Смјештен тамо гдје се Јадран сусријеће са Боком которском, Херцег Нови је град-ботаничка башта у каскадама, у коме се древне тврђаве уздижу из бујног медитеранског зеленила, а стрме камене степенице вијугају поред палми, наранџиних воћњака и вјековних цркава. Са око 200 сунчаних дана годишње и наслагама босанске, османске, млетачке и аустријске историје, има карактер какав нема ниједно друго мјесто у Црној Гори.
Садржај
- Приједлози маршрута: колико дана у Херцег Новом?
- Кратка историја Херцег Новог
- Старо језгро и тврђаве
- Тргови, цркве и улице
- Ботаничка башта на мору
- Град писаца
- Манастир Савина
- Музеји и галерије
- Плаже
- Игало и здравствени туризам
- Излети бродом
- Херцегновска ривијера
- Портонови и Луштица беј: нова луксузна ривијера
- Гдје јести
- Винарије и дегустација вина
- Ноћни живот и култура
- Култура и манифестације
- Једнодневни излети из Херцег Новог
- Херцег Нови и Котор: поређење
- Гдје одсјести
- Како доћи
- Практични савјети и честа питања
- Трошкови живота и живот у Херцег Новом
- Шта кажу путници
- Кључне чињенице на једном мјесту
- Извори
Приједлози маршрута: колико дана у Херцег Новом?
Херцег Нови подједнако добро функционише и као опуштена база за више дана и као један цио дан на путовању око Боке которске. Пошто је Старо језгро збијено, а већина знаменитости надохват пјешке, најважније ћете обићи брзо — али околна обала, планине и острва награђују дужи боравак. Као оквирно правило, рачунајте на 3-4 дана да бисте уживали у граду без журбе.
Један дан у Херцег Новом
Почните јутарњом кафом на Белависти (Тргу Херцега Стјепана), па се попните до Канли куле због панораме, а затим обиђите Старо језгро, Сахат кулу и Форте Маре. Прошетајте дио обалног шеталишта Шеталиште Пет Даница , свратите на свјежу рибу у неку конобу, рецимо Конобу Шквер, и завршите вече уз пиће у неком од кафеа на обали, као што су Фабрика или Кофеин.
Два дана
Додајте полудневни излет бродом до Плаве шпиље, плаже Жањице и острва Мамула, а поподне проведите у манастиру Савина и у опуштању у Игалу, гдје су чувено љековито морско блато и бања Института „Др Симо Милошевић”.
Три до четири дана
Ако имате више времена, отпутујте на једнодневни излет дубље у Боку которску (Пераст и Госпа од Шкрпјела), пјешачите по Оријену , обиђите неку локалну винарију и посјетите село Росе на Луштици . Толико времена довољно је и да успорите пред безбројним степеништима по којима је Херцег Нови добио надимак „град степеница”.
Кратка историја Херцег Новог
Почетком 1382. босански краљ Твртко I Котроманић нашао се у шкрипцу. Није успео да заузме Котор, велику трговачку луку преко залива. Дубровачки трговински ембарго гушио је босанску привреду, а читаво Босанско приморје било је без иоле значајније луке. Рјешење је било смело: на мјесту малог рибарског насеља на улазу у Боку которску подигао је нову тврђаву и прогласио је средиштем трговине сољу. Град који је те године основао постаће најмлађе средњовјековно насеље на источном Јадрану — најмлађи међу свим старим приморским градовима.
Твртко га је првобитно назвао по свијетом Стефану — Свети Стефан — али се то име није примило. Мјештани су га звали једноставно Нови, јер је заиста био нов. Послије Твртковe смрти град је прешао у руке моћних хумских господара, породице Косача. Наслиједио га је на крају херцег Стјепан Вукчић Косача. Стјепан је носио титулу херцега — словенски еквивалент војводе — па је град у 15. вијеку добио ново име спајањем те титуле и постојећег имена. Тако је настао Херцег Нови, херцегов нови град.
Услиједио је вртоглав низ владара. Турци су град освојили и разорили 1482, па поново 1493. и 1508, држали га више од два вијека и подигли џамије, утврђења и сахат-кулу која и данас чува улаз у Старо језгро. Шпанци су 1538. изненадним нападом заузели Херцег Нови и почели да граде тврђаву на брду, али су га изгубили већ послије само девет мјесеци, када га је 1539. вратио адмирал турске ратне флоте Хајрудин Барбароса. Млечани су власт преузели 1687, током Морејског рата, и држали град до пропасти Републике 1797.
Деветнаести вијек био је готово једнако немиран. Аустријанци су владали од 1797. до 1806, Руси до 1807, Французи до 1814, а накратко, од 1813, и Влада Боке которске и Црне Горе. Аустријанци су се потом вратили на дуже, до 1918, и кроз 18. и 19. вијек додали сопствени слој барокне елеганције. У Првом и Другом свјетском рату град је живео под италијанском и њемачком окупацијом.
Управо то испреплетано насљеђе чини Херцег Нови тако привлачним. У кругу од неколико стотина метара прошетаћете од османске сахат-куле поред млетачке морске капије до тврђаве коју су подигли Шпанци, а све то окружено суптропским вртовима које су засадили Аустријанци. Мало који град на Медитерану сабија толико цивилизација на тако мали простор.
Старо језгро и тврђаве
Херцег Нови често зову градом од 100.001 степеника, и тај надимак оправдава чим се удаљите од обалног шеталишта. Старо језгро стрмо се пење уз брдо у лавиринту уских степеништа, засвођених пролаза и малих тргова у хладу олеандра и бугенвилије. Удобне ципеле за ходање овдје су обавезне.
Сахат кула
Природно полазиште сваког обиласка јесте Сахат кула, османска сахат-кула која служи као главна капија историјског језгра и симбол је Херцег Новог. Подигнута је 1667. по налогу султана Мехмеда IV, а та осмоугаона кула од 16 метара требало је да означава часове дневне молитве. Бројчаници красе све четири стране, а кула се налази и на грбу и на застави града. Прођете испод њеног свода и из савременог града закорачите у вјековима наслагану историју.
Форте Маре
Одмах испод Старог језгра, на самој води, налази се Форте Маре — морска тврђава. Види се готово са сваке тачке у граду и уздиже се, како јој и име каже, окомито изнад Градске плаже и луке Шквер. Темељи су јој из 14. вијека, али је садашњи облик добила под турском влашћу, када су додати топови и одбрамбени бедеми. Италијанско име дали су јој Млечани у 18. вијеку. Данас је Форте Маре културна сцена са љетњим биоскопом, кафеом узиданим у зидине тврђаве и неометаним погледом на улаз у залив. У непосредној близини су Кустуричин синеплекс „Аурора”, кућа сликара Воја Станића, базен ватерполо клуба „Јадран” и — наравно — добри ресторани.
Канли кула
Попните се више и стижете до Канли куле, чије турско име злослутно значи „крвава кула”. Подигнута је у 16. вијеку на 85 метара надморске висине и под турском влашћу служила је и као одбрамбено упориште и као тамница. Са њених топовских положаја Турци су контролисали цио град и улаз у залив.
Од 1960. Канли кула је оживела као један од најимпресивнијих амфитеатара на отвореном на Јадрану. Са око 1.000 мјеста и заливом који свјетлуца дубоко испод, током цијелог лета угошћује филмске пројекције, концерте, оперске представе и позориште. Гледати представу овдје док сунце залази над водом искуство је које остаје.
Шпањола
На самом врху Старог језгра, у некадашњем Горњем граду, Шпањола држи највишу тачку, а димензије су јој заиста импресивне. Шпанци су Херцег Нови преотели од Турака 1538. и почели да граде ово утврђење на брду. Град су држали свега девет мјесеци прије него што су га Турци повратили, али су за собом оставили темеље тврђаве која и данас носи њихово име. Османлије су градњу довршиле деценију касније.
Успон до Шпањоле је стрм, али је награда панорама од 360 степени: цио залив, околне планине и отворени Јадран. Подземни пролази некада су повезивали Шпањолу с Канли кулом и Форте Маром у јединствену одбрамбену мрежу. Шетачима који крећу даље у залеђе и узбрдо на располагању је Планинарски дом Субра, полазиште за пјешачење по брдима изнад града.
Тргови, цркве и улице
Занимљиво је да Херцег Нови има два главна трга. Доњи је Трг Николе Ђурковића, некадашњи Трг соли — подсећање на трговину на којој је град никао. Ако се одатле попнете кроз Сахат-кулу, стижете на Белависту, трг „лијепог погледа“, у самом срцу Старог града.
Белавистом доминира православна црква Светог арханђела Михаила, подигнута у византијском стилу са елементима Оријента и јединствена по каменом иконостасу. Трг је прави архитектонски медаљон: све што граду треба сабрано је ту, на малом простору — црква, градски Архив, Библиотека, Радио Херцег Нови, умјетничка галерија, апотека, кафићи и приватне куће.
Низ степенице са Белависте силази се до католичке цркве Светог Јеронима, која чува богату ризницу, и до цркве Светог Леополда Мандића Новљанина. На истој каскади налази се и Музичка школа — а свуда унаоколо палме и зеленило. У улици-степеништу која носи име писца Марка Цара расте својеврсно диносаурусово дрво, Ginkgo biloba. У цркви Светог вазнесења Христовог, у некадашњем предграђу Топлом, Петар Други је учио да чита.
Главна улица, Његошева, води од трга све до Игала и у њој се одвија свакодневни живот града: ексклузивни бутици, Градска кафана, Градски парк, Главна пошта, туристичке агенције и цркве нижу се њеном дужином. Његошеву изнова пресијецају степеништа — улице-степенице по којима је град чувен.
Ботаничка башта на мору
Вјековима се град у свој својој величини и љепоти сагледава са мора. Исто толико дуго морнари су кући доносили семење необичних биљака, егзотичног дрвећа и воћа, па је Херцег Нови временом постао права ботаничка башта. Саграђен на каскадама, Град зелени лежи као амфитеатар, са привилегованим погледом на отворено море и на два наспрамна полуострва, Луштицу и Превлаку.
Између та два полуострва сваког дана се нешто дешава: једриличари крећу на регате, рибари одлазе да им се улов сутрадан нађе на пијаци, а туристички бродови плове ка најпознатијим излетиштима — Жањицама, Мамули, Плавој шпиљи. Лети је акваторија веома жива, а јахте и велики крузери привлаче пажњу свакога ко је мир потражио у башти неког приморског ресторана. Градска лука зове се Шквер, што значи бродоградилиште, јер је ту некада стајало бродоградилиште.
Лијево и десно шеталиште се пружа од Игала до Мељина, у дужини од 5 km. Дуж тог најдужег приморског шеталишта ниче и највећа поставка егзотичног биља на отвореном у земљи: ријетке и необичне врсте са свих континената, разне палме, кактуси, банане, магнолије, украсно шибље, мимозе, дивље поморанџе, камелије, питоспоре, олеандри и еукалиптуси.
Град писаца
Херцег Нови је познат и као град писаца. У идиличној тишини Новог стварали су Алекса Шантић, Симо Матавуљ, Иво Андрић, Михаило Лалић, Стеван Раичковић, Душан Костић и Зуко Џумхур. Андрићева кућа данас је Клуб књижевника, а у њеној непосредној близини налази се Завичајни музеј. Многе савремене писце и данас можете срести у градској књижари Со, на главном тргу.
Манастир Савина
На двадесет минута хода источно од Старог града, међу густим медитеранским вртовима на пошумљеној падини и на једном од најљепших видиковаца у заливу, налази се Савина, један од најзначајнијих српских православних манастира на Јадрану. Иако се траг о овом мјесту сеже до 11. вијека, данашњи облик добио је у 17. и 18. вијеку, када су овдје уточиште нашли монаси који су бежали пред османским освајањем Босне и Херцеговине.
У комплексу су три цркве. Најстарија је Мала црква Успења, из 11. вијека и средњовјековног периода. За цркву Светог Саве Српског, на оближњем брежуљку, вјерује се да ју је у 13. вијеку подигао сам Свети Сава. Средиште комплекса је Велика црква, посвећена као и мала Успењу Пресвете Богородице и подигнута између 1777. и 1799. године, у упечатљивом споју византијског, романичког и барокног стила. Њен иконостас, рад Симеона Лазовића, ремек-дјело је српске барокне умјетности.
У манастирској ризници и библиотеци чувају се крст од кристала који се приписује Светом Сави и потиче из 13. вијека, рукописно јеванђеље из 1375. године, богато украшене позлаћене сребрне иконе и документа стара вјековима. Иза цркава простиру се терасасти вртови са вјековним чемпресима, високим палмама и мирисним медитеранским шибљем — атмосфера дубоког мира и прелеп поглед на залив. До манастира вриједи се попети не само због ризнице него и због изузетне љепоте и духовног и културног значаја.
Посјетиоци треба да буду скромно обучени (покривена рамена и кољена) и да чувају тишину, нарочито током богослужења. Улаз је бесплатан, али су прилози добродошли.
Музеји и галерије
Осим тврђава, Херцег Нови за своју величину има изненађујуће богату културну сцену:
- Градски музеј (Музеј Мирка Комненовића): археолошке, етнографске и поморске збирке у историјској вили са ботаничком баштом.
- Музеј Михаила Булгакова: отворен 2020, први међународни музеј посвећен руском писцу — јединствена атракција која свједочи о дугим везама града са руском заједницом.
- Кућа Иве Андрића: приморски дом нобеловца, данас Клуб књижевника, културна сцена и баштенска бина; у близини је Завичајни музеј.
- Вила Галеб: некадашња љетња резиденција југословенског предсједника Јосипа Броза Тита, на обали у Игалу.
- Умјетничке галерије: галерија „Јосип Бепо Бенковић“ и галерија Sue Ryder представљају регионалну и међународну умјетност.
Плаже
Херцег Нови је на самом улазу у Боку которску, па је вода овдје међу најчистијима у заливу, коју освежавају струје с отвореног Јадрана. Дугих пјешчаних простора као на Будванској ривијери нема, али плаже имају свој карактер — шљунковите увале иза којих су борове шуме, бетонске купалишне платформе и скровита мјеста до којих се стиже само чамцем.
Градска плажа и плаже у Игалу
Главна градска плажа налази се тачно испод Форте Маре и Старог града — бетон и шљунак, сасвим довољно за брзо купање и на два корака од кафића и ресторана. У Игалу је дуга, плитка пјешчана плажа која је омиљена међу породицама — благ пад дна значи да дјеца могу далеко од обале. Плажа код некадашње Титове виле нарочито је позната по љековитом морском блату које се скупља у плићаку.
Плажа Жањице
На полуострву Луштица, преко уског тјеснаца на улазу у залив, Жањице важе за једну од најљепших плажа у цијелој Боки которској. Тих 300 метара бијелог шљунка благо се спушта у изузетно бистру тиркизну воду, са погледом на острво Мамула. Инфраструктура је добра — лежаљке, ресторани, кабине за пресвлачење. Већина посјетилаца стиже такси-бродом са херцегновске обале, а та вожња од двадесет минута сама је по себи пола доживљаја.
Плажа Мириште
Уз Жањице, али тише и осамљеније, Мириште је мирна шљунковита увала са изванредним условима за роњење с маском. Може се допливати до острвцета са капелом посвећеном Госпи од Мириштa, а занимљиве су и оближње рушевине тврђаве Арза. Мали ресторан на плажи служи печене лигње и једноставна домаћа јела.
Плаже на полуострву Луштица
Осим Жањица и Мириштa, обала Луштице крије бројне мање увале до којих се стиже само чамцем или пјешке, приобалним стазама. То су мјеста за путнике који траже самоћу и чисту воду, без икакве инфраструктуре.
Игало и здравствени туризам
Игало је уз Херцег Нови, повезано с њим обалским шеталиштем, и одредиште је здравственог туризма одавно, много прије него што је велнес постао помодна ријеч. Спој благе медитеранске климе, морског блата богатог минералима и природних минералних извора вјековима привлачи посјетиоце.
Институт „Др Симо Милошевић“
Средиште здравственог туризма у Игалу је Институт „Др Симо Милошевић“, основан 1949. године, данас једна од највећих установа физикалне медицине и рехабилитације у југоисточној Европи. Настао као бањско-климатско љечилиште, прерастао је у пун центар медицинске рехабилитације, са сопственим Факултетом за примијењену физиотерапију у саставу Универзитета Црне Горе.
Љековито блато и минерални извори
Љековито блато, у народу познато као игаљско блато, скупља се у плићаку уз обалу. Његова лековитост научно је потврђена тридесетих година 20. вијека, када су је посведочиле француске Vichy Laboratoires, мада су га мјештани генерацијама користили против болова у зглобовима, кожних тегоба и реуматизма. И данас се на игаљској плажи Стара бања виде људи који газе по плићаку и премазују се тамним блатом пуним минерала.
Дуж обале избијају и природни минерални извори, игаљске слатине, чија се вода одавно пије због повољног дејства на варење и метаболизам. Институт нуди хидротерапију, балнеотерапију, електротерапију, таласотерапију, прилагођене програме вежби, масажу, ароматерапију и третмане подмлађивања. Не морате бити пацијент да бисте уживали у благодетима Игала — јавне плаже нуде слободан приступ блату и минералним водама.
Излети бродом
Један од врхунаца сваке посјете Херцег Новом јесте излазак на воду. Положај града на улазу у залив значи да су драматични обалски призори одмах ту, а полудневни излет бродом један је од оних доживљаја по којима се памти одмор.
Класична рута
Бродови полазе са шеталишта Пет Даница или из луке Шквер и иду на југ, дуж обале полуострва Луштица, до острва Мамула, Плаве шпиље и плаже Жањице — три најпознатија излетишта у водама између Луштице и Превлаке.
Острво Мамула
Мамула је мало стјеновито острво којим доминира импозантна кружна тврђава, коју је педесетих година 19. вијека подигао аустријски генерал Лазар Мамула. Тврђава има мрачну ратну прошлост, а посљедњих година претвара се у луксузно љетовалиште. Бродови полако круже око острва да путници стигну да фотографишу драматичне камене зидине које се дижу из мора.
Плава шпиља
Плава шпиља је морска пећина у коју сунчева свјетлост улази кроз подводни отвор и прелама се кроз бистру воду, па унутрашњост обасјава неземаљски плави сјај. Бродови улазе право унутра, а путници могу да пливају у тој светлуцавој води. Утисак је најјачи сунчаним преподневима. То је заиста чаробан доживљај и један од најфотографисанијих призора на црногорском приморју.
Село Розе
Многи излети пролазе поред Роза или свраћају у то мало рибарско село на врху полуострва Луштица. Са својим каменим кућама и неужурбаном атмосфером, Розе дјелује као мјесто које је вријеме заборавило. Поједине туре обилазе и оближњи некадашњи југословенски тунел за подморнице, усјечен у литицу — фасцинантну реликвију Хладног рата.
Рачунајте на 15 до 25 евра по особи за краће излете (два сата) и 30 до 60 евра за дуже, са више успутних станица.
Херцегновска ривијера
Херцег Нови је средиште шире ривијере која се пружа 25 километара дуж сјеверне обале Боке которске. Низ мањих насеља, свако са својим карактером, повезују обалски пут и шеталиште.
Мељине, три километра источно и на источном крају шеталишта дугог 5 km, имају своје плаже, неколико ресторана и Лазарет — некадашњу карантинску станицу, једну од најстаријих таквих установа у Европи. Зеленика, још источније, име је добила по медитеранској зимзеленој биљци, а у њој се налази први хотел икада подигнут у Црној Гори, из 1902. године. Кумбор, чије име потиче од италијанског conborgo (предграђе), има неке од најбоље смјештених ресторана на обали читаве ривијере. Ђеновићи имају историју која се, како се тврди, протеже до грчко-римског доба и нуде миран, аутентичан смјештај. Баошићи имају поносно поморско насљеђе — у јеку боkешке поморске традиције ово мало насеље имало је преко 30 бродова и 50 поморских капетана. Бијела, најисточније насеље, полазна је тачка за Каменари—Лепетане, трајектну везу са другом страном залива.
Портонови и Луштица беј: нова луксузна ривијера
Посљедњих десет година херцегновска ривијера постала је једно од јадранских луксузних одредишта у најбржем успону. У Портоновом, у Кумбору, марина за мегајахте иде уз ресорт One&only Portonovi и велнес центар Espace Chenot, што сваког лета привлачи имућну међународну публику. С друге стране залива, простране Луштица беј обједињује марину, голф терен са 18 рупа, хотел Chedi и стамбена насеља на полуострву. Заједно су подигли реноме Херцег Новог, док Стари град задржава свој опуштени, аутентични карактер — контраст због којег је крај привлачан веома различитим путницима.
Гдје јести
Херцег Нови у гастрономији игра изнад своје категорије. Свјеже јадранске рибе и плодови мора, црногорска планинска кухиња и трајни италијански, турски и аустријски утицаји чине сцену узбудљивом. Плодови мора доминирају јеловницима: свјежа риба, печена хоботница, дагње, црни ризото, свјеже салате зачињене домаћим маслиновим уљем и локални специјалитет бузара.
Градска кафана
Ниједан водич кроз ресторане не би био потпун без Градске кафане — велике градске кафане и ресторана у лијепој згради у ампир стилу, у Његошевој улици. Гостима и боемима служи од 1924. године. На спрату је кафеана са терасом, у приземљу прави ресторан, са црногорским специјалитетима, јелима италијанског надахнућа и одличним плодовима мора. Обје терасе гледају на море, са величанственим погледом на залив.
Ресторани на обали и у Старом граду
Дуж шеталишта Пет Даница и око луке Шквер ниже се ресторан за рестораном, са свјеже уловљеном рибом, печеним лигњама и ризотом од плодова мора, уз поглед на залив. Већина купује директно од локалних рибара. Унутар зидина Старог града неколико ресторана заузима атмосферичне камене куће са терасама увученим у стрме улице и служи традиционална црногорска јела уз лакша медитеранска.
Коноба
За најаутентичнији доживљај потражите конобе — традиционалне гостионице са домаћом кухињом. Очекујте јела попут бузаре (шкољке у вину, бијелом луку и презлама; неке кухиње је спремају у сосу од парадајза, са бијелим луком и бијелим вином), црног ризота, свјеже печене рибе и његушког одреска пуњеног пршутом и сиром. Пун оброк уз домаће вино ријетко прелази 20 до 30 евра по особи.
Вриједи потражити и Конобу Крушо (морски специјалитети с погледом на залив, на шеталишту Пет Даница), Конобa Ферал (медитеранска кухиња и месо са роштиља) и Три Липе (традиционална црногорска кухиња).
Немојте отићи а да нисте пробали свјежу рибу с роштиља с маслиновим уљем и лимуном, његушки пршут, рибљу чорбу и чашу вранца, чувеног црвеног вина Црне Горе.
Винарије и дегустације вина
На брдима изнад залива и на оближњем полуострву Луштица ниче све више малих породичних винарија, а до неколико њих лако се стиже ради дегустације. Посебно се по винарству прочуо крај Савина :
- Винарија Савина: смјештена поред историјског манастира Савина, позната по бијелим винима и розеима.
- Кастел Савина: производи награђивани мерло, шардоне, каберне совињон и розе [25][26].
- Вина Дјелић: цењени бутик произвођач посвећен аутохтоним црногорским сортама.
- Дамаријус и Малвазија Караман: подруми у крају Луштице, гдје се уз друге сорте прави локална бијела малвазија.
Уз вина се обично служе домаћи сир, маслиново уље, пршут и смокве — опуштен начин да се проведе поподне далеко од обале.
Ноћни живот и култура
Херцег Нови није провод какав нуди Будва, и управо у томе лежи велики дио његовог шарма. Умјесто ноћних клубова, добијате биоскоп на отвореном у приморској тврђави, оперу под ведрим небом у средњовјековном амфитеатру и дуге вечери у кафеима на обали, док се свјетла преливају по заливу.
Херцег фест и Филмски фестивал
Од 1996. године ЈУК Херцег фест организује цјелогодишњи културни програм града. Његов бисер је Филмски фестивал Херцег Нови, чије се пројекције одржавају на љетњој сцени тврђаве Канли кула. Фестивал носи статус културне манифестације од посебног значаја за Црну Гору.
Љетњи концерти и представе
Јул и август доносе Међународни фестивал умјетничке музике Дани музике, Guitar Art Summer Fest с вечерњим концертима класичне гитаре у Старом граду и Operosa Montenegro, оперски фестивал који целовите представе изводи у Канли кули. Форте Маре угошћује још концерата и љетњи биоскоп.
Фестивал Мјузик скејл
Име најпознатијег љетњег фестивала у граду родило се из његових степеница. Мјузик скејл, који се сваког јула одржава на кули Канли кула, један је од брендова Херцег Новог.
Празник мимозе
Дођете ли у фебруару, затећи ћете Херцег Нови у знаку Празника мимозе, посвећеног жутом цвијету мимозе још од 1969. године. Оно што је почело као почаст цвијету израсло је у мјесец дана дуг карневал с маскенбалима, поворкама лимених оркестара, мажореткама, Фештом од мимозе, рибе и вина у луци и спаљивањем лутке у природној величини, којим се означава крај зиме.
Кафеи и вечерњи живот
Главни трг, Трг Николе Ђурковића, и околне улице пуни су кафеа који су друштвено срце града. Љетњих вечери столови се шире преко трга и дуж шеталишта. Мјештани дуго сједе уз еспресо, ракију и разговор, а госте дочекују срдачно. Неколико барова на обали ради до касно, уз коктеле и живу музику, али атмосфера остаје питома.
Култура и манифестације
Празник мимозе
Одржава се сваке године од 1969, а Празник мимозе је препознатљива културна манифестација Херцег Новог и један од најважнијих фестивала за промоцију туризма у региону. Слави се током фебруара и марта (траје отприлике мјесец дана) и најављује долазак прољећа цветањем градских вољених стабала мимозе – мирисних биљака жутог цвјета које су из Аустралије донијели бокељски поморци.
Из програма фестивала издвајају се:
- Свечане поворке и маскенбали кроз улице Старог града
- „Фешта од мимозе, рибе и вина” – гастрономска свечаност која годишње привуче око 20.000 посјетилаца
- Међународне изложбе цвијећа
- Спортске манифестације међу којима су пливачка првенства и Куп мимозе у стреличарству и стрељаштву
- Концерти, фолклорни наступи и ликовне изложбе
Цвијет мимозе постао је трајни симбол самог града [19][21][22].
Филмски фестивал Херцег Нови (Montenegro Film Festival)
Најзначајнији филмски фестивал у Црној Гори и један од најважнијих у југоисточној Европи, Филмски фестивал Херцег Нови одржава се више од три деценије. Приказује преко 60 остварења у такмичарским програмима играног, документарног и студентског филма, под слоганом „Све боје филма”. Играни филмови приказују се у атмосферичном амбијенту тврђаве Канли кула, док се документарни представљају у башти Куће нобеловца Иве Андрића [23].
Остале културне манифестације
- Херцегновске априлске позоришне свечаности – одржавају се од 1996. године
- Дани музике – међународни фестивал умјетничке музике (10–20. јула) с концертима класичне музике и дугом традицијом
- Фестивал Мјузик скејл – назван по градским улицама-степеницама, одржава се сваког јула на Канли кули
- Sunny Rocks и Guitar Art Fest – музичке манифестације на Канли кули
- Херцег фест – главна градска установа културе, која током цијеле године организује програме из свих области умјетности [23][24].
Излети из Херцег Новог
Положај на самом улазу у Боку Которску чини Херцег Нови изврсном полазном тачком за упознавање региона.
Котор
До средњовјековног Котора опасаног зидинама, који је на Унесковој листи свјетске баштине, вози се око сат времена.Можете ићи живописним путем уз сјеверну и источну обалу залива или пут скратити трајектом Каменари–Лепетане. Которски Стари град један је од најбоље очуваних средњовјековних градских језгара на Медитерану, а успон до тврђаве Светог Јована нуди један од најфотографисанијих призора у Европи.
Пераст и Госпа од Шкрпјела
Пераст, мали барокни град на источној обали залива, спада међу најсликовитија мјеста у Црној Гори. С његове обале бродићи возе посјетиоце до Госпе од Шкрпјела, вјештачког острва с црквом у којој се чувају изузетне завјетне слике и таписерија коју је, по предању, једна мештанка везла 25 година, користећи сопствену косу.
Рисан
Рисан, најстарије насеље у Боки Которској, некада је био пријестоница илирске краљице Теуте. Његова главна знаменитост су добро очувани римски мозаици из 2. вијека, међу којима и ријетко приказан грчки бог Хипнос.
Дубровник
До границе с Хрватском од Херцег Новог има свега 10 километара, а Дубровник је још четрдесетак километара даље. Рачунајте на око 90 минута вожње, укључујући и прелазак границе. Величанствени Стари град Дубровника окружен зидинама вриједан је цјелодневног излета.
Планина Орјен
Орјен се уздиже до 1.894 метра непосредно изнад Херцег Новог — то је највиши врх приморских Динарида и једно од мјеста с највише падавина у Европи. Обележене стазе воде кроз шуме, планинске ливаде и крашке предјеле, а с врха се пружа поглед далеко преко Јадрана.
Херцег Нови и Котор — поређење
Котор је најпознатији и, како многи кажу, најљепши град Боке Которске. По мишљењу других, то је Херцег Нови. Разлика између ова два средишта је у томе што Котором доминирају камене палате, углавном из барокног доба, а Херцег Новим виле. Ко воли Херцег Нови, воли га због амбијента вртова, изузетне сунчаности током цијеле године и због тога што се са готово сваке терасе виде два плаветнила: море и небо.
Смјештај
Херцег Нови нуди смјештај од хотела на самој обали до приватних апартмана и камених кућа у Старом граду.
Стари град смјешта вас у средиште збивања, на неколико корака од тврђава и ресторана. Неколико бутик хотела и обновљених камених апартмана нуди боравак с посебном атмосфером, али стрме улице могу бити изазов за оне који теже ходају. Игало је идеално за породице и госте који долазе због велнеса: равна обала, песковите плаже и Институт „Др Симо Милошевић” надомак руке. Савина, у близини манастира, нуди мирнији, стамбени амбијент с прелијепим погледом на залив, док Мељине спајају тишину с петнаестак минута шетње до центра.
Путницима с мањим буџетом приватни апартмани нуде одличан однос цијене и вриједности у свим дјеловима града, а многи имају и кухињу, па можете сами кувати од изврсних локалних намирница с оближњих пијаца.
Како доћи
Са аеродрома у Дубровнику (најближи)
Аеродром Дубровник (DBV) у Хрватској удаљен је око 30 километара. Вожња траје око сат времена, укључујући прелазак границе на Дебелом Бријегу, гдје у јеку лета уме да буде гужве. На располагању су такси, трансфери и рент-а-кар.
Са аеродрома у Тивту
Аеродром Тиват (TIV) удаљен је око 23 километра. Најбржи пут иде преко трајекта Каменари–Лепетане, чија вожња на најужем дијелу залива траје 10 минута. Таксијем преко трајекта путује се 30 до 40 минута.
Са аеродрома у Подгорици
Подгорица Аеродром (TGD) удаљен је око 120 километара, што је око два сата вожње. Два града повезују и редовне аутобуске линије.
