Сместивши се тамо где се Јадран сусреће са Боком Которском, Херцег Нови је град налик каскадној ботаничкој башти, у коме се древне тврђаве уздижу из бујног медитеранског зеленила, а стрме камене степенице вијугају поред палми, шумарака поморанџи и вековних цркава. Са око 200 сунчаних дана годишње и слојевима босанске, османске, млетачке и аустријске историје, он има карактер какав не постоји нигде другде у Црној Гори.
Садржај
- Кратка историја Херцег Новог
- Стари град и тврђаве
- Манастир Савина
- Плаже
- Игало и здравствени туризам
- Излети бродом
- Херцегновска ривијера
- Где јести
- Ноћни живот и култура
- Једнодневни излети из Херцег Новог
- Где одсести
- Како доћи
- Практични савети и честа питања
Кратка историја Херцег Новог
Почетком 1382. године босански краљ Твртко I Котроманић нашао се у незавидном положају. Није успео да заузме Котор, велику трговачку луку преко залива. Дубровачки трговински ембарго гушио је босанску привреду, а читавом обалом Босанског приморја недостајала је значајна лука. Његово решење било је смело: на месту малог рибарског насеља на улазу у Боку Которску подигао је нову тврђаву и прогласио је центром трговине сољу. Град који је те године основао постаће најмлађе средњовековно насеље на источном Јадрану.
Твртко је место првобитно назвао по Светом Стефану, али се име није одржало. Мештани су га једноставно звали Нови, што значи "нови." После Тврткове смрти, град је прешао у руке моћних хумских господара, породице Косача. Војвода Стјепан Вукчић Косача на крају га је наследио. Стјепан је носио титулу херцега — словенског еквивалента војводе — па је град добио ново име спајањем његове титуле са постојећим именом. Тако је настао Херцег Нови, херцегов нови град.
Уследио је вртоглави низ владара. Османлије су освојиле град 1482. године и држале га више од два века, градећи џамије, утврђења и сахат-кулу која и данас чува улаз у Стари град. Шпанци су 1538. године изненадним нападом заузели Херцег Нови и почели да граде тврђаву на брду, али су град изгубили и вратили га Турцима само девет месеци касније. Млечани су преузели контролу 1687. године током Морејског рата, а потом су дошли Аустријанци, додајући кроз 18. и 19. век сопствени слој барокне елеганције.
Управо то испреплетано наслеђе чини Херцег Нови тако привлачним. У оквиру неколико стотина метара можете прошетати од османске сахат-куле, поред млетачке морске капије, све до тврђаве коју су подигли Шпанци, и све то окружено суптропским баштама које су засадили Аустријанци. Мало градова на Медитерану у тако малом простору сабира толико цивилизација.
Стари град и тврђаве
Херцег Нови се често назива градом од 100.001 степеника, и тај надимак оправдава оног тренутка када напустите обалско шеталиште. Стари град се стрмо пење уз падину у лавиринту уских степеништа, засведених пролаза и малих тргова у хладу олеандера и буганвилије. Удобне ципеле за ходање су неопходне.
Сахат-кула
Природна полазна тачка за свако разгледање је Сахат-кула, османска сатна кула која служи као главна капија ка историјском језгру. Изграђена 1667. године по налогу султана Мехмеда IV, ова осмоугаона кула висока 16 метара служила је да најави часове свакодневне молитве. Бројчаници сата украшавају сва четири зида, а кула се налази на грбу и застави града. Прођите испод њеног свода и из савременог града закорачите у векове наслаганих историјских слојева.
Форте Маре
Непосредно испод Старог града, на самој обали, налази се Форте Маре — морска тврђава. Њени темељи потичу из 14. века, али је грађевина свој садашњи облик добила током османске владавине, када су додати топови и одбрамбени зидови. Млечани су јој у 18. веку дали италијанско име. Данас Форте Маре служи као културно место са летњим биоскопом, кафеом усеченим у зидине тврђаве и неометаним погледом на улаз у залив.
Канли-кула
Попните се више и стижете до Канли-куле, чије турско име злослутно значи "крвава кула." Изграђена у 16. веку на 85 метара надморске висине, ова масивна тврђава служила је и као одбрамбено упориште и као затвор под османском влашћу. Са њених топовских положаја Турци су контролисали читав град и улаз у залив.
Од 1960. године Канли-кула је поново рођена као један од најспектакуларнијих амфитеатара на отвореном на Јадрану. Са местима за око 1.000 гледалаца и заливом који блиста далеко доле, током лета овде се одржавају пројекције филмова, концерти, оперске и позоришне представе. Гледати представу овде док сунце залази над водом доживљај је који остаје с вама.
Шпањола (Шпанска тврђава)
На самом врху Старог града, Шпанска тврђава доминира највишим тереном. Шпанци су 1538. године преотели Херцег Нови од Османлија и почели да граде ово утврђење на брду. Држали су град само девет месеци пре него што су га Турци поново заузели, али су за собом оставили темеље тврђаве која и данас носи њихово име. Османлије су градњу завршиле деценију касније.
Успон до Шпањоле је стрм, али је награда панорама од 360 степени која обухвата читав залив, околне планине и отворени Јадран. Подземни пролази некада су повезивали Шпањолу са Канли-кулом и Форте Маром, чинећи јединствену одбрамбену мрежу.
Манастир Савина
На 20 минута хода источно од Старог града, смештен међу густим медитеранским баштама на пошумљеној падини, манастир Савина један је од најважнијих српских православних манастира на јадранској обали. Иако сам локалитет потиче из 11. века, садашњи облик добио је у 17. и 18. веку, када су монаси који су бежали од османског освајања Босне и Херцеговине овде нашли уточиште.
Комплекс садржи три цркве. Најстарија је мала Црква Успења из средњовековног периода. За Цркву Светог Саве, смештену на оближњем брду, верује се да ју је у 13. веку подигао сам Свети Сава. Средишњи део комплекса је Велика црква, подигнута између 1777. и 1799. године у упечатљивом споју византијског, романичког и барокног стила. Њен иконостас, који је осликао Симеон Лазовић, ремек-дело је српске барокне уметности.
Манастирска ризница чува кристални крст који се приписује Светом Сави из 13. века, рукописно Јеванђеље из 1375. године, раскошне сребрнопозлаћене иконе и историјске документе из више векова. Поред цркава, терасасте баште са вековним чемпресима, високим палмама и мирисним медитеранским жбуњем стварају атмосферу дубоког спокоја уз прелеп поглед на залив.
Посетиоци треба да буду пристојно обучени (покривених рамена и колена) и да одржавају пун поштовања мук, нарочито за време богослужења. Улаз је бесплатан, мада су прилози добродошли.
Плаже
Херцег Нови се налази на самом улазу у Боку Которску, па је вода овде међу најчистијим у заливу, освежавана струјама отвореног Јадрана. Овде нећете наћи дуге пешчане плаже Будванске ривијере, али плаже имају сопствени карактер — шљунковите увале окружене боровим шумама, бетонске купалишне платформе и удаљена места доступна само бродом.
Градска и игаљска плажа
Главна градска плажа испод Старог града је бетонско-шљунковита, сасвим прикладна за кратко купање и на корак од кафеа и ресторана. Игаљска обала одликује се дугом, плитком пешчаном плажом популарном међу породицама — благ нагиб значи да деца могу да газе далеко од обале. Плажа близу некадашње Титове виле нарочито је позната по лековитом морском муљу који се скупља у њеним плићацима.
Плажа Жањице
На полуострву Луштица, преко уског теснаца на улазу у залив, Жањице важе за једну од најлепших плажа у читавој Боки Которској. Овај појас белог шљунка дуг 300 метара благо се спушта у изузетно бистру тиркизну воду, са погледом на острво Мамула. Постоји добра инфраструктура — лежаљке, ресторани и кабине за пресвлачење. Већина посетилаца до ње стиже таксибродом са херцегновске обале, вожњом од 20 минута која је сама по себи пола задовољства.
Плажа Мириште
У близини Жањица, али тиша и осамљенија, Мириште је мирна шљунковита увала са изврсним роњењем са дисалицом. Можете отпливати до малог острва са капелицом посвећеном Госпи од Мириштa, а оближње рушевине тврђаве Арза занимљиве су за истраживање. Мали ресторан на плажи служи печене лигње и једноставна локална јела.
Плаже полуострва Луштица
Изван Жањица и Мириштa, обала Луштице крије бројне мање увале до којих се стиже само бродом или пешке обалским стазама. То су места за путнике који желе самоћу и нетакнуту воду без икакве инфраструктуре.
Игало и здравствени туризам
У наставку Херцег Новог, повезано обалским шеталиштем, Игало је одредиште здравственог туризма још много пре него што је велнес постао помодна реч. Спој благе медитеранске климе, морског муља богатог минералима и природних минералних извора привлачи посетиоце вековима.
Институт др Симо Милошевић
Средиште игаљског здравственог туризма је Институт др Симо Милошевић, основан 1949. године, а данас једна од највећих установа за физикалну медицину и рехабилитацију у југоисточној Европи. Првобитно основан као бањско-климатско лечилиште, израстао је у потпуни центар медицинске рехабилитације са сопственим Факултетом примењене физиотерапије, у саставу Универзитета Црне Горе.
Лековити муљ и минерални извори
Терапеутски муљ, локално познат као игаљско блато, скупља се у плитким водама дуж обале. Његова лековита својства научно су потврђена тридесетих година 20. века, када су француске лабораторије Vichy посведочиле о његовој медицинској вредности, мада су га мештани генерацијама користили за болове у зглобовима, кожне болести и реуматске тегобе. Данас ћете и даље видети људе како газе у плићаку на игаљској плажи Стара Бања да би тамним муљем богатим минералима намазали кожу.
Природни минерални извори звани игаљске слатине извиру дуж обале и одавно се пију због користи за варење и метаболизам. Институт нуди хидротерапију, балнеотерапију, електротерапију, таласотерапију, прилагођене програме вежби, масажу, ароматерапију и третмане подмлађивања. Не морате бити пацијент да бисте уживали у здравственим благодетима Игала — јавне плаже омогућавају бесплатан приступ муљу и минералним водама.
Излети бродом
Један од врхунаца сваке посете Херцег Новом јесте излазак на воду. Положај града на улазу у залив значи непосредан приступ драматичним обалским пределима, а полудневни излет бродом један је од оних доживљаја који обележавају одмор.
Класична рута
Бродови полазе са шеталишта Пет Даница или из луке Сквер, упућујући се на југ дуж обале полуострва Луштица до острва Мамула, Плаве шпиље и плаже Жањице.
Острво Мамула
Мамула је мало стеновито острво над којим доминира импозантна кружна тврђава коју је педесетих година 19. века подигао аустријски генерал Лазар Мамула. Тврђава има мрачну ратну прошлост и недавно се претвара у луксузни ресорт. Бродови полако обилазе острво, дајући путницима времена да фотографишу његове драматичне камене зидине које се уздижу из мора.
Плава шпиља
Плава шпиља је морска пећина у коју сунчева светлост улази кроз подводни отвор и прелама се кроз бистру воду, обасјавајући унутрашњост неземаљским плавим сјајем. Бродови улазе директно у њу, а путници могу да пливају у светлуцавој води. Ефекат је најдраматичнији за сунчаних јутара. То је заиста чаробан доживљај и једна од најфотографисанијих знаменитости на црногорској обали.
Село Росе
Многи излети пролазе поред или се заустављају у Росама, малом рибарском селу на врху полуострва Луштица. Са својим каменим кућама и неужурбаном атмосфером, Росе делују као место које је време заборавило. Неке туре посећују и оближњи некадашњи југословенски тунел за подморнице усечен у литице — фасцинантну реликвију Хладног рата.
Очекујте да платите између 15 и 25 евра по особи за краће излете (два сата) и од 30 до 60 евра за дуже излете са више заустављања.
Херцегновска ривијера
Херцег Нови је средиште шире ривијере која се протеже 25 километара дуж северне обале Боке Которске. Низ мањих насеља, свако са сопственим карактером, повезан је обалским путем и обалским шеталиштем.
Мељине, три километра источно, имају сопствене плаже, неколико ресторана и Лазарет — некадашњу карантинску станицу која је једна од најстаријих таквих установа у Европи. Зеленика, још источније, име је добила по медитеранској зимзеленој биљци и у њој се налази први хотел икада подигнут у Црној Гори, из 1902. године. Кумбор, чије име потиче од италијанске речи conborgo (предграђе), има неке од најбоље позиционираних обалских ресторана на ривијери. Ђеновићи се поносе историјом која сеже до грчко-римског периода и нуде миран, аутентичан смештај. Баошићи имају поносно поморско наслеђе — на врхунцу бокешке поморске традиције ово мало насеље имало је преко 30 бродова и 50 поморских капетана. Бијела, најисточније насеље, полазна је тачка за трајектну линију Каменари—Лепетане преко залива на другу страну.
Где јести
Када је реч о гастрономији, Херцег Нови надмашује своју величину. Свежи јадрански морски плодови, црногорска планинска кухиња и трајни италијански, турски и аустријски утицаји чине узбудљиву кулинарску сцену.
Градска кафана
Ниједан гастрономски водич не би био потпун без Градске кафане, велелепног градског кафеа и ресторана смештеног у наочитој грађевини у стилу ампир на Његошевој улици. Гостима и боемима служи од 1924. године. На горњем спрату је кафеана са терасом; доњи спрат је сам ресторан, са црногорским специјалитетима, јелима под италијанским утицајем и одличним морским плодовима. Обе терасе гледају на море уз величанствене погледе на залив.
Ресторани на обали и у Старом граду
Дуж шеталишта Пет Даница и подручја луке Сквер ниже се ресторани који нуде свеже уловљену рибу, печене лигње и ризото с морским плодовима уз поглед на залив. Већина их купује директно од локалних рибара. Унутар зидина Старог града, неколико ресторана смештено је у атмосферичним каменим зградама са терасама уметнутим у стрме улице, где се служи традиционална црногорска храна уз лакша медитеранска јела.
Конобе
За најаутентичнији доживљај, потражите конобе — традиционалне крчме у којима се служи домаћа кухиња. Очекујте јела попут бузаре (шкољке у вину, белом луку и презлама), црног ризота, свеже печене рибе и његушког одреска пуњеног пршутом и сиром. Пун оброк уз локално вино ретко прелази 20 до 30 евра по особи.
Немојте отићи а да не пробате свеже печену рибу с маслиновим уљем и лимуном, његушки пршут, рибљу чорбу и чашу Вранца, чувеног црногорског црног вина.
Ноћни живот и култура
Херцег Нови није журка-град на начин на који је то Будва, и управо у томе лежи велик део његове дражи. Уместо ноћних клубова, добијате биоскоп на отвореном у морској тврђави, оперу под ведрим небом у средњовековном амфитеатру и дуге вечери у обалским кафеима, посматрајући како се светла играју на заливу.
Херцег Фест и Филмски фестивал
Од 1996. године ЈУК Херцег Фест организује целогодишњи културни програм града. Његов драгуљ је Херцегновски филмски фестивал, са пројекцијама на летњој позорници тврђаве Канли-кула. Фестивал има статус културне манифестације од посебног значаја за Црну Гору.
Летњи концерти и представе
Јул и август доносе Међународни фестивал уметничке музике Дани музике, Гитар Арт летњи фест са ноћним концертима класичне гитаре у Старом граду и Operosa црногорски оперски фестивал који поставља целовите продукције у Канли-кули. Форте Маре је домаћин додатних концерата и летњег биоскопа.
Фестивал мимозе
Дођите у фебруару и затећи ћете Херцег Нови у власти Фестивала мимозе, који од 1969. године слави жути цвет мимозе. Оно што је почело као цветни оммаж израсло је у месец дана дуг карневал са маскенбалима, поворкама дувачких оркестара, мажореткама, Фестивалом мимозе, рибе и вина дуж луке и спаљивањем лутке у природној величини којим се обележава крај зиме.
Кафеи и вечерњи живот
Главни трг, Трг Николе Ђурковића, и околне улице испуњени су кафеима који служе као друштвено срце града. Летњих вечери, столови се преливају преко трга и дуж шеталишта. Мештани се задржавају уз еспресо, ракију и разговор, а посетиоци су срдачно дочекани. Неколико барова на обали ради до касно уз коктеле и живу музику, али атмосфера остаје опуштена.
Једнодневни излети из Херцег Новог
Положај Херцег Новог на улазу у Боку Которску чини га изврсном базом за истраживање региона.
Котор
Средњовековни град Котор окружен зидинама, под заштитом УНЕСКО-а, удаљен је отприлике сат вожње. Изаберите живописну руту дуж северне и источне обале залива или искористите трајект Каменари—Лепетане да скратите пут. Которски Стари град је један од најбоље очуваних средњовековних језгара на Медитерану, а успон до тврђаве Светог Јована пружа један од најфотографисанијих погледа у Европи.
Пераст и Госпа од Шкрпјела
Пераст, мали барокни град на источној обали залива, спада међу најсликовитија насеља Црне Горе. Са његове обале бродови превозе посетиоце до Госпе од Шкрпјела, вештачког острва са црквом која садржи изузетне завјетне слике и таписерију коју је, како се прича, једна мештанка везла преко 25 година, користећи сопствену косу.
Рисан
Најстарије насеље у Боки Которској, Рисан је некада био престоница илирске краљице Теуте. Његова главна знаменитост су добро очувани римски мозаици из 2. века, међу којима је и редак приказ грчког бога Хипноса.
Дубровник
Хрватска граница је свега 10 километара од Херцег Новог, а Дубровник је још отприлике 40 километара даље. Рачунајте на око 90 минута, укључујући прелазак границе. Величанствени Стари град Дубровника окружен зидинама пружа незабораван једнодневни излет.
Планина Орјен
Планина Орјен уздиже се до 1.894 метра непосредно иза Херцег Новог — највиши је врх приобалног дела Динарида и једно од најкишовитијих места у Европи. Обележене стазе воде кроз шуме, планинске ливаде и крашке пределе, а погледи са врха пружају се надалеко преко Јадрана.
Где одсести
Херцег Нови нуди смештај у распону од хотела на обали до приватних апартмана и камених кућа у Старом граду.
Подручје Старог града смешта вас у средиште збивања, на корак од тврђава и ресторана. Неколико бутик-хотела и обновљених камених апартмана нуди атмосферичан боравак, мада стрме улице могу представљати изазов за особе са потешкоћама у кретању. Игало је идеално за породице и госте који долазе ради велнеса, са равним приступом обали, пешчаним плажама и Институтом др Симо Милошевић надохват руке. Савина, у близини манастира, нуди тиши, стамбени доживљај уз задивљујуће погледе на залив, док Мељине уравнотежују мирно окружење са 15 минута хода шеталиштем до центра.
За путнике с ограниченим буџетом, приватни апартмани пружају изврсну вредност у свим деловима града, многи са кухињама за самосталну припрему хране уз изврсне локалне намирнице са оближњих пијаца.
Како доћи
Са аеродрома у Дубровнику (најближи)
Аеродром Дубровник (DBV) у Хрватској удаљен је око 30 километара. Путовање траје око сат времена, укључујући прелазак границе на Дебелом Бријегу, на коме могу бити гужве у јеку лета. На располагању су таксији, трансфери и изнајмљивање аутомобила.
Са аеродрома Тиват
Аеродром Тиват (TIV) удаљен је око 23 километра. Најбржа рута користи трајект за аутомобиле Каменари—Лепетане, прелазак од 10 минута на најужем месту залива. Такси преко трајекта траје 30 до 40 минута.
Са аеродрома Подгорица
Аеродром Подгорица (TGD) удаљен је око 120 километара, отприлике два сата вожње аутомобилом. Редовни аутобуси повезују два града.
Трајект Каменари—Лепетане
Овај трајект је кључна саобраћајна веза између Херцег Новог и остатка црногорске обале. Прелазак траје 10 минута. Током главне сезоне, трајекти полазе чим се напуне. Аутомобили коштају око 4,50 евра; пешаци се возе бесплатно. Трајект саобраћа током целе године.
Аутобусом и аутомобилом
Аутобуска станица смештена у центру има редовне линије за Котор (1 до 1,5 сат), Будву (2 сата), Подгорицу (2,5 сата) и Дубровник (1,5 сат). Вожња аутомобилом нуди највише слободе, мада је паркирање у близини Старог града изазовно лети.
Практични савети и честа питања
Најбоље време за посету: Јун и септембар нуде идеалну равнотежу топлог времена, мора погодног за купање и мање гужве. Јул и август су најтоплији и најживљи. Фебруар доноси Фестивал мимозе. Мај и октобар су изврсни за разгледање и планинарење.
Колико дана: Три дана покривају главне знаменитости и излет бродом. Четири до пет дана додаје време на плажи и једнодневни излет до Котора или Дубровника. Пуна седмица је оправдана ако желите да укључите планинарење на Орјену или бањске третмане у Игалу.
Валута: Црна Гора користи евро. Картице се прихватају у већини ресторана и хотела, али мање продавнице и конобе можда преферирају готовину. Банкомати су лако доступни.
Језик: Локални језик је црногорски. Енглески је широко заступљен у објектима усмереним на туристе. Научите добар дан, хвала и молим.
Вода и безбедност: Вода из славине је безбедна за пиће. Град је веома безбедан, са практично никаквим насилним криминалом који би погађао туристе. Стрме улице Старог града могу бити клизаве после кише.
Кретање: Град се најбоље истражује пешке, али се припремите на степенице. Локални аутобуси повезују насеља ривијере. Водени таксији саобраћају до плажа на полуострву Луштица током лета.
Приступачност: Обалско шеталиште од Игала до центра је равно, али је Стари град стрм и пун степеница. Насеља на ривијери су углавном равнија.
Херцег Нови не дозива пажњу на начин на који то чине нека медитеранска одредишта. Нема разгледнички савршене зидине Дубровника нити непосредну драматичност которског окружења налик фјорду. Оно што уместо тога има јесте дубина — слојеви историје који се полако откривају док се пењете његовим бескрајним степеницама, обала која награђује дуге бесциљне шетње, тврђаве претворене из оруђа рата у позорнице за уметност и традиција здравственог туризма која привлачи посетиоце више од једног века. То је град који вам се постепено увуче под кожу, и већина људи који овде проведу неко време пожели да се врати. Мештани ће вам рећи да Херцег Нови бира своје људе, а не обрнуто. Проведите овде неколико дана и схватићете шта тиме мисле.
