Сјеверно од Петровца обала прелази у литицу, а једини начин да се њоме прође пјешке јесте једна од најнеобичнијих кратких шетњи у Црној Гори: стаза уз литицу која право пролази кроз рт у низу ручно исклесаних тунела, да би вас потом, док трепћете на свјетлости, изнела пред огромни напуштени хотел.
Стаза здравља и њени тунели
Мјештани је зову стаза здравља. Почиње на сјеверном ободу Петровца и води око двадесет пет минута кроз приморски бор, отварајући неке од најљепших погледа на отворени Јадран и, ако се осврнете, на острвца Катич и Света Недјеља. Тамо гдје стијена не да стази да је заобиђе, стаза једноставно пролази кроз њу: низом тунела ручно уклесаних директно у литицу.
Најдужи међу њима протеже се близу 497 метара — заиста дугачак мрачни пролаз кроз чврст камен. До недавно вам је требала батеријска лампа или свјетло с телефона да прођете кроз најцрње дионице; данас су главни тунели очишћени и освјетљени, па је шетња која је некада дијеловала помало језиво сада лака и атмосферична — хладан камен, одјек корака и плави диск свјетлости који расте на другом крају.
Перазића До и бетонски џин
Посљедњи тунел се завршава малим филмским откривењем. Мрак се повлачи и тамо, уоквирен морем, стоји Хотел Ас: огроман недовршени бетонски костур који надвисује малу увалу Перазића До, са зарђалим дизалицама које и данас стоје тамо гдје су их градитељи оставили.
Ас је требало да буде понос приморја. Започет осамдесетих година, у југословенско доба, замишљен је као луксузно одмаралиште свог времена, са базеном са морском водом у ком се старији мјештани и данас сјећају да су се купали као дјеца, и са салом за играонице. Онда се Југославија распала, а судбина хотела постала је уџбенички примјер тога како је приватизација на овој обали кренула по злу.
Приватизација која је пропала
Ас је стављен на продају 2001, а продат 2002. године — била је то једна од првих приватизација хотела у црногорском туризму. Купац, компанија представљена као црногорско-руски подухват, платио је неколико милиона марака уз обавезујућу обавезу да у обнову имовине уложи вишеструко већи износ. Ријеконструкција је трајала отприлике три године и потом стала. Влада је раскинула уговор, наводећи кашњења и лажне гаранције, а правни спорови су се годинама вукли, док је локација просто стајала, полуизграђени дух над водом.
Бројке иза тог неуспјеха постале су злогласне. Имовина је промијењена за неколико милиона марака уз обећање да ће вишеструко већа сума — према извјештајима око 22 милиона — бити уложена у довршавање и ријеконструкцију. Умјесто тога, радови су застали након отприлике три године, а новац се никада није појавио како је обећано, па је држава морала да поништи посао, а љуштура да труне. Резултат је једна од најфотографисанијих рушевина на обали — споменик, зависно од расположења, пропалој амбицији или чудној љепоти бетона који је преузела морска свјетлост. Са обале и с излаза из тунела призор је заиста спектакуларан: сиви голи оквир наспрам воде која је готово невјероватно тиркизна.
Увала испод
Сам Перазића До вриједи шетње и мимо драме рушевине. То је мала, дивља увала — шљунковита обала, бистра вода, дијелић гужве са градских плажа — и управо зато што никада није довршена као одмаралиште, остала је тиха и неизграђена. Пливаче који пређу стазу чека свјеж, чист скок у воду у амбијенту који дјелује веома далеко од прометне петровачке шеталишне обале, иако је удаљен свега двадесет пет минута пјешке.
Ријеч опреза
Фотографишите је споља и ту станите. Не улазите у зграду. Унутрашњост је неодржавано, нерегулисано градилиште: отворени падови без ограда, изложена арматура, растресит шут и деценије пропадања. Никада није била безбједна за посјетиоце и у оваквом стању никада неће ни бити. Шетња и поглед су награда; рушевину је најбоље посматрати из даљине.
Стаза је дио обалског правца сјеверно од града — можете је ухватити на етапи Перазића До на шетњи Римским путем.
Посјета
Крените са сјеверног краја петровачке обале и рачунајте на око двадесет пет минута у сваком смјеру лаганим темпом; стаза је углавном равна, али подови тунела умеју да буду влажни, па обујте прикладну обућу. Освјетљени тунели чине лампу опционом, мада је још увијек вриједи понијети. Идите по дневном свјетлу, држите се подаље од конструкције хотела и претворите шетњу у купање у тихој ували Перазића До испод.
.JPG&w=2048&q=75)