Маријана Вукчевић Дуга традиција и бујна историја модерне пријестонице и данашњег водећег пословног центра у регији У сталном кретању кроз простор и вријеме, заборављамо да се зауставимо и послушамо шта нам причају градови у којима живимо, кроз које стално пролазимо, или они које тек планирамо да посјетимо. Подгорица, пријестоница и највећи град Црне Горе, један је од градова који има заиста импозантну историју и чији је пролазак кроз вријеме оставио трага на инфраструктури, начину живота и структури становништва. Кроз ту дугу и бујну прошлост, Подгорица је преживјела многе катаклизме, што потврђује њених пет имена.

Подгорица некада - поглед у недавну и далеку прошлост града Најстарији остаци материјалне културе говоре нам да је подручје данашње Подгорице и њене непосредне околине било насељено још у вријеме Каменог доба. Прије двије хиљаде година, илирски и римски град Бирзиминијум налазио се на ушћу Рибнице у Морачу. У илирском периоду, ово подручје је било настањено са два племена, Лабеатима и Доклеатима, који су најнепосредније утицали на стварање локалних насеља. Лабеати су насељавали подручје од Скадра до данашње Подгорице. Имали су своју тврђаву Метеон (Медун) и развијену организацију живота, посебно војну. Доклеати су били насељени у долини ријеке Зете и, захваљујући плодној равници и повољној географској и саобраћајној позицији, имали су брз економски успон. Њихово највеће насеље била је Дукља. Дукљу је први пут поменуо Птоломеј у 2. вијеку прије нове ере и налази се око три километра сјеверозападно од данашњег центра Подгорице, на мјесту гдје Зета улази у Морачу. Током римског времена, Дукља је постала центар покрајине Превалис и доживјела даљи успон као економски, политички и вјерски центар. Према неким подацима, у то вријеме је имала 8-10 хиљада становника. По њој је шире подручје било називано Дукља, а тек након једанаестог вијека се устаљено име Зета.

У петом вијеку, у вријеме почетка слома Римског царства, стигла су прва словенска и аварска племена у ове регије. Интерес Словена да створе своју државу и интереси Византије били су у сукобу, тако да је било сталних битака током којих је и Дукља била уништена. То се вјероватно десило 602. године, јер од тада више нема помена о њој као о живом граду. У једанаестом вијеку, значајније ново насеље, Рибница, створено је на мјесту бивше Алате. Рибница је касније добила име Подгорица, и чини се да су оба имена коришћена упоредо до петнаестог вијека. Име Подгорица први пут је поменуто 1326. године у документу из Котора, и долази од имена брда Горица у сјеверном дијелу града. У средњем вијеку, Подгорица је била важан трговински, вјерски и културни центар. Смјештена у плодној равници, била је важно чвориште трговачких путања.

Падом под Турке 1484. године, много се промијенила. У њој су Турци градили тврђаве, градске зидине, куле и куће, дајући јој изглед војног оријенталног града. А 1878. године, Подгорица је припојена Књажевини Црној Гори одлуком Берлинског конгреса. У то вријеме, било је око 1.500 кућа у Подгорици, са више од 8.000 људи - православне, римокатоличке и исламске вјере. Током Првог свјетског рата, Подгорица је била окупирана од стране аустријских трупа, и ослобођена је 1918. године. У периоду између два свјетска рата, имала је око 13.000 становника. У Другом свјетском рату, бомбардована је више од седамдесет пута и била је потпуно уништена, а 4.100 становника је погинуло. Ослобођена је 19. дјецембра 1944. године.

Под именом Титоград, започела је свој нови живот 13. јула 1946. године и постала је пријестоница тадашње Републике Црне Горе. Након ослобођења, започела је ријеконструкција ратом разореног града. Од тада почиње динамичан развој Подгорице, са којим се број становника брзо повећавао. Титов некадашњи град са типичним социјалистичким стамбеним блоковима, једноличним парковима и улицама које међусобно личе једна на другу, са урбанистичким планом који је предвидео шездесет хиљада становника након рата, данас има три пута више и инфраструктуру којом се чак ни већи европски центри не могу похвалити. Подгорица данас Стара дама се с поносом налази у плодним равницама (Бјелопавлићкој и Зетској), окружена брежуљцима (Врањска гора 85 м, Љубовић 101 м, Горица 130 м, Дајбабска гора 172 м, Мало брдо 205 м, Хум 276 м, Врањина 303 м...) пресечена токовима чак пет ријека: Зете, Ситнице, Рибнице и Цијевне, које се уливају у Морачу и Скадарско језеро. Скадарско језеро, близина мора, надморска висина, рељеф и географска ширина створили су субмедитеранску климу са благим зимама и врло топлим љетима. Подгорица се налази на надморској висини од 44 метра изнад мора, само око сто километара од познатих приморских љетовалишта и атрактивних центара зимског туризма. Изградњом тунела Созина, до Јадранског мора можете доћи за само пола сата вожње. Гради се таквом брзином да се готово сваког дана полажу темељи нових зграда - културних, научних и образовних институција, модерних путања (посебно мостова), пословних центара, шеталишта, школа, болница, споменика, угоститељских и спортских објеката. Може се с разлогом рећи да је данас Подгорица неоспорни административни, културни, финансијски, трговински, саобраћајни и услужни центар земље.

Пословна Мека, универзитетски центар, културна пријестоница, град младости и будућности. Један од данашњих симбола Подгорице је највећи мост на Морачи, Миленијум, који доминира панорамом града. Заједно са чувеном ракијом од грожђа и још чувенијим винима (из највеће виноградске плантаже у Европи - АД), импозантним културним споменицима (којих има веома мало због масивног уништавања града у Другом свјетском рату), заједно са чувеним старим подгоричким хумором, боемима, пјесмама и „лијепим женама“, Подгорица заиста има шта да понуди будућем путнику. И то није све. Са обнављањем државности, Црна Гора и Подгорица као центар научних, културних, економских и политичких институција тек започињу свој мегаломански живот и развој. Стране инвестиције од неколико стотина милиона евра током 2006. године и најава нових и већих гаранција јесу за још бржи развој града. Нове амбасаде, репрезентативне канцеларије свјетски најчувенијих корпорација, међународне и домаће културне манифестације привлаче локалну пословну и културну елиту, и Подгорица има све предиспозиције да постане модеран европски град у коме нас прошлост подсјећа, а будућност нас обавезује да сачувамо, побољшамо и створимо погодно окружење за времена која долазе.