На пола пута дуж северне обале спољашњег залива, између плажа и апартмана за одмор, силуета се нагло претвара у индустријску: дизалице, хале и огроман пловни док уздижу се над селом Бијела. Посетиоце често изненади што у оваквом, толико лепом заливу затичу тешку индустрију, али бродоградилиште овде није уљез — ту је већ читав век, некада је било највеће бродоремонтно двориште јужног Јадрана, а данас проживљава један од најупечатљивијих других живота на овој обали, поново рођено као центар за ремонт неких од највећих јахти на свету.
Бродоградилиште од 1927.
Бока гради и поправља бродове откад има морнаре, а и сама Бијела је одувек била село помораца. Модерно бродоградилиште основано је 1927. године и током деценија двадесетог века израсло је у највећи класични центар за ремонт и одржавање бродова на јужном Јадрану. Његово златно доба дошло је у време Југославије: до средине седамдесетих година Бијела је располагала највећим пловним доком у региону, носивости од 33.000 тона, и запошљавала више од деветсто радника. Теретњаци, танкери и бродови за расути терет из светских трговачких флота пролазили су кроз теснац Вериге да би били докирани, очишћени, заварени и премазани испод планине Оријен — призор неспојив с околином, али и повод за понос, а за генерације локалних породица бродоградилиште је једноставно било место где се ради.
Пропадање и отровно наслеђе
Распад Југославије деведесетих погодио је бродоградилиште једнако снажно као и сваку другу индустрију на обали. Наруџбине су се проредиле, круг клијената се распршио, а бродоградилиште је деценијама после рата животарило далеко испод некадашњих капацитета. Остало је и мрачније наслеђе: деценије пескарења бродских трупова затрпале су локацију огромним количинама загађеног абразивног песка, засићеног тешким металима и старим бојама против обраштања — еколошки терет потпуно у нескладу са заливом који је дотад свету већ продавао слику нетакнуте природне луке. Свака будућност Бијеле морала је да почне чишћењем, па је уклањање нагомиланог песка са локације, уз међународно финансирање, постало предуслов за све што је уследило.
Долазак Дамена — и одлазак Дамена
Прекретница је дошла 30. новембра 2018, када је Влада Црне Горе потписала тридесетогодишњу концесију за локацију од око 198.000 квадратних метара са конзорцијумом холандске бродоградитељске групе Damen и компаније Adriatic Marinas, која стоји иза марине Porto Montenegro у Тивту. План је био да се старо бродоградилиште преоријентише са ремонта трговачких бродова на ремонт мегајахти — логичан спој, јер је Porto Montenegro залив већ напунио управо оним пловилима којима би такво бродоградилиште служило. Партнерство, међутим, није потрајало: у новембру 2020. Damen и Adriatic Marinas договорили су се да раскину сарадњу, а место холандске групе у концесији преузео је Drydocks World — Dubai, бродоградилишни гигант који, као и власник Porto Montenegra, припада Investment Corporation of Dubai. Преформирани конзорцијум наставио је даље.
Adriatic 42
Обновљено бродоградилиште добило је име Adriatic 42 — по 42. упореднику северне географске ширине, на коме се налази. Његов централни део стигао је морем у јуну 2022: нови пловни док димензија 180 са 37 метара, носивости од 10.000 тона и са две дизалице, убедљиво најмоћнији док за велике јахте у овом делу Јадрана. Рад је почео тог октобра, а бродоградилиште се индустрији представило у великом стилу када је Black Pearl — са 106 метара највећа једрилица на свету — дошао на ремонт као један од његових првих престижних клијената. У бродоградилишту већ ради стотинак људи, многи од њих наследници дуге бродомонтерске традиције Бијеле, а амбиција је јасна: да залив постане место где се светске мегајахте не само везују и разгледају, као у Porto Montenegru, него и подижу, обнављају и изнова опремају — читав индустријски екосистем јахтинга, усидрен у селу потомака деветсто некадашњих бродоградилишних радника.
Зашто је то важно
Лако је Бијелу читати као параболу о самој обали: тешка индустрија уступа место луксузном туризму. Али истинитије читање говори о континуитету — иста дубока вода, исто заклоњено сидриште и исте вешто руке које су деведесет година служиле теретњацима сада служе јахтама. За разлику од хотела, ремонтно бродоградилиште извози квалификовани рад по светским ценама током целе године, а призор дока у Бијелој који држи труп дуг колико фудбалски терен јесте залив који ради оно што је одувек радио: поправља бродове.
Посета
Adriatic 42 је активна индустријска локација и није отворена за јавност, али се њена величина најбоље доживљава управо онако како је виде мештани — са обале. Обална стаза која се наставља источно од шеталишта Пет Даница кроз Зеленику, Кумбор и Ђеновиће долази до обале Бијеле, где се пловни док и дизалице фотогенично надносе над сеоским плажама; шетња из Мељина траје нешто више од сат времена, или свега неколико минута приобалним аутобусом. Нема шта да се плати нити да се резервише — дођите пред вече, када се силуета бродоградилишта затамни наспрам Оријена и, уз мало среће, нека мегајахта стоји високо и сува у доку преко воде.
