
Пераст се приметно мења са сезоном, а боравак на самој риви је начин да се то примети. Пролеће доноси глицинију преко тераса — плаву кишу, како је овде зову — и воду још довољно хладну да обала остане мирна. Врхунац лета припада дневним бродовима и аутобусима, који долазе због острваца и оду до шест, остављајући вече граду. Јесен је локални фаворит: топло море до октобра, празан камен и светло које до пет поподне другу страну залива обоји у бакар.
Залив броји добрано преко две стотине сунчаних дана годишње, а планине задржавају топлоту, па се и зимска поподнева могу провести напољу на тераси окренутој југу. Оно што се овде ради остаје исто — купање с понте, петоминутна вожња бродом до Госпе од Шкрпјела, успон на звоник Светог Николе због погледа низ сужење Верига, шетња једином улицом без саобраћаја поред цркава и палата. Јело је друга константа: риба и шкољке из самог залива, вранац и крстач из црногорског залеђа и вечере које се одуже јер нема где другде да се буде.
Још нема рецензија. Будите први гост!
Бићете преусмерени на Booking.com за завршетак резервације