Убрзана романизација Рисиниума почела је након покоравања Илирика под краљем Гентијем 167. године старе ере. Рисиниум је постао типичан римски град опкољен бедемима, са градским центром – форумом на пољу Царине.

Античка гробља – некрополе налазиле су се изван бедема, а резиденцијални кварт са вилама богатих рисанских земљопоседника и трговаца на јужној страни града. Остаци источног дела једне од римских градских вила пронађени су почетком XX века. Од 1956. до 1962. године извршена је комплетна рестаурација и конзервација мозаичких тепиха у четири собе виле, као и прва заштитна надстрешница. Још један мозаички под откривен је током 1972. године, који је конзервиран и наткривен; делимична рестаурација и конзервација свих зидова виле око централног дворишта – атријума такође је тада извршена.

Римски мозаици украшавају подове у четири од пет просторија источног дела виле и у две просторије у западном делу, док у осталим просторијама постоје само трагови мозаичких подова. Рађени су у техници крупнијих коцкица од домаћег сивог и црног камена, са мотивима „лабриса“ – критске двоструке бојне секире.

У источном делу виле рађен је мозаик са стилизованим биљним мотивима од камених коцкица разних величина и боја (црвена, жута, зелена, плава, црна, бела), а у средини је кружни медаљон на коме је приказан грчки бог сна Хипнос у виду крилатог дечака ослоњеног на узглавље. Претпоставља се да је ова просторија била спаваћа соба власника виле, или дормиторијум, како се звала. Геометријски орнаменти у виду шаховске табле красе мозаички под просторије окренуте према југу, а даље се налазе две просторије, од којих је мозаички под украшен такође геометријским орнаментима и стилизованим мотивима морске фауне (сипе, лигње). Претпоставља се да је један од угаоних простора који нема мозаичких украса представљао трпезарију (триклинијум) са типичним римским лежајевима (кунеи, клинеи).