
Улцињска храна снажан је аргумент за боравак у близини Велике плаже уместо доласка колима са стране. Град је вековима рибарска лука и улов и данас свакодневно стиже на обалу: лубин и орада печени у комаду са уљем и лимуном, бузара од дагњи или шкампа, ситна пржена риба која се једе прстима, и јегуља и ципол из делте Бојане неколико километара јужније. Поље иза плаже даје остало — маслиново уље цеђено у кругу од неколико километара, смокве, нарове, јагњетину и овчији сир са брда у залеђу.
Сама плажа је двестотинак метара далеко, кроз борове: дванаест километара тамног, ситног песка са водом плитком толико да се може одгазити далеко, и баровима и лежаљкама на уређеним деловима. Иза ње лагуне некадашње солане чине заштићено мочварно подручје у коме се на сеоби заустављају фламинги, чапље и пеликани, довољно близу да се стигне пешке или бициклом са плажног пута. Ада Бојана и њени дрвени ресторани над реком кратку су вожњу јужно, а утврђени Стари град, лука и Мала плажа отприлике исто толико северно. Крај маја и септембар доносе топло море без августовске гужве.
Још нема рецензија. Будите први гост!
Бићете преусмерени на Booking.com за завршетак резервације