
Храна је један од бољих разлога да се задржите на Дурмиторској висоравни. Ово је земља катуна, где породице и данас изгоне стоку на летње пашњаке, а резултат стиже на трпезу: скоруп и млади сир, качамак и цицвара од кукурузног брашна и павлаке, приганице са медом, јагњетина или телетина полако печене испод сача. Крај лета доноси дивље боровнице и шумске малине са падина, које се у теглама продају уз пут, а мед висоравни таман је и јак.
Сам град је довољно мали да се пешке пређе за петнаест минута, а његове ниске куће са стрмим крововима грађене су због снега, а не због изгледа. Од последњих улица висораван се отвара право у национални парк: шетња до Црног језера траје знатно мање од сат времена, Ледена пећина чува своје облике током целог лета, а пут ка северу се спушта ка Тари и мосту на Ђурђевића Тари. Надморска висина Жабљака — око 1.450 метара — држи јулска поподнева благим, а августовске ноћи заиста хладним, што је добрим делом и разлог доласка свима који беже са обале.
Још нема рецензија. Будите први гост!
Бићете преусмерени на Booking.com за завршетак резервације