првом хотелу на црногорском приморју и најстаријој хотелској згради у земљи. Милиони ноћења, читава национална економија лета, воде порекло од ове једне куће, једног мађарског предузетника и ускотрачне пруге које више нема.
Човек из Будимпеште на Боки которској
Оснивач црногорског хотелског туризма није био мештанин него дошљак: Antal Mađar из Будимпеште, који је у Боку которску стигао 1895. године тражећи излечење у њеној благој клими — и остао. У Зеленики је затекао зелену обалу с питомом плажом на аустроугарском приморју које је тек почињало да открива идеју летовања на мору, док је хабзбуршка ривијера око Опатије доживљавала процват на северу. Mađar је пре свих увидео да се спој мора, планина и зимског сунца у Боки може продати — под условом да људи заиста могу да допутују.
Пруга која је отворила приморје
Недостајући део стигао је 1901. године, када је Аустроугарска довршила ускотрачну пругу која је повезивала Сарајево, преко Херцеговине и дубровачког залеђа, са крајњом станицом на самој обали у Зеленики. Спољашњи део залива одједном је био прикључен на железничку мрежу велике империје: путник је могао да седне у воз у Бечу или Будимпешти и, уз преседања, сиђе практично на плажу. Пароброди из Трста и Ријеке пристајали су у лукама залива и заокружили ту мрежу. Тешко је преценити шта је то значило — пре пруге, црногорска обала била је данима напорног пута удаљена од свега; после ње, Зеленика је постала одредиште с редом вожње. Вољени возић, у целом крају упамћен по надимку Ћиро, увукао је приморје у туристичко доба, а сачувани вагон изложен у Зеленики и данас га подсећа на то.
Први хотел
Mađar је био спреман. Године 1902, годину дана после доласка првог воза, отворио је хотел Plaža — „Хотел на плажи” — на обали крај станице. Зграду је сам пројектовао, а са својих око 1.255 квадратних метара била је највећа пословна грађевина не само у Боки него на целом црногорском приморју: прави хотел у средњоевропском бањском маниру, подигнут тамо где ништа слично никада није постојало. Није се зауставио на циглама. Године 1904. објавио је, на немачком, први туристички водич кроз Боку которску и Црну Гору — рекламирајући одредиште аустроугарској публици с темељношћу човека који ни из чега ствара читаву индустрију, јер је управо то и радио.
Antal Mađar умро је 1909. године, само седам година после отварања хотела, а посао је наследио и наставио његов син Adorjan. Хотел је преживео Први светски рат, крај царства које је изградило пругу и међуратну краљевину, остајући у породици готово пола века.
Национализација и дуги спор
Социјалистичке власти национализовале су хотел Plaža 1949. године, и породица Mađar изгубила је имање које је њихов оснивач подигао. Зграда је претворена у затворено дечје одмаралиште којим је управљала организација из Сарајева и нестала је из јавне хотелске понуде. Та сарајевска веза бацила је дугу сенку: после распада Југославије, власништво над зградом постало је предмет дуготрајног правног спора између црногорских институција и предузећа са седиштем у Сарајеву, чвора који се годинама вукао по судовима. Док су се адвокати препирали, први хотел црногорског приморја стајао је закатанчен и полако пропадао крај своје плаже — повремено праћен најавама да ће ускоро бити враћен у функцију, од којих ниједна још није испуњена. Парадокс је болан и врло локалан: земља која живи од туризма до сада није успела да оживи родно место сопственог туризма.
Шта данас можете видети
Зграда и даље стоји непосредно иза плаже у Зеленики, достојанствена у пропадању, а њене размере још се јасно читају — на први поглед се види да је ово некада било најрепрезентативније здање на обали. Пруге нема; њен насип дуж обале према граду Herceg Novi постао је приморска шеталишна стаза, па је управо трасом којом су стизали први гости данас шеталиште којим мештани сваке вечери одлазе у шетњу. Између старог хотела, Ћириног вагона и мора, Зеленика на неколико стотина метара сажима читаву причу о настанку црногорског туризма.
Посета
Зеленика лежи на источном продужетку шеталишта Pet Danica: пратите обалну стазу источно од града Herceg Novi кроз Мељине и за отприлике сат времена равне шетње уз саму морску површину стижете до плаже и старог хотела. Зграда није отворена за посетиоце и треба јој се дивити споља, али је плажа испред ње јавна, а амбијент — палме, море, Орјен у позадини — истог трена објашњава Mađarov избор. Ништа се не плаћа и нема улазница; дођите у касно поподне, када светлост омекша стару фасаду, и уз кафу у оближњем кафићу наздравите човеку из Будимпеште који је све започео.
