Црногорске планине постале су популарне за зимске спортове релативно скоро. Ски центри који окупљају бројне посјетиоце и приличан број познатих лица су Вучје, Колашин 1450, Савин кук и ски центар Јаворовача. Стазе се редовно одржавају и има понешто за свакога, од ријекреативних спустова и кратких почетничких стаза до сноуборд парка са скоковима.

Четири центра и коме који одговара
Колашин 1450, на обронку Бјеласице изнад града Колашина, главни је ски центар у земљи и разуман избор за прво путовање. Упарен са вишим Колашином 1600 и повезан гондолом, нуди највећу површину под жичарама, најпостојанији сњежни покривач и најшири распон тежине стаза на једној карти.
Савин кук уздиже се изнад Жабљака на Дурмитору и представља озбиљнији крај листе: највиши терен у земљи, заиста дуг спуст од врха до дна и погледе на плато који сами по себи оправдавају вожњу жичаром. Награђује возаче који већ умеју да повезују кривине у промјенљивом снијегу. Вучје, у планинама изнад Никшића, мало је и близу другог по величини града у земљи, а за сам сноубординг учинило је више него било које друго мјесто овдје. Јаворовача заокружује мапу и остаје мирна и у најпрометнијим недјељама, што је чини корисном за почетнике и за породице којима је потребан простор, а не висинска разлика.

Како се сноубординг одомаћио
Један од зимских спортова који се посљедњих година посебно истакао и привлачи пажњу све већег броја гостију из земље и иностранства јесте сноубординг. Вучје је било центар те промјене. Поред парка са скоковима, овај центар је био домаћин међународних сноуборд догађаја, укључујући сноуборд и хип-хоп викенд који је окупио клубове из свих бивших југословенских република. Овакви скупови чине за возачку сцену више него било каква промоција, а ефекат се види на стазама: млада, домаћа публика која парк доживљава као свој дом, а не као увезену новотарију.

Сезона и снијег
Сезона обично траје од краја дјецембра или почетка јануара до марта, а на вишим дијеловима Дурмитора и до априла у добрим годинама. Планине Црне Горе налазе се близу Јадрана, и та близина је суштина приче о овдашњем снијегу: системи натоварени влагом долазе са топлог мора и ударају у динарски зид, због чега Дурмитор и Бјеласица могу да задрже неке од најдубљих сњежних покривача у овом дијелу Европе. Исти механизам објашњава и осцилације. Благи јадрански фронт може да поједе недјељу дана подлоге за два дана, па прије него што се одлучите за датуме провјерите скорашње падавине умјесто да рачунате на календарску сезону.
Из тога слиједи и квалитет снијега. Велике олује доносе тежак, густ снијег који добро лежи за парк и држи ивицу на стази, док су заиста лаки дани чешћи у хладнијим унутрашњим џеповима послије продора са сјевера.

Изван обележених стаза
Терен под жичарама скроман је по алпским мјерилима и већина возача овдје временом погледа даље од њега. Национални парк Дурмитор је земља сплитборда и тура, са отвореним увалама и дугим прилазима са жабљачког платоа. Бјеласица нуди блаже линије кроз дрвеће изнад прашуме Биоградске горе. Оба су лавински терен у пуном смислу те ријечи. Идите са неким ко познаје планину, носите лавински детектор, лопату и сонду и знајте да их користите, а прогнозу третирајте као план, а не као фусноту. Спасилачки капацитети слабији су него што сте можда навикли у већим ски земљама, а самосталност је цијена празних стаза.
Долазак и планирање пута
Подгорица је најближи аеродром планинама, а наш водич кроз аеродроме покрива доласке и трансфере. Колашин је око 70 km сјеверно, кроз кањон Мораче, нешто више од сат времена аутомобилом, а ту стаје и пруга Бар–Београд, што је један од сликовитијих начина да се стигне до ски центра било гдје. Жабљак је даље, око три сата од пријестонице, а Вучје се налази на око 20 km од Никшића.
Необичан аргумент за сноуборд путовање у Црну Гору јесте распон. Од Колашина до Будве има око два сата, па је јутро на планини праћено поподневном шетњом празном зимском обалом обичан дан, а не подвиг. Ако зими возите, користите праве зимске гуме, носите ланце за планинске путеве и провјерите стање високих превоја послије обилног снијега, јер су затварања уобичајена, а не изузетак.





