Одмах у залеђу улцињске Велике плаже пружа се пространа шаховска табла плитких базена, насипа и зарђале соларске механизације где, лепог пролећног јутра, ружичасто перје неколико стотина фламингоса трепери над водом. Ово је Солана Улцињ — улцињска солана — готово 15 квадратних километара некадашњих соланских поља која су постала једно од најважнијих птичјих станишта на целом источном Јадрану.
Прво со, па птице
Солана није природна лагуна него индустријски предео који је природа усвојила. Соланска поља изграђена су између 1926. и 1934. године на некадашњој лагуни крај делте Бојане и деценијама су спадала међу највеће произвођаче соли у региону: морска вода препумпавана је кроз каскаду све плићих испарних базена све док се у последњим базенима не би искристалисала со спремна за жетву. Еколошка генијалност тог система јесте у томе што је солана у погону заправо уређена мочвара — бескрајна плитка вода богата храном и степенованог салинитета, тачно оно што је птицама газарицама потребно. Радници су правили со; птице су уз њих правиле живот.
Када је производња соли пропала током 2010-их, пумпе су стале, базени су почели да се суше, а читав екосистем — до тада већ међународно признат — нашао се угрожен, док су приватизациони планови гледали на то земљиште као на грађевинско. Уследила је једна од најохрабрујућих балканских прича о заштити природе: дуга кампања локалне заједнице коју су водили активисти и посматрачи птица, уз подршку немачке фондације EuroNatur и црногорских партнера попут ЦЗИП-а, са петицијама, протестима, међународним притиском и годинама упорног залагања. Успело је. У јуну 2019. општина је Солану Улцињ прогласила парком природе, чиме је по први пут у својој историји добила заштићени статус.
Аеродром Јадранског миграторног коридора
Зашто је једна бивша фабрика толико важна? Због географије. Милиони птица које се селе између Европе и Африке прате Јадрански миграторни коридор дуж ове обале, а солана је његова велика станица за допуну горива — заштитари је зову „аеродром птица” тог коридора. Овде је забележено више од 250 врста, отприлике половина свих птичјих врста које се срећу у Европи, од властелица, сабљарки и чигри до грабљивица које лове изнад насипа.
Две звезде носе главне улоге. Фламингос је постао заштитни знак солане — ово је једино место на источној обали Јадрана где су се фламингоси гнездили, а неке птице ту су присутне готово током целе године. А глобално угрожени кудрави пеликан, једна од највећих летећих птица на свету, редовно навраћа, при чему су у јесен бележена јата и до стотинак јединки.
Када доћи и шта ћете видети
- Од марта до јуна је најбоље време: сеоба је на врхунцу, свадбено перје у пуном сјају, а фламингоси су најактивнији у сезони гнежђења.
- Од средине августа до новембра долази сеоба ка југу и велика окупљања пеликана.
- Рано јутро је најбоље у свако доба године — мирна вода, активне птице, мека светлост и летња врелина која је још сатима далеко.
Понесите двоглед ако га имате; базени су широки, а птице држе разумну дистанцу. Осматрачнице дуж насипа омогућавају вам да посматрате фламингосе како се хране а да их не узнемиравате, док локални организатори у Улцињу воде вођене посете за посматрање птица које доносе стручно око и решавају логистику приступа. Чак и за оне који нису љубитељи птица, сам предео — вода равна као огледало, сољу превучене греде, гребен Румије на хоризонту — опсесивно је фотогеничан. А наслеђе производње соли и даље се свуда чита: мрежа базена, канали и уставе, пруге и зарђале машине старе соларе — све је остало на свом месту, индустријски музеј на отвореном који је уједно пун птица. Заштитари се надају да би једног дана могла бити обновљена ограничена производња соли прилагођена птицама, јер је управо рад базена и створио ово станиште.
Посета
Солана лежи неколико километара источно од града Улцињ, а њен улаз је у близини канала Port Milena са чувеним рибарским дизалицама калимерама — то двоје природно иде заједно, а канал је етапа на шетњи Pinjes Pines, одакле су сона поља и њихове птице лако доступни. Распитајте се на лицу места о актуелном режиму приступа и терминима вођених тура, јер се инфраструктура за посетиоце у младом парку природе тек развија. Носите заштиту од сунца — на насипима готово да нема хлада — понесите воду и у пролеће се држите подаље од птица на гнездима. Дођите у зору у мају, када се фламингоси хране у ружичастим низовима преко сребрнастих базена, и разумећете зашто се један град борио за фабрику соли.
