На половини северне обале спољне луке, између плажа и одморишних апартмана, хоризонт одједном добија индустријски карактер: дизалице, магацини и велика пловећа док се издижу над село Bijela. Посетиоци су често изненађени налазећи тешку индустрију унутар овако лепе луке, али бродоградилиште није нарушилац — овде је век, а било је некад највеће бродоградилише за поправку бродова Јужног Адријатика, а сада доживљава једну од феноменалнијих других звезда на обали, поново рођено као центар за адаптирање највећих јахти на земљи.
Док од 1927
Boka је градила и поправљала бродове док год је имала морнаре, а Bijela је саме била дуго село поморца. Модерно бродоградилише је основано 1927, и кроз деценије двадесетог века развило се у највеће конвенционално бродоградилише за поправку и одржавање у Јужном Адријатику. Његово золно време наступило је под Југославијом: до средине 1970-их, Bijela је управљала највећом пловећом доком у региону, са подизном капацитетом од 33.000 тона, и запослила је више од деветсто радника. Товарни бродови, танкери и носачи расутог терета из светских трговачких флота пролазили су кроз пролив Verige да би били укотвљени, очишћени, заварени и препојени испод Orjen — чудна, али поносна слика, а за генерације локалних породица, док је била једноставно место где се радило.
Пропаст и отровано наслеђе
Пропаст Југославије у 1990-има погодила је док подједнако као било коју индустрију на обали. Наруџбе су се смањиле, флота купаца је расута, а док је хромала кроз деценија након рата веома испод своје старе капацитета. Такође је оставила мрачније наслеђе: деценија пескарења трупа су захоранила место у огромним количинама загађеног пескарског отпада, прожетог тешким металима и старом антибиофилном бојом — еколошко оптерећење потпуно у супротности са луком која је, до тада, продавала се свету као неквашена природна лука. Свака будућност за Bijela је морала почети са чишћењем, и уклањање акумулираног отпада са места, подржано међународним финансирањем, постало је предуслов за све што је пратило.
Долазак Damena — и одлазак Damena
Окретница је наступила 30. новембра 2018, када је влада Црне Горе потписала концесију од тридесет година за отпримо 198.000 квадратних метара са конзорцијумом холандског бродоградилишта Damen и Adriatic Marinas, компаније иза Porto Montenegro марине у Tivat. План је био конвертовати старо бродоградилише од поправке трговачких бродова на адаптирање суперјахти — логичан брак, пошто је Porto Montenegro већ пунила залив управо оних брода такво бродоградилише би служило. Партнерство, међутим, није трајало: у новембру 2020 Damen и Adriatic Marinas су се договорили да се раздвоје, а место холандске групе у концесији преузела је Drydocks World — Dubai, гигант бродоградилишта која, као власник Porto Montenegro, припадају Инвестиционом корпорацији Dubai. Преуређени конзорцијум је наставио даље.
Adriatic 42
Поново рођено бродоградилише добило је име Adriatic 42 — по 42. паралели северне географске ширине, на којој се садржи. Његов центар наспо је морем јуна 2022: нови пловећи док мера 180 са 37 метара са подизном капацитетом од 10.000 тона и две дизалице, са великом разлика најспособнија дока за велике јахте у овом делу Адријатика. Рад је почео октобра, а бродоградилише се је најавило индустрији у стилу када је Black Pearl — на 106 метара највећа паробродска јахта у свету — дошла на адаптирање као један од његових првих чувених клијената. Око сто људи већ ради на бродоградилишту, многи од њих наследници Bijeline дугугодишње бродоградилишне традиције, и амбиција је експлицитна: да залив буде место где су суперјахти светa не само приковане и дивљене, као у Porto Montenegro, већ подигнуте, обнављане и преинжењеризиране — потпуна индустријска екосистема јахтирања, анкорована у селу од деветсто бивших радника бродоградилишта.
Зашто је то важно
Лако је читати Bijelu као басну саме обале: тешка индустрија уступа место високо-крајњем туризму. Али права читања је континуитета — исто дубока вода, исто заклоњено сидришта и исте вишне руке које су служиле товарњима деведесет година сада служе јахтама. За разлику од хотела, дока за адаптирање извози висока рада по светским ценама целу годину, и видик дока у Bijeli која держи трупа дужине фудбалског терена је залив радећи оно што је залив одавно радио: радећи на бродовима.
Посета
Adriatic 42 је радилиште радилишта и није отворено јавности, али његова величина је najbolje видена управо како је виде локални — са водене обале. Путања обале која наставља исток од прилика Pet Danica кроз Zelenika, Kumbor и Đenovići достиже Bijelin водену обалу, где се пловећа дока и дизалице издижу фотогенично над село плаже; разгледавање од Meljine траје мало више од часа, или минуте аутобусом приобалног линије. Нема ничега да плати и ничега да резервишете — дођите према вечери, када силуета бродоградилишта потамни против Orjen и, са срећом, суперјахта седи висока и суха у доци преко воде.
