1. Стари град Улцињ Изнад Мале плаже, дугачке 360 метара, пјешчане и лети препуне купача, протеже се Стари град. Утврђење, са којег најбоље можеш да видиш сезонску гужву, подигли су Млечани.

Постоје два улаза: са стране мора и са стране копна. Унутар Старог града налази се Црква Свете Марије из XIII вијека, која је 1639. године претворена у џамију. Музеј се налази у Цркви-Џамији — као црква по архитектури, као џамија по придодатом и видљиво оштећеном минарету.

Некадашња бискупска палата из XIII вијека служи као Етнографски музеј, а у згради млетачке царинарнице (управне зграде музеја) налази се лијепа макета града Улциња. У кули Балшића, из XV вијека, живио је некада Јеврејин Сабетај Цви, лажни пророк за кога се апокалипса није догодила 1666. године, како је прорекао.

Изван зидина налази се православна Црква Светог Николе, изграђена 1890. године на мјесту средњовјековног манастира. Ту је и Паша џамија завршена 1719. године, са турским купатилима, Намазгахска џамија из 1828. године и Сат-кула, изграђена у XVIII вијеку.

2. Велика плажа Послије дугог пута од центра Улциња, наћи ћеш прави рај на Великој плажи. Плажа је дугачка 12,5 km, најдужа на Јадранском мору и једна од најдужих у Европи. Подијељена је на неколико мањих плажа и плажних барова разних врста гдје можеш да изнајмиш лежаљке, сунцобране и попијеш добар коктел или кафу, а у ресторанима можеш да уживаш у локалним специјалитетима.

Плажа је идеална за дјецу, јер је пијесак мек, а вода чиста, плитка и на десетинама метара од обале. За оне који траже авантуру, ово је једно од водећих мјеста за кајтсурфинг и скијање на води у овом крају. Атмосфера је опуштајућа, а током сезоне, када су локалне плаже обично препуне, увијек ћеш наћи слободно паркинг мјесто. Одлична плажа за кампере, кајтере и љубитеље електронске музике.

3. Стари град Свач Стари град Свач (Шас) налази се на врху брда (85 m) званог брдо Свач, које се протеже у сјеверном дијелу језера Свач, и пружа предиван поглед на језеро и читаво подручје дијелте Бојане. Према легенди, у Свачу је било онолико цркава колико је дана у години. Међутим, у том подручју је пронађено само око десет старих цркава, од којих двије могу да буду уписане као монументалне, иако су биле у рушевном стању. Црква Светог Јована изграђена је унутар тврђаве и потиче из XIII вијека. Друга црква, Свете Марије, изграђена је у XIV вијеку изван тврђаве, према сјеверозападу. Црква је била дугачка 16,6 m и широка 7,1 m, у готском стилу.

Због другачијег стила градње, стручњаци сматрају да је то заправо био манастир. Свач је доживео свој врхунац у средњем вијеку, иако је неколико пута био освајан од стране различитих народа. Српски владар Стефан Немања освојио је Свач 1183. године, 1242. године освојили су га Монголи, а 1571. године Свач је освојило и уништило Османско царство. Од тог периода Свач се сматра „мртвим градом“. У вријеме када је кроз њега пролазио пут Улцињ — Свач — Скадар, сматран је средиштем овог подручја. Као и други средњовјековни градови, Скадар и Улцињ, Свач је ковао сопствени новац. Тај новчић има посебну вриједност и показује како је Стари град изгледао у ренесансном стилу, са троспратним кућама, сводовима и кулама.

4. Ада Бојана Ада Бојана је свакако изузетан дар природе; окружена плавим Јадранским морем са једне стране и ријеком Бојаном са друге двије стране, формирајући облик троугла.

Пјешчана плажа, позната по лијепим заласцима сунца и украшена ситним пијеском, дугачка је око 3 km и гледа према мору. Повољни вјетрови, који стварају савршене таласе за све врсте екстремних водених спортова, посебно за виндсурфинг и кајтсурфинг, чине ово мјесто једним од најбољих за ту врсту спорта на Јадрану. Напредни сурфери одушевљени су снажним мистралом који дува у поподневним сатима, а за аматере, ово мјесто има школу виндсурфинга.

Наиме, тамо, на ушћу граничне ријеке Бојане, на острву Ада Бојана, већ деценијама постоји нудистички рај. Цијело острво посвећено је натуризму. Пјешчане дине и нетакнуте пјешчане плаже заузимају нудистички гости из цијелог свијета. Ноћу проналазе забаву или у граду или у ресторанима — сојеницама, тако типичним за Улцињску ривијеру. А пријатно је частити се рибом или оријенталним специјалитетима.

5. Улцињска солана и фламинзи Улцињска солана је једна од највећих солана на Средоземном мору и једно од ријетких мјеста у Европи гдје живе дивљи фламинзи. Проглашена је за влажно станиште од међународног значаја 2019. године и уврштена у Рамсарску свјетску листу влажних станишта. Сматра се најважнијим стаништем за птице на источној обали Јадрана, погодним за гнијежђење и презимљавање, али и као одмориште током њихове сеобе према Африци и натраг.

Необична комбинација индустријске зоне и јединственог резервата за птице чини ово искуство посебним. Улцињска солана велика је 15 km², улаз је бесплатан, а добијате бицикл како бисте се лакше кретали по овом мјесту, док шетња спорим темпом траје 3–4 сата. Солана је станиште за преко 250 различитих врста птица и налази се на мјесту природне лагуне у дијелти Аде Бојане.

Више од 80 година овдје се производила со од морске воде испумпане из Јадранског мора. Од 1935. до 2013. године со се овдје сакупљала, али је производња заустављена због банкрота. Да бисте видјели фантастичне примјерке фламинга, морате да одете до самог краја солане. Послије око 5 km вожње бициклом, наилазите на орнитолошку осматрачницу гдје се фламинзи углавном налазе. Поглед на ове лијепе и ријетке птице заиста је фасцинантан и много љепши него на фотографијама. На крају, сигурно ћете бити изненађени заштићеном природом и животом птица овог дивног мјеста.