Мост Ђурђевића Тара: инжењерско чудо над најдубљим кањоном Европе
Мост Ђурђевића Тара је вјероватно најпрепознатљивија грађевина у Црној Гори — бетонски лучни мост који пресијеца кањон ријеке Таре на 172 метра изнад смарагднозелене воде. Градио га је инжењер Мијат Тројановић између 1937. и 1940. године, а тих 365 метара дужине чинило га је, у тренутку завршетка, највећим друмским бетонским лучним мостом у Европи. И данас је међу најупечатљивијим прелазима на свијету.
Славу не дугује само инжењерству, већ и мјесту на ком стоји. Кањон Таре је, са дубином до 1.300 метара, најдубљи у Европи и други на свијету, одмах иза Великог кањона у Аризони. Ријеку која га је усјекла — Тару — зову „сузом Европе“ због необичне бистрине и љепоте. Заједно, мост и кањон стварају готово позоришну драму: витки бијели лук разапет над празнином, пошумљене стране кањона које се стрмо спуштају до ријеке дубоко доље и врхови Националног парка Дурмитор у позадини.
Данас је мост Ђурђевића Тара једно од најпосјећенијих мјеста на сјеверу Црне Горе. Туристе привлаче видици, зип-лајн преко кањона и то што одавде почињу неки од најљепших терена у земљи за планинарење и рафтинг. Али и мимо самог моста, овај крај — на граници Националног парка Дурмитор и кањона Таре — нуди обиље природних љепота и авантура онима који су спремни да истражују даље.
Како доћи
Мост Ђурђевића Тара налази се на главном путу између Жабљака (града који је капија Националног парка Дурмитор) и Мојковца, на сјеверу Црне Горе. Од Жабљака је удаљен око 23 километра ка сјевероистоку, а од Мојковца око 50 километара ка сјеверозападу.
Од Жабљака се до моста стиже за 25–30 минута, добро одржаваним планинским путем који вијуга кроз дурмиторски предео. Пут је асфалтиран и у добром стању, али има много кривина и успона кроз шуму. Од Мојковца, прилаз са истока траје око 45 минута, путем који се пење долином Таре.
Из Подгорице, главног града, до моста се вози око 3 сата, преко Никшића и Шавника, или пак преко Колашина и Мојковца. Колашинска рута је нешто дужа, али се дуже иде магистралом. Са приморја (Будва или Котор) рачунајте на 4–5 сати вожње кроз све планинскији и све драматичнији предео.
Аутобуске линије повезују Подгорицу и Жабљак неколико пута дневно, а аутобус успут прелази преко моста Ђурђевића Тара. Са Жабљака вас до моста могу довести локални такси превозници, или можете ићи на неку од бројних организованих екскурзија које обухватају обилазак моста, зип-лајн и видиковце над кањоном. Лети до моста долазе и туристички аутобуси са приморја, у оквиру једнодневних излета.
Најближи аеродроми су Подгорица (TGD), око 170 километара јужније, и Тиват (TIV), око 200 километара преко приморског пута. Ближег аеродрома нема; ово је дубока планина, а само путовање је дио доживљаја.
Када је најбоље доћи
Мост Ђурђевића Тара може се посјетити током цијеле године, али се доживљај из коријена мијења од сезоне до сезоне. Главна туристичка сезона траје од маја до октобра, а највећа гужва је у јулу и августу.
Крај прољећа (мај и јун) вјероватно је најљепше вријеме за долазак. Тара је тада најпунија, набујала од отопљеног снијега са околних планина, а кањон најдраматичнији — вода испод моста је живо смарагдна, а шуме на странама кањона бујне и свјеже. Тада су и ливаде дивљег цвијећа око Дурмитора у пуном цвату.
Љето (јул и август) доноси топле и дуге дане и све активности — зип-лајн, рафтинг, планинарење. Али тада је и најживље: групе са приморја пристижу током цијелог дана. За прави доживљај, дођите рано ујутру (прије 10 часова) или касно поподне, кад аутобуси оду и мосту се врати нешто налик природном миру.
Јесен (септембар и октобар) је изванредна. Шуме кањона Таре добијају раскошне нијансе злата, наранџасте и црвене — палета која се може мјерити са било којим јесењим призором у Европи. Послије средине септембра гужве знатно попуштају, а оштар планински ваздух и ниско свјетло чине ово одличним временом за фотографију.
Зима крај претвара под снијегом у бајку. Мост завејан снијегом, уоквирен бијелим врховима, призор је који се не заборавља. Ипак, зимски услови знају бити сурови — обилне падавине, поледица и температуре испод нуле нису ријеткост. Пут од Жабљака остаје отворен, али могу бити потребне зимске гуме или ланци. Зип-лајн и рафтинг зими не раде.
Шта видјети и шта радити
Прешетати преко моста
Најједноставнији и најснажнији доживљај јесте прошетати преко самог моста Ђурђевића Тара. Уз коловоз иде пјешачка стаза, а лаганим кораком прелазак траје десетак минута. Са средине моста поглед на Тару 172 метра ниже врти у глави и узбуђује — ријека изгледа као уска зелена трака, стране кањона обрушавају се у стрмим пошумљеним падинама, а размјере предјела једва да се могу појмити. Мост има пет лукова, највећи распона 116 метара, и изблиза се виде импресивни инжењерски детаљи. Информативне табле на страни према Жабљаку говоре о градњи, о рушењу и потоњој обнови у Другом свјетском рату, када је партизан Лазар Јауковић дигао у ваздух средишњи лук да непријатељске снаге не би прешле.
Зип-лајн преко кањона
Зип-лајн (који се локално рекламира као „Тара зип-лајн“) полази са жабљачке стране моста и носи путнике на 350 метара сајле преко кањона, брзином до 80 км/х, високо изнад ријеке. Вожња траје 30 до 60 секунди и доноси налет адреналина коме је тешко наћи равног у Црној Гори. Ради свакодневно током љетње сезоне (обично од маја до октобра), а цијена је око 20–30 евра по вожњи. Сва заштитна опрема се добија, а претходно искуство није потребно. Постоји и друга, краћа сајла за оне који желе да осјете чар без преласка цијелог кањона. У јулу и августу препоручује се резервација унапријед.
Видиковци над кањоном Таре
Неколико видиковаца у близини нуди различите погледе на кањон и на сам мост. Са жабљачке стране стаза води до тачака изнад и испод моста, одакле фотографи хватају цио распон на позадини кањона. Најфотографисанији угао је са платформе нешто испод пута, на југоисточној страни, гдје се види читав лук моста и кањон који се пружа на обје стране. За поглед одоздо, стазе се стрмо спуштају ка ријеци — неутабане су и необележене, траже добру обућу и понешто пузања, али са њих се мост види из сасвим необичног угла, право одоздо.
Рафтинг на Тари
Тара је једна од најбољих европских дестинација за рафтинг, а најпопуларнија је деоница низводно од моста, кроз најдубљи дио кањона. Туре обично трају од маја до октобра, а најбољи брзаци су у мају и јуну, када је водостај највиши. У понуди је све, од полудневних излета од око 18 километара до дводневних авантура дужих од 80 километара, са ноћењем на ријечним плажама. Брзаци III и IV категорије доносе узбуђење и без претходног искуства (тежак посао раде водичи), а призори — пролазак кроз срце најдубљег кањона у Европи — заиста су необични. Бројни организатори полазе са Жабљака и са прилазних тачака дуж кањона. Полудневни излет кошта 40–60 евра, дводневна експедиција 100–150 евра.
Планинарење у Националном парку Дурмитор
Мост Ђурђевића Тара источна је капија Националног парка Дурмитор, који је под заштитом Унеска и обухвата неке од најљепших планинских предјела на Балкану. Са Жабљака бројне стазе воде до глечерских језера, високих ливада и врхова. Најпосјећеније је Црно језеро — три километра хода од Жабљака кроз борову шуму до предивног ледничког језера под стјеновитим дурмиторским врховима. Обилазак језера у круг траје око сат времена. За захтјевнији цјелодневни успон, ту је Боботов кук (2.523 м), највиши дурмиторски врх: 7–8 сати у оба смјера са полазишта на превоју Седло, а награда је поглед преко цијеле Црне Горе и даље.
Историјски оквир: мост у Другом свјетском рату
Мост Ђурђевића Тара има драматичну ратну прошлост која сваку посјету чини садржајнијом. У децембру 1941. југословенске партизанске снаге, повлачећи се пред надирућом италијанском војском, схватиле су да ће мост непријатељу омогућити да пређе кањон и крене за њима у планину. Лазар Јауковић, инжењер који је учествовао у градњи, добровољно се јавио да сруши средишњи лук. Успјешно је активирао експлозив, пресекао мост и зауставио италијанско надирање. Италијани су га касније ухватили и стријељали. Послије рата мост је обновљен по изворном пројекту. Спомен-плоча на мосту чува сјећање на Јауковићеву жртву, а његова прича постала је једна од најпознатијих повести о отпору у Црној Гори.
Биљни и животињски свијет кањона
Кањон Таре је жариште биодиверзитета, заштићено у оквиру Унескове свјетске баштине. Стране кањона носе низ вегетацијских појасева, од шибљака под медитеранским утицајем у нижим дјеловима до густих букових и јелових шума више уз стране. Међу ендемима је Панчићева оморика (Picea omorika), риједак четинар који је опстао у свега неколико балканских кањона. У самој ријеци живи поточна пастрмка, а обале настањује видра. На литицама се гнијезде птице грабљивице, међу њима сури орао и сиви соко. У шуми има медвједа, вукова, дивљих свиња и бројних мањих сисара, мада се ријетко виђају због густе вегетације.
Панорамска вожња кроз кањон
Онима којима су точкови милији од планинарских ципела, пут од моста ка сјевероистоку, према Мојковцу, прати горњи обод кањона Таре и на много мјеста отвара величанствене видике. Вијуга кроз густу шуму, прелази мање притоке Таре и пролази кроз мала планинска села. Неколико неуређених видиковаца успут нуди призоре кањона какви се могу мјерити и са оним са моста. Вожња од моста до Мојковца траје око 45 минута и може се спојити с обиласком прашуме Биоградска гора , двадесетак километара јужно од Мојковца.
Гдје одсјести
Жабљак, најближи град, главно је полазиште за смјештај у околини моста Ђурђевића Тара. Ово мало планинско мјесто (око 2.000 становника) развило је солидну туристичку понуду — од савремених хотела до традиционалних планинских кућа, издавања апартмана и хостела.
Неколико хотела и приватних кућа у самој близини моста нуди предност близине, а међу њима је и пар објеката са погледом право на кањон. Углавном су једноставни, али удобни, а главни им је садржај управо тај поглед који одузима дах. Буђење уз призор кањона у јутарњем свјетлу вриједи рустичних услова.
На Жабљаку су Hotel Soa и Hotel Žabljak поуздан избор средње категорије, док бројни апартмани и бунгалови нуде слободу самосталног становања. За боравак са више атмосфере, ту су етно села око Жабљака која спајају традиционалну планинску архитектуру са савременим удобностима — брвнаре, камени камини и домаћа кухиња.
Кампинг је популаран, а неколико кампова ради у околини Жабљака и уз Тару. Дивљи камп се толерише на одређеним мјестима унутар Националног парка Дурмитор, уз очекивање да за собом не остављате трага. Ноћење уз ријеку на дводневним рафтинг турама, на шљунковитој плажи под звијездама у срцу кањона, доживљај је који се памти.
Путници са скромнијим буџетом наћи ће на Жабљаку хостеле и једноставне собе од око 15–20 евра по ноћи. Резервишите унапријед за јул и август, кад се мјесто напуни планинарима, рафтерима и посјетиоцима моста.
Гдје јести и шта пробати
Крај моста је неколико ресторана и кафеа с погледом на кањон. Служе уобичајену црногорску храну — роштиљ, салате, супе — по цијенама прилагођеним туристима. Јело је пристојно, не и изузетно, али амбијент то богато надокнађује.
Жабљак има све живљу угоститељску понуду окренуту издашној дурмиторској кухињи. Крај је чувен по јагњетини са планинских пашњака богатих дивљом мајчином душицом, ориганом и другим биљем. Јагњетина испод сача — споро печена у посуди покривеној металним звоном затрпаним у жар — потписно је јело и захтијева неколико сати припреме. Ако можете, наручите је унапријед, јер већини ресторана треба најава да би је спремили како ваља.
Међу локалним специјалитетима су и качамак (јело налик поленти, од кукурузног брашна, кромпира и кајмака), пргање (пржене куглице тијеста уз мед или слатко, за доручак) и домаћи пршут са сиром. Млијечни производи су овдје изванредни — планинско млијеко, сир и кајмак имају пуноћу укуса која говори о високим пашњацима.
Пастрмка из Таре је још један адут, служи се просто, са роштиља, уз лимун и домаћи кромпир. Понеки ресторан крај кањона нуди и јегуљу и шарана из ријеке, али је пастрмка најчешћи улов.
Домаћа ракија је свуда, а локални специјалитети су шљивовица и клекова. Одличан је и црногорски планински мед са разноликих дурмиторских цвјетних ливада — и добар сувенир.
Практични савјети
- У јулу и августу, између 11 и 15 часова, око моста ума гужва јер стижу аутобуси са приморја. Дођите рано ујутру или касно поподне за мирнији доживљај.
- Паркинга крај моста има мало, с обје стране. Током љетње сезоне се наплаћује. Дођите рано ако желите добро мјесто.
- За зип-лајн обуците удобну одјећу и затворену обућу. Ситнице (капе, наочаре, телефоне) добро обезбиједите. Организатори дају сву неопходну заштитну опрему.
- Понесите топлију одјећу и лети — на 1.300 метара надморске висине кањон је знатно хладнији од приморја, а вјетар на мосту зна бити оштар.
- Стазе које воде у кањон испод моста стрме су, необележене и могу бити клизаве. Спуштајте се само ако вам не смета нераван терен и ако имате добру обућу.
- Ако планирате рафтинг на Тари, резервишите бар дан раније у јеку сезоне. За дводневне туре треба се јавити знатно раније.
- Национални парк Дурмитор наплаћује улаз (тренутно око 3 евра по особи дневно). Обилазак самог моста је бесплатан, али се такса плаћа ако наставите до Црног језера или других дјелова парка.
- Сигнал мобилне телефоније постоји на мосту и на Жабљаку, али у кањону и на планинским стазама зна бити испрекидан.
- Најближа болница је у Пљевљима, шездесетак километара сјеверно. У тежим случајевима може бити потребан пренос у Подгорицу. Топло се препоручује путно осигурање које покрива планинске активности.
Идеје за једнодневне излете
Мост, Црно језеро и Жабљак: Класичан дурмиторски дан. Почните рано ујутру од моста, затим се одвезите на Жабљак и пјешке до Црног језера. Поподне проведите на језеру, па прошетајте Жабљаком и вратите се на мост за залазак сунца. Укупно од моста до Жабљака и назад: око 50 километара.
Рафтинг авантура на Тари: Полудневна тура полази са мјеста за уплов у близини моста и обухвата око 18 километара кањона, са узбудљивим брзацима и величанственим призорима. По изласку из воде превоз вас враћа на полазну тачку. Резервација иде преко неког од бројних организатора на Жабљаку. Рачунајте на цио дан, с превозом и ручком уз ријеку.
Круг дурмиторских ледничких језера: У Националном парку Дурмитор има 18 ледничких језера, а до неколико се стиже у једнодневном походу са Жабљака. Круг Црног језера, Змијињег језера и Ледене пећине даје разнолику шетњу од 5–6 сати кроз неке од најљепших планинских предјела Балкана. Стаза је добро обележена и умјерено захтјевна.
Прашума Биоградска гора: Возите се од моста на исток ка Мојковцу, па на југ до Националног парка Биоградска гора (око сат и по). Овај парк чува једну од посљедњих прашума у Европи, окупљену око ледничког Биоградског језера. Кружна стаза око језера приступачна је свакоме, без обзира на кондицију, и доноси сасвим другачији планински доживљај од драматичних предјела кањона Таре.
