Из архивеОбјављено 1. јануар 2001.Ажурирано 16. август 2026.1 мин читањааутор: Mila Božić
Током посете вољеној Црној Гори, ваши извештачи су видели и доживели много лепих ствари и наишли на заиста невероватне призоре. Снимили смо неке од најлепших сцена на путу од Подгорице
Посетивши вољену Црну Гору, наши извештачи су видели и доживели много лепих ствари и наишли су на истински невероватне призоре. Забележили смо неке од најлепших призора на путу од Подгорице преко Скадарског језера и Петровца до Улциња.
Након што смо појели укусне топле сендвиче које смо купили у „Дачу“ у центру Подгорице, кренули смо, поред аеродрома, према Петровцу. На том путу, Врањина, последње и највеће рибарско село на Скадарском језеру, прва нас је дочекала.
Ово село вековима живи истим животом, и даље можете видети како старе жене носе свеже уловљене шаране до пута и нуде их пролазницима.
Током путовања преко Скадарског језера, наишли смо на рибаре, чамце и друга пловила на води, острва, планине и многе друге очаравајуће призоре. Остаци старе дукљанске културе и цивилизације дубоко су нас дирнули.
Није ни чудо што су наши преци, видевши и доживевши ту лепоту, одабрали баш то чаробно језеро као средиште живота и духовности тог времена.
Убрзо након Вирпазара, молили смо се за море.
Како сами прећи ову руту
Како изгледа. Од Подгорице до Вирпазара има око 35 км и пола сата вожње, а Национални парк Скадарско језеро почиње готово чим се изађе из равнице. Стари пут преко Ријеке Црнојевића траје дуже и много је лепши, с чувеном речном окуком успут.
Возом. Пруга Подгорица–Бар стаје у Вирпазару, а вожња је кратка и јефтина, па је језеро лак једнодневни излет и без аута. Проверите ред вожње за повратак пре поласка; увече су поласци ређи.
У Вирпазару. Из места полазе вожње бродом кроз поља локвања до острвских манастира и тврђаве Грможур. Уобичајено трају два сата. Пролеће доноси расцветале локвање и најбоље посматрање птица; у касно лето водостај зна пасти толико да ограничи куда бродови иду.
