Бар, Црна Гора: свеобухватан водич кроз град

Бар, Црна Гора – свеобухватан водич кроз град

Преглед

Бар је значајан лучки град на јужном јадранском приморју Црне Горе, са приближно 40.000 становника на подручју општине. То је једно од најстаријих непрекидно насељених места на црногорском приморју, чији археолошки трагови сежу све до бронзаног доба. Познат у античко доба као Антибаријум (или Антивари на италијанском), град лежи у подножју планине Румије (1.594 m) и на јединствен начин се простире на две обале – Јадранског мора и Скадарског језера, највећег језера на Балкану. Бар је главна морска лука Црне Горе, крајња станица пруге Београд–Бар и полазиште трајектних линија за Италију, што га чини незаобилазним саобраћајним чвориштем и капијом ка јужном приморју земље.

Иако туристички мање развијен од Котора или Будве, Бар посетиоце награђује богатством историје које обухвата римски, византијски, средњовековни српски, млетачки и османски период; једним од највећих археолошких налазишта на отвореном у Европи у Старом Бару; најстаријим маслиновим стаблом на континенту; и аутентичном медитеранском културом коју масовни туризам углавном није дотакао.

1. Историја

Антички и римски почеци

Подручје око Бара насељено је још од неолита. Прво насеље на територији данашњег Старог Бара основано је почетком бронзаног доба. Аутохтона илирска племена били су најранији познати становници, а њихово присуство обликовало је рани културни идентитет краја. Након ширења Рима ка источном Јадрану, Римљани су основали насеље које су назвали Антибаријум – дословно „наспрам Барија“, што одражава његов географски положај преко Јадрана од италијанског града Барија [1][2].

Недавна археолошка ископавања на налазишту Старог Бара открила су слојеве насељености који сежу чак до 800. године пре нове ере, чиме се знатно помера временска линија познатог насељавања на овом подручју [3].

Византијски и рани средњовековни период

Након пада Западног римског царства, Антибаријум је дошао под византијску власт као део Драчке теме. Град се у 6. веку помиње као обновљени римски замак „Антипаргал“, а назив „Антибаријум“ први пут је званично забележен у 10. веку [1].

Барска надбискупија и средњовековна српска власт

Један од најзначајнијих историјских доприноса Бара јесте његова улога црквеног средишта. Барска бискупија основана је у 9. веку, а уздигнута у пуну надбискупију 1089. године, када ју је потврдио папа Климент III. Барски надбискупи носили су престижну титулу „примаса Србије“ (Primas Serbiae), што наглашава верски значај града за читав регион [4][5].

Стефан Војислав укључио је Бар у своју државу око 1040. године, а династија Војислављевић држала га је до 1090. године. Град је потом постао део средњовековне српске државе под династијом Немањић. Надбискупија је накратко укинута после 1140. године, али ју је династија Немањић обновила 1199. године, чиме је поново потврђен значај Бара као духовне и управне престонице [4][5].

У том периоду Бар је изнедрио један од најстаријих словенских књижевних споменика – „Барски родослов“ (Летопис попа Дукљанина), средњовековну хронику огромне историјске вредности која бележи владаре словенских кнежевина у региону [6].

Млетачки период

Као и већи део јадранске обале, Бар је пролазио кроз периоде млетачке власти. Млетачка република ценила је град због његовог стратешког поморског положаја и утврђивала његову одбрану. Тврђаву Хај-Нехај близу Сутомора Млечани су саградили у 15. веку управо ради одбране своје јужне границе од Османлија које су надирале [7][8].

Османски период (1571–1878)

Османлије су освојиле Бар 1571. године, чиме је започело више од три века османске владавине која је дубоко обликовала културни и архитектонски карактер града. Под османском управом многе цркве претворене су у џамије, укључујући катедралу Светог Ђорђа, која је претворена у складиште барута. Османски период донео је нове архитектонске елементе – хамаме, базаре и џамије – који су се стопили са постојећим романичким и византијским грађевинама, стварајући особено вишекултурно слојевитост која је данас видљива у рушевинама Старог Бара [1][9].

Османско освајање имало је погубан утицај на римокатоличку барску надбискупију. Исељавање аутохтоног католичког становништва и досељавање нових етничких и верских група довели су до постепеног урушавања структуре католичких парохија; читаве парохије прешле су у православље услед мањка католичких свештеника [5].

Ослобођење 1878. године

Након Руско-турског рата (1877–78), Берлинским уговором из 1878. године Антивари је уступљен Књажевини Црној Гори, чиме је окончано више од 300 година османске владавине. То је означило преломни тренутак како у историји Бара тако и Црне Горе, јер је Бар постао кључни део новопризнате независне црногорске државе. Књаз Никола I Црногорски започео је модернизацију града, а изградња модерне луке отпочела је 1905. године [1][10].

Земљотрес из 1979. године

15. априла 1979. године разоран земљотрес магнитуде 6,9 погодио је подручје са епицентром у Јадранском мору између Бара и Улциња. Земљотрес је достигао X (екстремни) степен по Меркалијевој скали интензитета и изазвао катастрофалну штету дуж читавог црногорског приморја. У Бару је разарање било толико тешко да је велики део града морао бити изнова изграђен [11][12].

Древно насеље Стари Бар, већ у опадању, потпуно је напуштено после земљотреса. Аквадукт који је снабдевао стари град водом био је уништен, а преостали становници преселили су се у ново приморско насеље. Укупно је у Црној Гори погинула 101 особа, а у Албанији 35, док је више од 100.000 људи остало без крова над главом. Према извештају Унеска из 1984. године, на захваћеном подручју оштећено је 1.487 културно значајних објеката [11][12].

Парадоксално, разарање изазвано земљотресом довело је до изградње модерног града Бара какав данас видимо, укључујући лучке капацитете који су се показали виталним за привреду Црне Горе.

2. Главне знаменитости

Стари Бар (рушевине старог града)

Стари Бар је бисер у круни културног наслеђа Бара и једно од највећих средњовековних археолошких налазишта на Балкану. Ово утврђено насеље на узвишењу простире се на приближно 4 хектара и налази се 4 километра од мора, у подножју планине Румије. Рушевине садрже остатке приближно 600 јавних и сакралних грађевина, сведочећи о сваком значајном периоду медитеранске цивилизације [3][13][14].

Тврђава је грађена и проширивана између 10. и 18. века. Кључне грађевине обухватају:

• Главну капију (14–16. век) – импозантан улаз у утврђени град
• Цркву Светог Николе (13. век) – једну од најбоље очуваних верских грађевина
• Цитаделу Татаровица (10–19. век) – унутрашњу тврђаву са војном капелом
• Сахат-кулу (1753) – са сатовима на све четири стране, најпрепознатљивији обележје
• Катедралу Светог Ђорђа (11–15. век) – првобитно романичку, претворену у џамију под османском влашћу, и коначно уништену експлозијом барута 1881. године [3][13][14][15]
• Аквадукт на Татаровици – уништен у земљотресу 1979. године
• Византијске градске зидине из 11. и 12. века – и даље обавијене густом медитеранском лозом

Стари Бар се налази на прелиминарној листи Унескове светске баштине, а текући рестаураторски радови постепено претварају налазиште у музеј на отвореном [16]. Улазница је приступачна (обично 2–3 евра), а посетиоци могу провести неколико сати истражујући атмосферичне рушевине.

Практичан савет: шетња од паркинга до улаза у тврђаву пролази кроз шармантну уличицу пуну ресторана и продавница у којима се продаје локално маслиново уље, мед и рукотворине.

Дворац краља Николе (Вила Тополица)

Елегантан Дворац краља Николе подигнут је 1885. године на барском приморју, на рушевинама виле последњег турског господара Бара, Селим-бега Мустафагића. Краљ Никола I Петровић Његош – први и последњи краљ Црне Горе – поклонио је дворац својој кћери, кнегињи Зорки, и зету, кнезу Петру Карађорђевићу (који је касније постао краљ Петар I Србије). Петар је имање назвао „Вила Тополица“ по варошици Тополи у Србији [17][18].

Комплекс обухвата велику и малу палату, капелу, стражарнице и зимску башту. Пространа балска дворана додата је 1910. године. Од 1959. године комплекс служи као општински музеј Бара, у коме се чувају сталне поставке археолошких, историјских, етнолошких и уметничких збирки, заједно са краљевским намештајем и народним ношњама [17][18].

Дворац је окружен привлачним медитеранским вртовима са бујним палмама и гледа право на плажу Тополица, што га чини природним полазиштем за истраживање приморја.

Старо маслиново стабло у Мировици (Стара маслина)

Једна од најизузетнијих знаменитости Бара јесте Стара маслина, која се налази у селу Мировица близу Старог Бара. Стручњаци са Шумарског факултета у Истанбулу проценили су старост стабла на приближно 2.247 година, што га чини најстаријим маслиновим стаблом у Европи и једним од најстаријих на свету [19][20][21].

Стабло има обим од 10 метара и још увек рађа плодове. Иако је током свог дугог века двапут преживело пожар, и даље даје маслине које се беру и користе за прављење лековитог маслиновог уља. Стабло је законом заштићен природни споменик од 1963. године и кандидат је за статус Унескове светске баштине [19][20].

Према локалној легенди, завађене породице долазиле су до стабла да се међусобно помире, по чему је село Мировица и добило име – корен речи „мир“ означава мир у јужнословенским језицима [20].

Налазиште је ограђено и одржавано, са приступачном улазницом (око 1 евро). Мала сувенирница нуди производе од маслиновог уља и успомене.

Тврђава Хај-Нехај

Смештена на надморској висини од 231 метар изнад вароши Сутоморе (у барској општини), Хај-Нехај је млетачко утврђење из 15. века подигнуто ради одбране од османског ширења. Назив тврђаве потиче од арапске изреке која значи „не бој се“ [7][8].

Унутар зидина налази се црква Светог Димитрија, која потиче из 8. века и на јединствен начин има два олтара – један православни и један католички – снажан симбол верског суживота који је одликовао овај крај [7].

Тврђава је претрпела значајну штету у земљотресу 1979. године, али је успон (приближно 30 минута кроз борову шуму стрмом каменитом стазом) награђен дахозастајујућим панорамским погледима који обухватају Сутоморски и Барски залив [7][8].

Марина Бар

Марина Бар једна је од највећих и најбоље опремљених марина у Црној Гори, смештена на улазу у Јадранско море, 104 наутичке миље од Отрантских врата. Марина нуди приближно 700 опремљених везова са потпуним бродоградилишним капацитетима, укључујући травел-лифт носивости 75 тона, електро и механичарске радионице и пумпну станицу за гориво [22].

Са приближно 270 сунчаних дана годишње, Марина Бар једна је од најсунчанијих наутичких лука на Медитерану. Марина служи као омиљена база за једрење, наутику и истраживање јужног јадранског приморја Црне Горе [22].

Плажа Тополица

Градска плажа Тополица централна је барска плажа, која се протеже приближно 500 метара од барске марине до реке Жељезнице. Смештена право испред Дворца краља Николе, ова широка шљунковита плажа (са нешто песка и крупнијег камења) једна је од најприступачнијих и најбоље опремљених плажа у Бару [23].

Шеталиште окружено палмама иза плаже опточено је баровима, ресторанима и кафићима, а сама плажа нуди потпуне услуге, укључујући изнајмљивање лежаљки и сунцобрана, дечја игралишта и плажне клубове. Сматра се идеалном породичном плажом [23].

Друге значајне плаже у барској општини су плажа Шушањ, Чањ и мале увале према Сутомору.

3. Култура и догађаји

Маслинарска традиција

Гајење маслина темељ је идентитета и привреде Бара. Римљани су засадили прве маслињаке на црногорским приморским падинама пре више од 2.000 година, а до 6. века производња маслиновог уља била је устаљени део локалне културе. Данас више од 1.700 узгајивача наставља ову традицију, негујући приближно 10.000 древних стабала маслине жутице – аутохтоне врсте која даје уље познато по златној боји и изузетној равнотежи воћности и пикантности [24][25].

Организација Уједињених нација за индустријски развој (UNIDO) препознала је значај древних црногорских маслињака, а локални произвођачи из Бара и Улциња заједнички су развили бренд маслиновог уља 42N 19E, истичући јединствен теруар овог краја [24].

Маслинијада (фестивал маслина)

Маслинијада (што у слободном преводу значи „Дан маслине“) препознатљив је културни догађај Бара, који се одржава сваке године у новембру у атмосферичном амбијенту Старог Бара. Покренута 2002. године, манифестација слави бербу маслина уз:

• дегустације и продају маслина, маслиновог уља и специјалних производа
• изложбе пчелара, винара и узгајивача лековитог биља
• музику, народне игре и традиционалну црногорску кухињу
• ватромет који обасјава залив
• изложбе традиционалних народних ношњи које су се историјски носиле у барском крају [26][27]

Маслинијада игра важну улогу у очувању и промоцији црногорске маслинарске традиције, подршци локалној привреди и доприносу развоју агротуризма.

Барски летопис

Барски летопис угледан је мултимедијални културни фестивал који се сваке године одржава у јулу и августу од 1988. године. У организацији барског Центра за културу, представља свеобухватан програм који укључује:

• позоришне представе домаћих и страних трупа
• уметничке изложбе и инсталације
• књижевне вечери и песничка читања
• концерте традиционалне и класичне музике
• Медитерански сајам књига (додат 2003. године), који је књижевно средиште фестивала [6][28]

Медитерански сајам књига нарочито је прикладан, будући да је Бар родно место средњовековног „Барског родослова“, једног од најстаријих словенских књижевних споменика.

Вишекултурно наслеђе

Културно ткиво Бара одражава његову изузетну историју под византијском, српском, млетачком и османском влашћу. Та слојевитост најуочљивија је у архитектури Старог Бара, где романичке цркве стоје поред османских џамија, византијске зидине належу на млетачка утврђења, а црква Светог Димитрија унутар тврђаве Хај-Нехај садржи и православни и католички олтар. Ово вишекултурно наслеђе даје Бару особен карактер међу црногорским приморским градовима [7][9].

4. Природа и активности

Планина Румија

Румија (1.594 m) импозантна је планина која се уздиже право иза Бара, образујући драматичну природну позадину између јадранске обале и Скадарског језера. Разлика у надморској висини у односу на ниво мора прелази 1.500 метара – један од најдраматичнијих вертикалних пада у Црној Гори [29].

Уобичајена пешачка рута почиње од Бара, пролазећи кроз рустична села Велембуси и Балтина дуж стазе од 9,4 km. Тура је оцењена као умерено захтевна, са приближно 1.200 метара успона на 15 километара. Изнад границе шуме, планинаре награђује спектакуларна панорама од 360 степени која обухвата Јадранско море, град Бар, Скадарско језеро и планинске врхове који се протежу у Албанију [29].

Румија има дубоки верски значај: сваке године на Тројице (педесет дана после Васкрса) традиционална литија носи Владимиров крст на врх, уједињујући учеснике све три вере (православне, католичке и муслиманске) у изузетном изразу међуверске слоге [29].

Скадарско језеро – јужни приступ

Бар је једини град на црногарском Јадрану који омогућава приступ и мору и Националном парку Скадарско језеро. Главна капија ка језеру, Вирпазар, удаљена је приближно 25 km од Бара (око 30 минута аутомобилом). Алтернативно, воз од Бара до Вирпазара траје свега 30 минута и кошта приближно 2 евра [30].

Скадарско језеро највеће је језеро на Балкану и једно од најзначајнијих мочварних станишта у Европи, дом приближно 270 врста птица, укључујући далматинске пеликане, патуљасте корморане и разне чапље. Бродске туре из Вирпазара истражују језерске манастире, рибарска села и поља локвања [30].

Плаже

Барска општина нуди разноврсне плаже дуж свог дела јадранске обале:

• Плажа Тополица – централна градска плажа, шљунковита, потпуне услуге
• Плажа Шушањ – омиљена међу мештанима, барови и ресторани
• Плажа Чањ – живописна плажа у ували на северу
• Мале увале према Сутомору – за осамљеније купање

Вода је довољно топла за купање од јуна до септембра [23][31].

Пруга Београд–Бар

Пруга Београд–Бар једно је од најспектакуларнијих и најприступачнијих железничких путовања у Европи, повезујући српску престоницу са црногорским приморјем дуж 476 километара колосека. Завршена 1976. године након две деценије изградње, пруга је чудо инжењерства са 254 тунела и 435 мостова [32][33][34].

Најславнија грађевина јесте вијадукт Мала Ријека, који је, са 198 метара изнад корита реке, у време изградње био највиши железнички мост на свету. Мост је дугачак 498 метара [32][33].

Путовање траје приближно 11 сати и кошта око 25 евра. Најживописније деонице су у Црној Гори: прелазак преко Скадарског језера између Вирпазара и Подгорице, те драматичан планински успон између Подгорице и Колашина кроз дубоке кланце и алпске ливаде [32][33][34].

Савет: за најлепше призоре, седите на десној страни воза када путујете ка југу (на левој страни када путујете ка северу) [33].

Трајект за Бари, Италија

Бар је повезан са италијанском луком Бари редовном трајектном линијом коју одржава Montenegro Lines. Прелазак траје приближно 8 сати (обично се полази у касним вечерњим сатима, а стиже у рано јутро) и одвија се током читаве године, са повећаном учесталошћу лети (двапут седмично од маја до новембра, једном седмично зими) [35][36].

Трајектни терминал налази се приближно 2 km југоисточно од центра Бара (око 30 минута пешице), а линија превози и путнике и возила. Ова веза чини Бар практичном капијом између Балкана и јужне Италије [35][36].

Планинарење око Старог Бара

Подручје око Старог Бара и обронци Румије нуде изврсне могућности за планинарење кроз медитеранску макију, маслињаке и борове шуме. Стазе повезују Стари Бар са Старом маслином, оближњим селима и обронцима Румије, пружајући низ опција – од лаганих шетњи до захтевних планинских рута [29][31].

5. Практичне информације

Како доћи

• Трајектом: редовна линија из Барија, Италија (приближно 8 сати) [35][36]
• Возом: крајња станица пруге Београд–Бар; такође локални возови за Подгорицу, Вирпазар и друге црногорске градове [32][33]
• Аутобусом: редовне везе за Подгорицу (1,5 сат), Будву (1 сат), Улцињ (30 минута) и друга приморска и унутрашња одредишта
• Аутомобилом: приморски пут (E65/Јадрански магистрални пут) повезује Бар са Будвом (55 km на север) и Улцињем (25 km на југ); Подгорица је приближно 55 km у унутрашњости
• Најближи аеродроми: Аеродром Подгорица (TGD, 60 km) и Аеродром Тиват (TIV, 80 km)

Лука и саобраћајно чвориште

Бар је највећа и главна морска лука Црне Горе, која обрађује готово сву прекоморску трговину земље. Модерна лука, способна да обради приближно 5 милиона тона терета, званично је почела да ради у садашњем облику 13. јула 1983. године, након обнове која је уследила после земљотреса. Европска унија препознала је Луку Бар као кључни елемент саобраћајне инфраструктуре и привреде Црне Горе [10].

Град служи као јужна крајња станица пруге Београд–Бар и има добро повезану аутобуску станицу са редовним домаћим и међународним линијама.

Клима

Бар ужива у медитеранској клими са приближно 270 сунчаних дана годишње, што га чини једним од најсунчанијих места на Јадрану. Лета су топла и сува (просечне јулске температуре око 25–27 °C), док су зиме благе и влажне. Сезона купања траје од јуна до септембра.

Смештај

Бар нуди разноврстан смештај – од хотела на обали и модерних апартмана до породичних пансиона у селима око Старог Бара. Као туристички мање посећено одредиште од Котора или Будве, Бар углавном нуди бољу вредност за уложени новац.

Предложени план пута (2–3 дана)

• 1. дан: обилазак рушевина Старог Бара и Старе маслине; ручак у ресторанима испод тврђаве; шетња кроз маслињаке
• 2. дан: музеј у Дворцу краља Николе, плажа Тополица, приморско шеталиште; пиће уз залазак сунца на обали
• 3. дан: излет на Скадарско језеро (воз до Вирпазара, бродска тура) или успон до тврђаве Хај-Нехај изнад Сутомора

6. Утисци и оцене посетилаца

Потцењени драгуљ

Путописци доследно описују Бар као једно од најпотцењенијих одредишта Црне Горе. Док Котор и Будва доминирају туристичким маршрутама, Бар нуди подједнако богато историјско искуство без гужви. Како је један путописни блогер написао: „Бар се можда не појављује у сјајним туристичким брошурама, али је један од оних потцењених градова у Црној Гори у којима живот тече спорије“ [31][37].

Утисци о Старом Бару

Посетиоци Старог Бара често га описују као једно од својих најнезаборавнијих искустава у Црној Гори. Размере рушевина – 600 грађевина расутих по узвишењу – у комбинацији са планинском позадином и релативним одсуством других туриста стварају готово неземаљску атмосферу. Џулс Браун писао је о шетњи „међу рушевинама изгубљеног града Старог Бара“, дочаравајући опседнуту лепоту овог места [14][38].

Значај Старе маслине

Стара маслина доследно се сврстава међу најбоље оцењене знаменитости у Бару на сајту TripAdvisor. Посетиоце задивљује не само старост стабла (2.247 година према научној процени) већ и његово живо присуство – чињеница да и даље рађа плодове повезује посетиоце са непрекинутим ланцем узгоја који сеже у време пре Римског царства. Легенда о измирењу додаје емотивни одјек: ово је било место на које су непријатељи долазили да се помире [19][20][21].

Пруга Београд–Бар

Путовање возом често се наводи као једно од најживописнијих и најприступачнијих железничких искустава у Европи. Рецензије на сајту TripAdvisor и путописним блоговима истичу драматичне планинске пределе, инжењерско чудо мостова и тунела, те осећај авантуре у проласку кроз Балкан железницом за приближно 25 евра [32][33][34].

Закључак

Бар је град изузетне дубине. Његова историја сеже од насеља из бронзаног доба, преко римске, византијске, српске, млетачке и османске цивилизације. Његово археолошко наслеђе у Старом Бару спада међу најзначајнија на Балкану. Његов природни оквир – између планине Румије и Јадрана, са Скадарским језером тек преко планине – спектакуларан је. А његове живе традиције, нарочито гајење маслина које сеже више од два миленијума уназад, повезују садашњост са древном прошлошћу на опипљив, диван начин.

За путнике спремне да погледају изван познатијих црногорских приморских одредишта, Бар нуди аутентичност, историју, природну лепоту и медитерански ритам живота који масовни туризам још увек није преобразио.

Референце

[1] Wikipedia – „Bar, Montenegro“ https://en.wikipedia.org/wiki/Bar,_Montenegro

[2] Visit Montenegro – „The History of Bar“ https://www.visit-montenegro.com/destinations/bar/info/history/

[3] Montenegro.org – „Ultimate Guide to Stari Bar“ https://montenegro.org/stari-bar-montenegro-exploration/

[4] Wikipedia – „Roman Catholic Archdiocese of Bar“ https://en.wikipedia.org/wiki/Roman_Catholic_Archdiocese_of_Bar

[5] Wikipedia – „Archdiocese of Bar“ https://en.wikipedia.org/wiki/Archdiocese_of_Bar

[6] Bar Chronicle – Olive Queen / Rental Villa in Montenegro https://olivequeen.me/bar-chronicle/

[7] Lonely Planet – „Haj-Nehaj Fortress“ https://www.lonelyplanet.com/montenegro/coastal-montenegro/attractions/haj-nehaj-fortress/a/poi-sig/1526208/360152

[8] MonteGuide – „Haj Nehaj Fortress in Sutomore, Montenegro“ https://monteguide.com/haj-nehaj-fortress/

[9] MonteGuide – „Old Bar: History and How to Get There“ https://monteguide.com/bar-old-town-old-bar/

[10] Wikipedia – „Port of Bar“ https://en.wikipedia.org/wiki/Port_of_Bar

[11] Wikipedia – „1979 Montenegro Earthquake“ https://en.wikipedia.org/wiki/1979_Montenegro_earthquake

[12] Radio Free Europe – „Montenegro Then And Now: 45 Years After Devastating Earthquake“ https://www.rferl.org/a/montenegro-earthquake-1979/32907282.html

[13] Panacomp – „Old Bar – Stari Bar Montenegro“ https://www.panacomp.net/old-bar-stari-bar-montenegro/

[14] Jules Told Me – „Among the Ruins in the Lost City of Stari Bar, Montenegro“ https://julestoldme.com/2019/10/23/among-the-ruins-in-the-lost-city-of-stari-bar-montenegro/

[15] Tropter – „Old Bar Fortress – Stari Bar – Montenegro“ https://tropter.com/en/montenegro/stari-bar/old-bar-fortress

[16] UNESCO World Heritage Centre – „Old Town of Bar“ https://whc.unesco.org/en/tentativelists/5562/

[17] Wikipedia – „Bar Royal Palace“ https://en.wikipedia.org/wiki/Bar_Royal_Palace

[18] Balkazaar – „The Royal Destiny of King Nikola’s Palace in Bar“ https://balkazaar.com/2024/01/17/replaced-by-his-son-in-law-the-royal-destiny-of-king-nikolas-palace-in-bar-the-first-and-last-king-of-montenegro/

[19] TripAdvisor – „Old Olive Tree Reviews“ https://www.tripadvisor.com/Attraction_Review-g608961-d4040523-Reviews-Old_Olive_Tree-Bar_Bar_Municipality.html

[20] Discover Montenegro – „Mirovica Olive Tree“ https://www.discover-montenegro.com/mirovica-olive-tree/

[21] Wikipedia – „Stara Maslina“ https://en.wikipedia.org/wiki/Stara_Maslina

[22] Marine Project – „Marina Bar Montenegro“ https://marine-project.com/marinas/marina-bar-montenegro-mediterranean-sea/

[23] Beachrex – „Beach Topolica - Bar“ https://www.beachrex.com/en/montenegro/bar/bar-beaches/beach-topolica

[24] UNIDO – „Montenegro: Capitalizing on the Thousand-Year-Old Olive Trees“ https://www.unido.org/news/montenegro-capitalizing-thousand-year-old-olive-trees

[25] Olive Oil Times – „Quality Push Redefines Olive Oil Production in Montenegro“ https://www.oliveoiltimes.com/business/quality-push-redefines-olive-oil-production-in-montenegro/142252

[26] Tiny Montenegro – „Maslinijada, Olive Festival in Montenegro“ https://tinymontenegro.com/2023/10/20/maslinijada/

[27] Montenegro For Travellers – „Maslinijada in Bar“ http://www.montenegrofortravellers.com/en/event/maslinijada-bar

[28] Montenegro For Travellers – „Bar’s Chronicles Art Festival“ http://www.montenegrofortravellers.com/en/event/bars-chronicles-art-festival

[29] SummitPost – „Rumija: Climbing, Hiking & Mountaineering“ https://www.summitpost.org/rumija/479280

[30] Skadar Lake Boat Cruise – „How to Get to Lake Skadar“ https://skadarlakeboatcruise.com/blog/how-to-get-to-lake-skadar/

[31] Life On The Roam – „10 Best Things to Do in Bar, Montenegro“ https://lifeontheroam.com/bar-montenegro/

[32] Seat61 – „Train from Belgrade to Podgorica & Bar“ https://www.seat61.com/belgrade-to-bar-railway.htm

[33] Wikipedia – „Belgrade-Bar Railway“ https://en.wikipedia.org/wiki/Belgrade%E2%80%93Bar_railway

[34] Lonely Planet – „Belgrade-Bar Railway: The Ultimate Balkans Train Trip“ https://www.lonelyplanet.com/articles/belgrade-bar-railway-the-ultimate-balkans-train-trip

[35] Ferryhopper – „Ferries Bar 2026: Schedules & Tickets“ https://www.ferryhopper.com/en/ferries/montenegro/bar

[36] Direct Ferries – „Bar to Bari Ferry“ https://www.directferries.com/bar_bari_ferry.htm

[37] The Culture Trip – „The 9 Best Things To Do In Bar, Montenegro“ https://theculturetrip.com/europe/montenegro/articles/top-9-things-to-do-in-bar-montenegro

[38] Adriacom – „Bar’s Old Town: From Ghost Town to Open-Air Museum“ https://adriacom.me/old-town-bar/

[39] Celebrity Cruises – „Insider’s Guide to Bar, Montenegro“ https://www.celebritycruises.com/blog/bar-montenegro

[40] Britannica – „Bar | History, Geography, & Points of Interest“ https://www.britannica.com/place/Bar-Montenegro

[41] Caeli Travel – „The City of Bar: A Hidden Gem of Montenegrin Coast“ https://www.caelitravel.com/blog/the-city-of-bar-a-hidden-gem-of-the-montenegrin-coast

[42] Caeli Travel – „Oldest Olive Tree in Europe in Stari Bar, Montenegro“ https://www.caelitravel.com/blog/oldest-olive-tree-in-europe-in-stari-bar-montenegro