Из архивеАжурирано Првобитно објављено 2 мин читањааутор: Gordan Stojović
Иако сам већину свог живота провео у Херцег Новом и сматрам себе једним од оних који настоје да буду што је могуће боље обавјештени о историји и садашњости свега што нас окружује
Иако сам већину свог живота провео у Херцег Новом и сматрам себе једним од оних који настоје да буду што је могуће боље обавјештени о историји и садашњости свега што нас окружује у овом лијепом граду и његовој околини, тек сам прије неколико година чуо за Илиницу.
Прилику сам имао у фебруару 2003. године, када сам имао част да посјетим то мјесто са господином Савом Зарубицом, председником мјесне заједнице Игало; великим ентузијастом чија је жеља да уреди ову историјску локацију и претвори је у јединствену атракцију у овом крају. „Желим да заинтересујем што више људи за Илиницу,” ријекао је Саво, „како би што више људи посјетило ово мјесто, и како бих привукао помоћ наших исељеника у планираним акцијама да обновим пут, цркву, међе и прилазе.” ...јединствени споменик подигнут је француским војницима који су на том подручју погинули 1806. године током Наполеонових освајања, а изграђен је 1919. Поред ова два јединствена споменика, ово мјесто је једно од ријетких са погледом на читаву Боку са једне стране и на Конавле у Републици Хрватској са друге. Опчињени заиста јединственим погледом и незаборавним доживљајем Боке, непознатим чак и мени, ушли смо у теренске Ладе и спуштали се низ тешак пут, прво до оближњег Жвиња, па до Њивица и најзад до Игала. Послије моје прве посјете Илиници, врло често док шетам улицама свога града или возим аутомобил, окренем главу нагоре и гледам је са жељом да јој се вратим што прије и да је поново доживим. Гордан Стојовић Montenegro.com
Успон на Илиницу
Гдје се налази.Илиница се диже иза Херцег Новог, дио је падине која се од залива пење према масиву Орјена. Довољно је близу града за полудневни излет, а довољно високо да поглед обухвати цио улаз у залив.
Успон. Прилаз иде макадамом и старим стазама кроз макију и изнад границе шуме — постојан, а не технички, али мјестимично изложен и нераван. Обичне патике нису довољне; понесите гојзерице, воду и капу.
Када ићи. Прољеће и јесен су идеални. Лети је ова падина напорна већ средином пријеподнева, а зими се облак зна спустити на гребен. Идите с неким ко познаје терен ако можете — стазе нису досљедно обележене, што је дио разлога зашто је брдо тако дуго остало непознато и мјештанима.
Написао
Gordan Stojović
Gordan Stojović is a Montenegrin politician, writer and publicist, and a member of the Parliament of Montenegro (Skupština). A specialist in the history of Montenegrin emigration, he is the author of several books on the diaspora in South America — among them "Crnogorci u Argentini" and "Crnogorci u Južnoj Americi" — and served as Montenegro's ambassador to Argentina, Brazil, Chile and Uruguay (2014–2019). For Montenegro.com he writes about Montenegrins across the Americas and the stories of the old diaspora.
···
Ажурирано · Првобитно објављено
Билтен о путовањима по Црној Гори
Примајте недјељне приче, водиче и инсајдерске савјете о Црној Гори директно у ваше сандуче.
