Цетиње: стара краљевска престоница Црне Горе

Цетиње – стара краљевска престоница Црне Горе

„Град-музеј у подножју планине Ловћен, где је кроз векове пркоса, вере и књижевног блеска кована душа Црне Горе.”

Преглед

Цетиње је историјска краљевска престоница Црне Горе, збијен град погодан за шетњу, смештен на надморској висини од око 670 метара (2.198 стопа) на цетињској висоравни, окружен планинским врховима у подножју Ловћена (1.749 m). Са око 15.000 становника, носи званичну титулу старе краљевске престонице (Пријестоница) – јединствен уставни статус који не дели ниједан други град у Црној Гори. Док Подгорица служи као административна престоница, Цетиње остаје духовно, културно и церемонијално срце нације.

Често називано „градом музеја” или „градом-музејом”, Цетиње на свом малом простору окупља шест музеја, заједно са некадашњим краљевским дворцима, историјским манастирским комплексима и изузетном збирком зграда амбасада из 19. века које сведоче о његовом некадашњем статусу европске престонице. Његово историјско језгро уписано је на УНЕСКО-ву прелиминарну листу светске баштине, признато као баштинска целина изузетног значаја због складног јединства разнородних архитектонских елемената, појединачно заштићених споменика, паркова и правилне урбане матрице [1][2].

Цетиње је такође познато као „град књига” – овде се књиге штампају, читају и чувају још од 15. века, када је штампарија израдила прву штампану књигу Јужних Словена на ћириличном писму [1].

Историја

Оснивање од стране Ивана Црнојевића (1482)

Цетиње је основано 1482. године када је Иван Црнојевић (Ivan Crnojević), господар Зете, преселио своју престоницу са Обода изнад реке Црнојевића на боље брањиво место на пољу у подножју Ловћена. Премештање је било подстакнуто непрекидним надирањем Османског царства. Иван је изабрао ову локацију – природну тврђаву окружену планинама – јер је пружала далеко бољу заштиту од ранијих престоница Жабљака Црнојевића и Обода [3][4][5].

1484. године Иван је подигао утврђени двор (Двор Црнојевића), а 1485. године саградио манастир, преневши седиште Зетске митрополије са острва Врањина на Цетиње. Овај један чин претворио је Цетиње у и световни и духовни центар Црне Горе – двоструку улогу коју ће имати вековима [4][5].

Прва штампарија (1493)

Иванов син, Ђурђе Црнојевић, основао је на Ободу (а касније на Цетињу) прву штампарију на словенском југу 1493. године. Црквене књиге штампане су на ћириличном писму и илустроване цртежима изузетне лепоте. То је био преломни тренутак у јужнословенској културној историји и представља огроман понос Црне Горе [4][5][6].

Османски период и отпорност

После пада династије Црнојевића, Цетиње је претрпело дуг период османског притиска. Манастир је више пута рушен и обнављан. Тек крајем 17. века, 1697. године, Цетиње је поново почело да напредује под влашћу династије Петровић-Његош, коју је основао Данило Петровић. Владике су управљале Црном Гором као теократијом са Цетиња од 1516. до 1851. године, чинећи манастир седиштем своје власти [4][5][6].

Династија Петровић-Његош

Најпознатији од владика био је Петар II Петровић Његош (владао 1830–1851), који је истовремено био владар, православни владика, песник и филозоф. Саградио је резиденцију Биљарду 1838. године, модернизовао црногорску управу, унапредио образовање и написао Горски вијенац (Gorski vijenac), који се сматра националним епом и Црне Горе и Србије [7][8].

После Његоша, његов синовац Данило I секуларизовао је државу (раздвојивши верску и политичку власт), а наследио га је Никола I Петровић Његош, који је владао као кнез од 1860. године и проглашен је за краља Црне Горе 1910. године [5][9].

Међународно признање и доба амбасада (1878–1918)

Берлински конгрес (1878) признао је независност Црне Горе, отварајући златно доба Цетиња. Велике европске силе успоставиле су дипломатске мисије, а мала престоница преображена је величанственим зградама амбасада у стиловима од барока до сецесије. Године од 1878. до 1914. биле су дани славе Цетиња, када су страни интелектуалци и дипломате хрлили у град [10][11].

Црна Гора је проглашена краљевином 1910. године под краљем Николом I. Двор је проширен и наново уређен за прославу крунисања. У том добу Цетиње је имало амбасаде Русије, Аустроугарске, Француске, Велике Британије, Италије, Турске, Сједињених Држава и других нација [10][11][12].

Први светски рат и губитак независности

Током Првог светског рата Црна Гора се борила уз савезничке силе. Аустроугарска је окупирала Цетиње у јануару 1916. године. Краљ Никола је побегао у изгнанство у Француску. После рата, Подгоричка скупштина 1918. године гласала је за уједињење Црне Горе са Србијом и Краљевином Срба, Хрвата и Словенаца у настајању (касније Југославија), чиме је практично окончана црногорска независност и улога Цетиња као националне престонице [5][9].

Други светски рат

Током Другог светског рата Италија је окупирала Црну Гору у априлу 1941. године. Италијани су покушали да успоставе марионетску „независну” црногорску државу, са Цетињем као њеним административним центром. То је делом било подстакнуто италијанском краљицом Јеленом, која је рођена на Цетињу као ћерка краља Николе I. Међутим, народни устанак избио је 13. јула 1941. године – један од првих антифашистичких устанака у окупираној Европи. Устаници су опколили италијанске снаге на Цетињу. После капитулације Италије у септембру 1943. године, нацистичка Немачка преузела је окупацију до ослобођења 1944. године [13][14].

Послератни период и статус „старе краљевске престонице”

1946. године престоница Социјалистичке Републике Црне Горе премештена је у Титоград (данашњу Подгорицу). Цетиње је задржало улогу културног и интелектуалног центра. Са црногорском независношћу 2006. године, Цетиње је уставно одређено као стара краљевска престоница (Пријестоница), чиме је формално признат његов јединствен историјски статус. Плави дворац је обновљен да служи као званична резиденција председника Црне Горе [5][6][15].

Главне знаменитости

Цетињски манастир

Цетињски манастир (Cetinjski manastir) најзначајније је верско и културно место на Цетињу, и једно од најсветијих места православног хришћанског света. Првобитно основан 1485. године од стране Ивана Црнојевића, манастир је више пута рушен и обнављан услед османских напада. Садашња грађевина потиче претежно из 1785. године, обновљена под митрополитом Петром I Петровићем Његошем (касније канонизованим као Свети Петар Цетињски) [16][17].

Свете мошти: Манастирска ризница чува неке од најзначајнијих хришћанских реликвија на свету:

• Десна рука Светог Јована Крститеља – за коју се верује да је управо она рука која је крстила Исуса Христа у реци Јордану. Ова реликвија има изванредно порекло, прошавши кроз руке византијских царева, османских султана, малтешких витезова јовановаца, руских царева и српских краљева. У Црну Гору су је донели припадници прогнане породице Романов после Руске револуције. Године 2006. накратко је однета у Русију где су је милиони људи поклонили пре него што је враћена на Цетиње [16][17][18].
• Честица Часног крста (Светог крста на коме је Исус разапет).
• Мошти Светог Петра Цетињског (митрополита Петра I Петровића Његоша, канонизованог 1834. године).

Манастир такође чува владичанску круну Светог Петра Цетињског и значајне историјске рукописе. Остаје активан манастир и важно ходочасничко одредиште [16][17].

Дворац краља Николе (Музеј краља Николе)

Саграђен између 1863. и 1867. године, Дворац краља Николе првобитно је подигнут као резиденција за кнегињу Даринку, удовицу кнеза Данила I. После њеног изгнанства, постао је дом кнеза (касније краља) Николе I и његове породице. Дворац је више пута наново уређиван и прошираван, са последњом адаптацијом 1910. године за проглашење краљевине [9][12].

Од 1926. године дворац служи као музеј и сада је одељење Народног музеја Црне Горе. У улазном холу изложене су црногорске крунске драгуљи – најпопуларнија изложба у целом систему Народног музеја. Збирка обухвата грађу од великог значаја за црногорску политичку, војну и културну историју од средњег века до 1918. године [9][12].

Практичне информације: Део обједињене улазнице Народног музеја (око 10 EUR за свих пет одељења).

Његошев музеј – Биљарда

Биљарда (Дворана за билијар) утврђена је резиденција налик замку, саграђена 1838. године за владику Петра II Петровића Његоша. Грађевина је добила свој необичан назив по столу за билијар који је Његош дао довести из Беча – тада првом и једином столу за билијар у Црној Гори [7][19].

Основана као музеј 1951. године, Биљарда чува Његошеве личне предмете укључујући рукописе, књиге, портрете, новчиће, оружје, његов владичански крст и одежде, документа, намештај из тог доба и наравно чувени сто за билијар [7][19].

Рељефна карта: У засебном павиљону са стакленим зидовима уз главни музеј налази се изванредна тродимензионална топографска рељефна карта Црне Горе, која покрива око 180 квадратних метара. Створили су је аустријски картографи у 19. веку, и овај огромни модел један је од најимпресивнијих експоната музеја [7][19].

Практичне информације: Отворено сваког дана 09:00–17:00. Улазница: 3 EUR за одрасле, 1,50 EUR за децу [19].

Плави дворац (Plavi Dvorac)

Плави дворац саграђен је 1894–1895. године у позном ампир стилу као резиденција престолонаследника Данила, наследника црногорског престола. Пројекат је надгледао италијански архитекта Камило Боито [15][20].

Престолонаследник Данило и његова супруга живели су у дворцу до 1916. године. Током међуратног периода Краљевине Југославије, у њему је била смештена Цетињска гимназија (средња школа). У социјалистичкој Југославији преуређен је у галерију и музеј. 2010. године, после темељне обнове финансиране донацијом Владе Норвешке, Плави дворац постао је званична резиденција председника Црне Горе [15][20].

Напомена: Као председничка резиденција, Плави дворац није отворен за јавност, али су његова спољашњост и околни простор важна знаменитост вредна разгледања.

Влашка црква (Vlaska Crkva)

Влашка црква (Vlaska crkva), посвећена Рођењу Пресвете Богородице, најстарија је грађевина на Цетињу, старија од званичног оснивања града. Саграђена око 1450. године – неких 30 година пре него што је Иван Црнојевић основао свој двор – стоји на месту богумилске некрополе која је некада садржала око 150 стећака (монументалних средњовековних надгробних споменика). Сачувана су само два стећка [21][22].

Црква је добила име по Власима (пастирима) који су чували стоку Ивана Црнојевића. Првобитно изграђена од прућа, шибља и блата, обновљена је три пута: прво у сувозиду, затим у камену са кречним малтером, и коначно је добила свој садашњи облик 1864. године [21][22].

Ограда од пушчаних цеви: Најупечатљивија одлика цркве јесте њена порта, изграђена 1897. године од 1.550 заплењених османских пушчаних цеви заробљених током победоносног Црногорско-турског рата 1876–78. године. Ова изузетна ограда моћан је симбол црногорског отпора и постала је једна од најфотографисанијих знаменитости Цетиња [21][22].

Историјске зграде амбасада

Цетињска збирка некадашњих зграда амбасада јединствена је на Балкану и представља изузетан музеј архитектуре дипломатских мисија на отвореном из позног 19. и раног 20. века [10][11]:

• Аустроугарска амбасада (1899) – Пројектовао је архитекта др Јозеф Сладе, ова пространа зграда има приземље и поткровље, са римокатоличком капелом дуж северне стране.
• Руска амбасада (1903) – Пројектовао је италијански архитекта Корадини, са богатом барокном декорацијом у штуку. Сада у њој се налази Факултет ликовних уметности Универзитета Црне Горе.
• Француска амбасада (1910) – Упечатљива сецесијска зграда са фасадном декорацијом од керамичких плочица, саграђена за проглашење краљевине. Налази се у главној улици (Његошева улица) и једна је од најфотографисанијих зграда у граду.
• Италијанска амбасада (1910) – Такође саграђена у години проглашења краљевине.
• Британска амбасада – Сада у њој се налази Музичка академија Универзитета Црне Горе.
• Турска (османска) амбасада – Сада Факултет драмских уметности.
• Амбасада Сједињених Држава – САД нису саградиле наменску грађевину; секретар амбасаде радио је из Гранд хотела, док је амбасадор био смештен у Атини.

Ове зграде, све пројектоване да покажу моћ и углед својих нација, сада служе као образовне установе, галерије и културни објекти [10][11].

Уметнички музеј Црне Горе

Основан 1950. године, Уметнички музеј Црне Горе (Umjetnicki muzej Crne Gore) једна је од најстаријих и најпрестижнијих културних установа у земљи. Смештен у Владином дому, његова збирка обухвата преко 3.500 уметничких дела кроз векове [23][24].

Збирка је организована у подзбирке укључујући: Збирку икона, Збирку црногорске ликовне уметности, Збирку југословенске ликовне уметности, Збирку страних уметника, Збирку репродукција фресака и Збирку карикатура, међу осталима [23][24].

Посебно благо јесте икона Богородице Филермоске (Filermosa), византијска икона коју предање приписује Светом еванђелисти Луки. Ова икона, заједно са руком Светог Јована Крститеља и честицом Часног крста, дошла је у Црну Гору преко руске царске породице [1][16].

Историјски музеј и Етнографски музеј

Историјски музеј чува импресиван низ оружја из тог доба, артефакте са римских и праисторијских археолошких налазишта, и грађу која документује дугу борбу Црне Горе за независност. Етнографски музеј сматра се једном од најбоље уређених етнографских збирки у Црној Гори, са изложеним традиционалним ношњама, алатима, кућним предметима и занатима који осликавају свакодневни живот црногорског народа кроз векове [12][24].

Култура и догађаји

Интелектуално срце Црне Горе

Цетиње је интелектуална и културна престоница Црне Горе још од 15. века. Његова јединствена атмосфера – делом музеј, делом универзитетски град, делом планинско уточиште – издваја га од сваког другог града у земљи. Концентрација националних установа (Народни музеј, Народна библиотека, државни архив и универзитетски факултети) у тако малом граду ствара осећај културне густине ненадмашне другде у Црној Гори.

Његош и књижевно наслеђе

Петар II Петровић Његош (1813–1851) сматра се највећим српским и јужнословенским писцем. Његово ремек-дело, Горски вијенац (Gorski vijenac, 1847), написано на Цетињу и објављено у Бечу, модеран је еп написан у стиху као драмски комад – обједињујући три главна вида књижевног изражавања. Смештено у Црну Гору 18. века, бави се борбама Његошевог претка митрополита Данила I да уједини зараћена црногорска племена против османске владавине [7][8].

Теме дела – борба за слободу, правду и достојанство; сукоб добра и зла; човекова чежња за ослобођењем – дају му универзалан значај далеко изнад његовог регионалног оквира. Његош се слави државним празником, Његошевим даном (13. новембар), а његово наслеђе прожима сваки аспект идентитета Цетиња [7][8].

Цетињски бијенале визуелних уметности

Први пут организован 1991. године, Цетињски бијенале (Cetinjsko bijenale) међународна је уметничка изложба која се одржава сваке две године. Уметници, ствараоци и критичари из целог света окупљају се на Цетињу да изложе дела и учествују у радионицама. Бијенале је представио истакнуте југословенске и европске ствараоце у области ликовних уметности, примењених уметности и перформанса [25].

Лето у Пријестоници

Цетиње је домаћин једног од најпопуларнијих културних догађаја у Црној Гори: „Лето у Пријестоници” (Ljeto u Prijestonici), годишњег уметничког фестивала који траје од јуна до септембра са скоро 100 догађаја. Програм укључује [25][26]:

• Royal Fest – Фестивал хард рок и алтернативне музике
• Cetinje Jazz Fest – Џез наступи
• Espressivo – Концерти класичне музике
• Цуцка јека – Традиционални фестивал у селу Кобиљи До
• Ријечка ноћ – Вечерњи фестивал у Ријеци Црнојевића
• Његушко лето – Летњи догађаји на Ловћену и у Његушима
• Фолклор – Традиционални фолклорни наступи

Додатни програм укључује ауторска читања, промоције издања, ликовне изложбе и пројекције филмова.

Традиционални занати и очувана атмосфера

Цетиње чува изузетно очувану историјску атмосферу коју многи посетиоци описују као осећај враћања у прошлост, у 19. век. Главна улица, Његошева улица, делом је пешачка зона и оивичена добро очуваним кућама пастелних боја у хладу засведених липа – стилом сасвим различитим од венецијанске архитектуре приморја [26][27].

Природа и активности на отвореном

Национални парк Ловћен и Његошев маузолеј

Национални парк Ловћен, смештен у оквиру општине Цетиње на око 30 минута вожње аутомобилом од центра града, једно је од најпосећенијих природних места Црне Горе. Планина Ловћен дубоко је симболична – њен назив „Crna Gora” (Црна Гора) дао је земљи име [28][29].

Његошев маузолеј налази се на врху Језерског врха (1.657 m), другог по висини врха планине. Пројектовао га је светски познати хрватски вајар Иван Мештровић, а саграђен је између 1970. и 1974. године, и то је највиши маузолеј на свету. До њега се стиже пешачењем уз 461 камену степеницу, делом кроз драматично осветљен тунел усечен кроз стену. Унутра, две гранитне каријатиде чувају гробницу у којој статуа од 28 тона Петра II Петровића Његоша почива у крилима орла, исклесана из једног блока црног гранита, испод златног мозаичког балдахина [28][29].

Ведрог дана, панорамски погледи са платоа маузолеја обухватају половину Црне Горе, делове Албаније и Хрватске, а изузетно ведрих дана чак и италијанску обалу преко Јадрана [28][29].

У близини, село Његуши – родно место Његоша – чувено је по локално произведеном пршуту (димљени сушени пршут) и сиру, које посетиоци могу пробати на породичним имањима дуж пута.

Которски серпентински пут (25 оштрих кривина)

Живописни пут који повезује Цетиње са Котором на обали један је од најспектакуларнијих путева у Европи. Завршен 1884. године као заједнички инжењерски подухват новонезависне црногорске државе и Аустроугарске, вијуга око 36 km низ планински обронак са 25 оштрих кривина (серпентина) [30].

Пре него што је овај пут изграђен, једини пут између Котора и краљевске престонице била је шумска магарећа стаза. Серпентинске деонице су уске (на местима око 5 метара широке), са драматичним обронцима који пружају задивљујуће погледе на Боку Которску далеко доле. Ова вожња је доживљај који се не сме пропустити, мада захтева искусног и самопоузданог возача [30].

Липска пећина (Lipska Pecina)

Смештена само 5 km од Цетиња, Липска пећина један је од највећих пећинских система у Црној Гори, са око 2,5 km ходника и дворана. Доживљај за посетиоце укључује дражесну вожњу мини-возом од паркинга до улаза у пећину, праћену пешачким обиласком уз водича у дужини од око 400 метара кроз главни тунел и спектакуларну Његушку дворану са њеним импресивним сталактитским формацијама [31][32].

Практичне информације: - Трајање обиласка: око 60 минута (укључујући вожњу возом) - Температура у пећини: стална 8–12 степени C током целе године (понесите лаку јакну) - Није потребна претходна резервација; стигните 30 минута пре жељеног термина обиласка - Сезонско затварање: Пећина је обично затворена од новембра до марта, а поново се отвара 1. априла [31][32]

Скадарско језеро и Ријека Црнојевића

Пут од Цетиња према Подгорици пролази у близини Скадарског језера, највећег језера на Балкану. Чувени видиковац Павлова страна пружа једну од најфотографисанијих панорама у целој Црној Гори – задивљујући призор Ријеке Црнојевића (реке Црнојевића) док вијуга у потковичастим меандрима у језеро, опасујући зелено брдо пирамидалног облика [33].

Дражесно село Ријека Црнојевића на ивици језера има елегантан лучни кречњачки мост саграђен 1853. године од стране кнеза Данила. Село је историјски било важна трговачка станица и место где су црногорски владари имали летње резиденције пре оснивања Цетиња [33].

Планинарење и бициклизам

Општина Цетиње нуди одличну рекреацију на отвореном [34]:

• Планинарење у Националном парку Ловћен: Добро обележене стазе укључујући кружне шетње умереног напора дуж Шкрда језера, успоне до Језерског врха и продужене гребенске шетње са панорамским погледима. Многе стазе су у хладу, што их чини пријатним чак и по летњој врућини.
• Брдски бициклизам: Руте од Цетиња укључују захтевне теренске успоне нагиба 7–10% до највиших врхова Ловћена, са узбудљивим спустовима низбрдо.
• Епски спуст до Котора: Изванредна бициклистичка рута спушта се од Његошевог маузолеја (1.657 m) све до Котора на нивоу мора – укупан спуст од преко 1.650 метара.

Практичне информације

Како доћи

• Из Подгорице: Око 30 минута вожње аутомобилом (36 km путем М2.3). Редовна аутобуска линија саобраћа током целог дана.
• Са обале (Будва): Око 30 минута вожње аутомобилом (33 km).
• Из Котора: Око 60 минута живописним серпентинским путем, или 90 минута главним путем кроз Будву.
• Аутобуси: Директне линије из Подгорице, Котора, Будве, Херцег Новог и Улциња. Цетиње чини лак једнодневни излет из било ког приморског града или из престонице.
• Нема аеродрома ни железничке станице – најближи аеродром је Подгорица (TGD), око 55 km.

Кретање по граду

Историјски центар Цетиња збијен је и потпуно погодан за шетњу. Сви главни музеји, манастир, зграде амбасада и ресторани налазе се на 15 минута хода један од другог. Унутар самог града није потребан јавни превоз. Аутомобил је користан само за излете у Национални парк Ловћен, Липску пећину или подручје Скадарског језера.

Клима и када посетити

Цетиње има океанску климу (Köppen: Cfb) на 670 m надморске висине. То је приметно један од најкишовитијих градова у Европи, са око 3.300 mm падавина годишње [35].

• Лето (јун–септембар): Топло и углавном сунчано, са просечним јулским температурама око 20 степени C. Поподневне олује су могуће. Ово је најбоље време за планинарење, бициклизам и сезону културних фестивала.
• Зима (децембар–фебруар): Хладно, са просечним јануарским температурама око 1,5 степени C. Обилне снежне падавине су честе на овој надморској висини. Цене економског смештаја су најниже. Температурни екстреми могу досегнути -15 степени C.
• Најбоље време за посету: од маја до септембра за најбољу комбинацију времена, отворених знаменитости (нарочито Липске пећине од априла) и културних догађаја. Јул–август су најпосећенији месеци.

Смештај

Цетиње има ограничен али растући смештајни сектор. Опције укључују неколико малих хотела и бројне апартмане/приватне собе доступне преко платформи за резервације. Одсуство масовног туризма део је чари Цетиња – град одржава аутентичну, опуштену атмосферу [26][27].

Улазнице за музеје

Народни музеј Црне Горе нуди обједињену улазницу (око 10 EUR) која омогућава приступ свим петима одељењима: 1. Музеј краља Николе (Краљевски двор) 2. Његошев музеј – Биљарда 3. Уметнички музеј Црне Горе 4. Историјски музеј 5. Етнографски музеј

Доступне су и улазнице за појединачна одељења. Цетињски манастир се посећује бесплатно (прилози су добродошли) [9][12][19].

Гастрономија

Цетиње нуди избор традиционалних црногорских ресторана (конобе) који служе локалне специјалитете укључујући његушки пршут (димљени пршут), његушки сир (локални сир), јела од јагњетине и слатководну рибу. Ресторанска понуда скромнија је него на обали, са нагласком на аутентичну, домаћу кухињу.

Предлог плана за једнодневни излет

Цео дан на Цетињу могао би да укључи: 1. Јутро: Цетињски манастир и свете мошти (1 сат) 2. Преподне: Његошев музеј Биљарда и Рељефна карта (1 сат) 3. Касно преподне: Дворац краља Николе и крунски драгуљи (1 сат) 4. Ручак у традиционалном ресторану у Његошевој улици 5. Рано поподне: Шетња кругом зграда амбасада и Влашка црква (1 сат) 6. Поподне: Вожња до Ловћена / Његошевог маузолеја (2–3 сата у оба смера), ИЛИ Липска пећина (1,5 сат) 7. Опционо за залазак сунца: видиковац Павлова страна над Скадарским језером на путу назад према Подгорици

Утисци и оцене посетилаца

Цетиње заузима посебно место у доживљају посетилаца. Путници га доследно описују као „једно од најпотцењенијих одредишта у Црној Гори” – место са опипљивим осећајем историје и освежавајуће неужурбаном атмосфером [26][27][36].

Чести утисци посетилаца укључују:

• „Враћање у прошлост” – Добро очуван улични пејзаж из 19. века, одсуство модерног комерцијалног развоја и тих ритам живота стварају осећај уласка у неки други век.
• „Град-музеј са правом дубином” – Иако неки посетиоци примећују да би одређени музејски експонати имали користи од модернизованих поставки, сама концентрација национално значајних збирки на тако малом простору доследно се хвали.
• „Другачији дух” – Многи посетиоци описују Цетиње као град са другачијом енергијом од ужурбане обале – промишљенијом, интелектуалнијом, више повезаном са идентитетом Црне Горе.
• „Искрено и аутентично” – За разлику од туристичкијих приморских градова, Цетиње се описује као град који чува истински црногорски карактер. Неки посетиоци примећују да делови града показују своје године, са понеком зградом у лошем стању, али се то често види као допринос аутентичној атмосфери пре него као недостатак.
• Манастир и мошти доследно се оцењују као врхунац, при чему посетиоци изражавају страхопоштовање при погледу на мошти тако великог историјског и верског значаја у малом, приступачном окружењу.
• Ловћен и маузолеј оцењују се као доживљаји светске класе, при чему је успон од 461 степеника награђен оним што многи описују као најбољи панорамски поглед у целој Црној Гори.

Цетиње се посебно препоручује путницима заинтересованим за историју, културу, архитектуру и верско наслеђе – и као освежавајућа противтежа туризму усмереном на плаже јадранске обале [26][27][36].

Закључак

Цетиње није само некадашња престоница – оно је духовно и културно сидро црногорског идентитета. Од светих моштију манастира до књижевног генија Његоша, од ограде од пушчаних цеви Влашке цркве до дипломатске величанствености амбасадске четврти, од алпских висина Ловћена до подземних чуда Липске пећине, Цетиње нуди дубину и богатство доживљаја које превазилазе његову скромну величину. То је суштинска копнена допуна прослављеној обали Црне Горе, и ниједно разумевање ове земље није потпуно без посете њеној старој краљевској престоници.

Референце

[1] UNESCO World Heritage Centre – “Cetinje Historic Core” (Tentative List) https://whc.unesco.org/en/tentativelists/5561/

[2] Britannica – “Cetinje | History, Geography, & Points of Interest” https://www.britannica.com/place/Cetinje

[3] Wikipedia – “Cetinje” https://en.wikipedia.org/wiki/Cetinje

[4] Visit Montenegro – “The History of Cetinje” https://www.visit-montenegro.com/destinations/cetinje/info/history/

[5] Around Montenegro – “Cetinje – Historic Royal and Cultural Capital” https://aroundmontenegro.com/cetinje/

[6] 360 Monte – “Welcome to Cetinje: An Old Royal Capital of Montenegro” https://360monte.me/cetinje/

[7] Wikipedia – “Petar II Petrovic-Njegos” https://en.wikipedia.org/wiki/Petar_II_Petrovi%C4%87-Njego%C5%A1

[8] Wikipedia – “The Mountain Wreath” https://en.wikipedia.org/wiki/The_Mountain_Wreath

[9] National Museum of Montenegro – “Museum of King Nikola” https://en.narodnimuzej.me/posjeta-muzej-kralja-nikole/

[10] Discover Montenegro – “Cetinje Embassies” https://www.discover-montenegro.com/cetinje-embassies/

[11] KASADOO – “The 12 Embassy Buildings” https://kasadoo.com/montenegro/cetinje/sights/12-embassies

[12] Wikipedia – “Cetinje Royal Palace” https://en.wikipedia.org/wiki/Cetinje_Royal_Palace

[13] Wikipedia – “Italian Governorate of Montenegro” https://en.wikipedia.org/wiki/Italian_governorate_of_Montenegro

[14] Wikipedia – “Uprising in Montenegro (1941)” https://en.wikipedia.org/wiki/Uprising_in_Montenegro_(1941)

[15] Wikipedia – “Blue Palace (Cetinje)” https://en.wikipedia.org/wiki/Blue_Palace

[16] Wikipedia – “Cetinje Monastery” https://en.wikipedia.org/wiki/Cetinje_Monastery

[17] Lonely Planet – “Cetinje Monastery” https://www.lonelyplanet.com/montenegro/cetinje/attractions/cetinje-monastery/a/poi-sig/1265828/1004865

[18] Montenegro.org – “A Look Inside Cetinje Monastery” https://montenegro.org/a-look-inside-cetinje-monastery/

[19] National Museum of Montenegro – “Njegos Museum of Billiards” https://en.narodnimuzej.me/posjeta-njegosev-muzej-biljarda/

[20] Montenegro For Travellers – “Plavi Dvorac, the Blue Palace in Cetinje” http://www.montenegrofortravellers.com/en/place/plavi-dvorac-blue-palace-cetinje

[21] Wikipedia – “Vlach Church” https://en.wikipedia.org/wiki/Vlach_Church

[22] Montenegro For Travellers – “Vlaska Crkva, Church of Vlaska” http://www.montenegrofortravellers.com/en/place/vlaska-crkva-church-vlaska

[23] Museu.MS – “Museum of Fine Arts of Montenegro” https://museu.ms/museum/details/165

[24] Montenegro.org – “National Museum of Montenegro” https://montenegro.org/national-museum-of-montenegro/

[25] Tourism Montenegro – “The Cetinje Biennale of Visual Arts” https://www.tourism-montenegro.com/entry/The-Cetinje-Biennale-of-Visual-Arts-450.php

[26] Montenegro Pulse – “14 Best Things To Do In Cetinje, Montenegro (Local’s Guide)” https://www.montenegropulse.com/cetinje.html

[27] Life on the Roam – “15 Best Things to Do in Cetinje” https://lifeontheroam.com/things-to-do-cetinje-montenegro/

[28] Wikipedia – “Mausoleum of Njegos” https://en.wikipedia.org/wiki/Mausoleum_of_Njego%C5%A1

[29] Visit Montenegro – “Njegos Mausoleum” https://www.visit-montenegro.com/destinations/cetinje/attractions/njegos-mausoleum/

[30] Adriatic Ways – “Kotor Serpentine Road: Driving the 25 Hairpins” https://adriaticways.com/kotor-serpentine-road/

[31] Lipa Cave Official Website https://lipa-cave.me/

[32] Wikipedia – “Lipa Cave” https://en.wikipedia.org/wiki/Lipa_Cave

[33] Earth Trekkers – “Photographing the Famous View of Lake Skadar: Pavlova Strana” https://www.earthtrekkers.com/photographing-lake-skadar-pavlova-strana/

[34] Wikiloc – “Best Hiking Trails in Cetinje” https://www.wikiloc.com/trails/hiking/montenegro/cetinje

[35] Climates to Travel – “Cetinje Climate: Weather by Month, Temperature, Rain” https://www.climatestotravel.com/climate/montenegro/cetinje

[36] TripAdvisor – “Things to Do in Cetinje” https://www.tripadvisor.com/Attractions-g304076-Activities-Cetinje.html