Црногорске планине постале су популарне за зимске спортове релативно скоро. Ски центри који окупљају бројне посетиоце и приличан број познатих лица су Вучје, Колашин 1450, Савин кук и ски центар Јаворовача. Стазе се редовно одржавају и има понешто за свакога, од рекреативних спустова и кратких почетничких стаза до сноуборд парка са скоковима.
Четири центра и коме који одговара
Колашин 1450, на обронку Бјеласице изнад града Колашина, главни је ски центар у земљи и разуман избор за прво путовање. Упарен са вишим Колашином 1600 и повезан гондолом, нуди највећу површину под жичарама, најпостојанији снежни покривач и најшири распон тежине стаза на једној карти.
Савин кук уздиже се изнад Жабљака на Дурмитору и представља озбиљнији крај листе: највиши терен у земљи, заиста дуг спуст од врха до дна и погледе на плато који сами по себи оправдавају вожњу жичаром. Награђује возаче који већ умеју да повезују кривине у променљивом снегу. Вучје, у планинама изнад Никшића, мало је и близу другог по величини града у земљи, а за сам сноубординг учинило је више него било које друго место овде. Јаворовача заокружује мапу и остаје мирна и у најпрометнијим недељама, што је чини корисном за почетнике и за породице којима је потребан простор, а не висинска разлика.
Како се сноубординг одомаћио
Један од зимских спортова који се последњих година посебно истакао и привлачи пажњу све већег броја гостију из земље и иностранства јесте сноубординг. Вучје је било центар те промене. Поред парка са скоковима, овај центар је био домаћин међународних сноуборд догађаја, укључујући сноуборд и хип-хоп викенд који је окупио клубове из свих бивших југословенских република. Овакви скупови чине за возачку сцену више него било каква промоција, а ефекат се види на стазама: млада, домаћа публика која парк доживљава као свој дом, а не као увезену новотарију.
Сезона и снег
Сезона обично траје од краја децембра или почетка јануара до марта, а на вишим деловима Дурмитора и до априла у добрим годинама. Планине Црне Горе налазе се близу Јадрана, и та близина је суштина приче о овдашњем снегу: системи натоварени влагом долазе са топлог мора и ударају у динарски зид, због чега Дурмитор и Бјеласица могу да задрже неке од најдубљих снежних покривача у овом делу Европе. Исти механизам објашњава и осцилације. Благи јадрански фронт може да поједе недељу дана подлоге за два дана, па пре него што се одлучите за датуме проверите скорашње падавине уместо да рачунате на календарску сезону.
Из тога следи и квалитет снега. Велике олује доносе тежак, густ снег који добро лежи за парк и држи ивицу на стази, док су заиста лаки дани чешћи у хладнијим унутрашњим џеповима после продора са севера.
Изван обележених стаза
Терен под жичарама скроман је по алпским мерилима и већина возача овде временом погледа даље од њега. Национални парк Дурмитор је земља сплитборда и тура, са отвореним увалама и дугим прилазима са жабљачког платоа. Бјеласица нуди блаже линије кроз дрвеће изнад прашуме Биоградске горе. Оба су лавински терен у пуном смислу те речи. Идите са неким ко познаје планину, носите лавински детектор, лопату и сонду и знајте да их користите, а прогнозу третирајте као план, а не као фусноту. Спасилачки капацитети слабији су него што сте можда навикли у већим ски земљама, а самосталност је цена празних стаза.
Долазак и планирање пута
Подгорица је најближи аеродром планинама, а наш водич кроз аеродроме покрива доласке и трансфере. Колашин је око 70 km северно, кроз кањон Мораче, нешто више од сат времена аутомобилом, а ту стаје и пруга Бар–Београд, што је један од сликовитијих начина да се стигне до ски центра било где. Жабљак је даље, око три сата од престонице, а Вучје се налази на око 20 km од Никшића.
Необичан аргумент за сноуборд путовање у Црну Гору јесте распон. Од Колашина до Будве има око два сата, па је јутро на планини праћено поподневном шетњом празном зимском обалом обичан дан, а не подвиг. Ако зими возите, користите праве зимске гуме, носите ланце за планинске путеве и проверите стање високих превоја после обилног снега, јер су затварања уобичајена, а не изузетак.
