Књиге: ЛА МОНТЕНЕГРИНА и СЕЋАЊА

ЛА МОНТЕНЕГРИНА (Матица Црногорска 2004) Каталина Миловић ЛА МОНТЕНЕГРИНА је јединствена прича о стварању највеће колоније наших исељеника у Јужној Америци. Марко Капитанић, Петар Миловић, Петар Капитанић, Лазар Косановић, Данијел Сворцан, Митар Миловић, Митар Мићуновић, исељеници из Краљевине Црне Горе, стижу у покрајину Чако (Ћако) на северном делу Аргентине, где постављају темеље Colonia La Montenegrina.

У овој књизи Каталина Миловић, потомкиња наших првих насељеника у овим деловима света, описује порекло, развој колоније и општи живот Црногораца у покрајини Чако (Ћако) од тренутка када су први пут крочили на тло ове удаљене земље до данас. Књига је први пут објављена у Аргентини на шпанском језику 1997. године. Захваљујући Гордани Стевовић, Матица Црногорска је добила право да објави превод. Ово дело је непроцењиве вредности за нашу културу уопште и на најбољи начин одражава све што су наши исељеници прошли од тренутка када су крочили на тло Јужне Америке. Књига садржи и велики број имена, презимена и многих других занимљивих података. УСПОМЕНЕ Тимотије Јокановић Од Трсе до Буенос Ајреса. Тимотијеве „Успомене“ представљају једну од најоригиналнијих и најузбудљивијих емигрантских исповести објављених до сада у нашој земљи. У овој причи цела димензија одласка приказана је на јединствен начин „према Америци“ и драма напуштања своје домовине из дилеме „Тај који је добар иде а тај који није добар остаје“, кроз раздвајање са вољенима и њихов поглед на Ловћен, све до мукотрпне борбе за своје место у друштву нове домовине. Родолфо Јокановић је послао ову причу, коју је Тимотије Јокановић написао крајем четрдесетих година прошлог века, свом пријатељу Гордану Стојовићу, како би његови потомци знали ко су и одакле су дошли, и да не забораве своје порекло, па је тако стигла у Црну Гору. До сада је објављена у неколико издања. Све информације о књизи можете добити путем имејла од

. Гордан Стојовић

Читање дијаспоре

Шта је ова литература. Овакве књиге стоје између мемоара и друштвене историје. Пишу их углавном потомци, а не академски историчари, и њихова вредност је у детаљу који званични извори никад нису забележили — из ког је села породица дошла, какав је посао нашла, којим су језиком деца на крају говорила.

Зашто уопште постоји. Црногорско исељавање било је мало у апсолутним бројкама и лако се стапало са ширим словенским или југословенским категоријама у евиденцијама земаља пријема. Без записа на породичном нивоу, већи део тога у архиви би једноставно био невидљив.

Где тражити даље. Матица црногорска објављује у овој области, исељеничка удружења у Аргентини и Чилеу чувају сопствене фондове, а национална и универзитетске библиотеке на Цетињу и у Подгорици логично су полазиште у самој Црној Гори.